Кремљ: Крај рата немогућ без преговора; и даље цури гас из Северног тока 2

ЕУ се сложила да се у новом плану санкција Русији уведе ограничење цене нафте, али коначни детаљи ове одлуке, осмишљене тако да утиче на приходе Русије од продаје нафте, требало би сутра да буду објављени, јавља Политико.

Бројне земље ЕУ изразиле су забринутост због нових мера, посебно у погледу дела који се односи на увођење горње границе цене нафте иако детаљи тек морају да буду артикулисани у писаној форми, наводи Политико.

Још увек нема одлуке о којој је стварно цени или распону цена реч у овом најављеном ограничењу, иако су САД најавиле да би горња граница могла да буде одређена за неколико недеља.

Малта, Грчка и Кипар, чији танкери превозе већину руске нафте, били су забринути због увођења горње границе на цене руске нафте због пословања својих комерцијалних флота, што је утицало на то да се усвоје неки уступци због тих земаља.

Поред тога Мађарска се противи плановима за потпуну забрану увоза руске нафте тако што недељама успорава процес одлучивања о новим мерама све док није обезбедила да буде изузета због "сопствених потреба снабдевања".

С обзиром на тензије и потешкоће у прошлости, неке дипломате позивају на опрез иако је данас постигнут усмени договор о увођењу нових мера, наводи Политико.

Потпуна забрана увоза сирове нафте из Русије би требало да ступи на снагу у децембру, наводи Политико.

(Танјуг/Politico)

"ИАЕА разуме да је Мурашов сада са својом породицом на територији коју контролише Украјина и да неће наставити са својим дужностима у НЕ", наводи се у саопштењу ИАЕА.

ИАЕА још наводи да за сада није познато ко ће заменити Мурашова на положају руководиоца НЕ Жапорожје.

(Ројтерс) 

Сједињене Државе немају назнака да се Русија спрема да употреби нуклеарно оружје, упркос "звецкању нуклеарним сабљама" руског председника Владимира Путина, рекла је секретарка за штампу Беле куће Карин Жан-Пјер.

"Ми озбиљно пратимо свако звецкање оружјем, посебно нуклеарним, али желим да кажем да нисмо видели било какав разлог да прилагодимо сопствени стратешки нуклеарни став, нити да  имамо било какве назнаке да се Русија спрема да ускоро користе нуклеарно оружје", рекла је Жан-Пјер.

(Ројтерс)

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је у разговору са украјинским председником Володимиром Зеленским да ће Вашингтон обезбедити још 625 милиона долара војне помоћи за Кијев, укључујући лансере за ракетни систем високе покретљивости (ХИМАРС), саопштила је Бела кућа.

Том приликом председник САД је нагласио да Вашингтон никада неће признати руску анексију украјинске територије, обећавши да ће наставити да подржава Украјину", наводи се у саопштењу.

(Ројтерс)

Шведска обалска стража саопштила је да се цурење гаса из гасовода Северни ток 2 наставља.

"Ситуација са мањим цурењем у шведској економској зони остаје непромењена. Цурење и даље траје, а на површини мора видљиво је место пречника око 20 метара", наводи се у саопштењу службе.

Иранско Министарство спољних послова саопштило је да не признаје такозване "референдуме" које је Русија организовала на привремено окупираним територијама Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области Украјине. 

Техеран је подсетио на Повељу УН и изјавио да се увек ригорозно залаже за "поштовање суверенитета било које земље".

Иран се противи било каквим "провокативним акцијама које би могле да наруше ток мира, стабилности и спокоја", навео је представник иранског министарства спољних послова Насер Канани.

(Унијан)

"Нова механизована дивизија се поставља на југу белоруског правца. На северу и југу земље формирају се бригаде територијалне одбране Пољске", рекао је Лукашенко на састанку о војној безбедности.

Према његовим речима, интензитет извиђачких летова у близини белоруских граница је и даље висок.

(Белта)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је да "специјална војна операција у Украјини неће бити завршена уколико Кијев одбија преговоре, јер су за постизање споразума потребне две стране".

"Русија чека да актуелни украјински председник промени одлуку или новог председника који ће променити мишљење у интересу становника Украјине", саопштио је Кремљ.

Украјински председник Володимир Зеленски потписао је указ којим формално одбија све преговоре Кијева са руским председником Владимиром Путином.

(Известија, Танјуг) 

У Оружане снаге Руске Федерације до сада је дошло више од 200.000 људи позваних у оквиру делимичне мобилизације, изјавио је руски министар одбране Сергеј Шојгу, преносе Известија.

У Русији је 21. септембра проглашена делимична мобилизација и најављено да ће бити мобилисано 300.000 резервиста.

(Известија)

Шведски тужилац задужен за истрагу о цурењу из гасовода у Балтичком мору Матс Јунгквист изјавио је да је наредио да се то подручје затвори док је у току истрагу о "сумњивој саботажи", преноси АП.

"Разумем велики интерес јавности, али смо на почетку прелиминарне истраге и зато не могу да улазим у детаље о томе које истражне мере предузимамо", изјавио је Јунгквист.

Шведска обалска стража је саопштила да је бродовима, рониоцима, рибарским пловилима и подводним возилима забрањено да се приближе на 9,3 километра од места на коме су детектована два оштећења гасовода у близини Шведске.

Власти у Данској су током викенда саопштиле да је заустављено цурење на Северном ток 1 и 2. Шведска обалска стража је, међутим, јуче саопштила да је један од њених авиона пријавио да се цурење у Северном току 2 повећало.

(Танјуг)

Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјавио је да Москву није брига да ли ће Запад признати четири нове руске територије или не.

"Уопште нас није брига", рекао је Лавров, који сматра да је "боље да цео свет прихвати ову нову реалност", преноси Тас.

Лавров је истакао да "колективни Запад" уцењује азијске, афричке и латиноамеричке нације, захтевајући да осуде Русију.

"Видимо колико је Запад надахнут у свом антируском лудилу. Видимо како, јасно осећајући недостатак убедљивих аргумената у корист свог става, покушава да застраши све друге земље, посебно земље у развоју", изјавио је руски министар иностраних послова.

Наводи да велика већина земаља разуме став Русије у вези ситуације у Украјини.

"Уверавам вас, велика већина земаља разуме да смо сасвим у праву, али, објективно говорећи, немају сви храбрости и снаге да о томе искрено говоре", истиче Лавров.

Лавров закључује да је у случају референдума у Луганској, Доњецкој, Запорошкој и Херсонској области спровден процес који се ослања на слободну вољу људи.

(Танјуг, Тас) 

Суд у Москви новчано је казнио друштвену мрежу "ТикТок" јер није избрисала коментар који крши руски закон у вези са ЛГБТ пропагандом и сервис за стримовање "Твич", због тога што приказује видео-интервју са украјинским политичарима за који Русија оцењује да садржи лажне информације, преноси Ројтерс.

Друштвена мрежа "ТикТок", која је у власништву ИТ компаније "Бајт денс" са седиштем у Пекингу, кажњена је са 51.000 долара због тога што компанија није промовисала традиционалне вредности, већ ЛГБТ и феминизам.

Сервис „"вич", у власништву "Амазона", суд је новчано казнио са 68.000 долара због интервјуа са саветником украјинског председника Олексијем Арестовичем.

"Твич" је раније ове године кажњен са 51.000 долара због другог интервјуа са Арестовичем.

Русија је у марту усвојила закон који забрањује дискредитацију руске војске и предвиђа казну затвора до 15 година.

(Ројтерс) 

Савет Федерације, Горњи дом руског парламента једногласно је усвојио четири савезна уставна закона о прихватању Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области у састав Русије.

Према законима, становници нових конститутивних ентитета су признати као руски држављани од 30. септембра, на дан када су се региони придружили Русији, али имају месец дана да одбију руско држављанство, преноси Тас.

У документима се прецизира да становници нових региона могу да стекну руско држављанство подношењем захтева и полагањем заклетве као држављани Русије.

Према документима, како се наводи, Доњецка и Луганска Народна Република (ДНР, ЛНР) ће задржати статус република након уласка у Русију, а руски ће бити њихов службени језик.

Херсонска и Запорошка област ће се такође придружити Русији као конститутивни ентитети и наставиће да се зову "региони".

Границе република и региона биће исте као оне које су "постојале на дан њиховог стварања и присаједињења Русији".

Уставна решења прецизирају да ће се њихове границе са другим земљама сматрати државним границама Русије.

Истовремено, према законима, ДНР и ЛНР се придружују Русији у границама из 2014. које су садржане у њиховим уставима.

Транзициони период трајаће од дана приступања нових региона Русији до 1. јануара 2026. године.

У новим републикама и регионима до 1. јуна 2023. године биће формиране филијале руских савезних државних органа, наводи Тас.

(Танјуг, Тас)

На снагу је ступила одлука Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, као одговор на покушај Русије да припоји делове њене територије, према указу који је потписао украјински председник Володимир Зеленски.

Савет за националну безбедност и одбрану Украјине 30. септембра донео је одлуку о немогућности преговарања са руским председником Владимиром Путином, према указу који је потписао Зеленски.

"Констатује се немогућност преговарања с председником Руске Федерације Владимиром Путином", наведено је у документу.

Одлуком Савета прецизирају се начини супротстављања покушајима Москве да припоји украјинске територије, као и неопходне мере да би се обезбедила колективна безбедност евроатлантског простора и Украјине, као и враћања њеног територијалног интегритета.

Одговарајући указ Зеленског, којом се одобрава одлука Савета, објављен је на сајту председника.

"Указ ступа на снагу даном објављивања", каже се у тексту документа.

(Интерфакс Украјина) 

Горњи дом руског парламента, Савет Федерације, изгласао је ратификацију уговора о пријему четири украјинске области у Руску Федерацију, преносе Известија.

Доњи дом руског парламента, Државна дума, документе је јуче ратификовао. 

(Известија) 

Руске снаге током ноћи ракетирале су град Краматорск у Доњецкој области, саопштио је градоначелник Олександр Гончаренко.

Истакао је и да су у руском нападу на тај град две особе повређене, као и да су оштећене куће и школа.

(Интерфакс Украјина)

Седам бродова са око 143.000 тона житарица напустило је у понедељак, 3. октобра, украјинске луке, јавља Интерфакс Украјина, позивајући се на Заједнички координациони центар у Истанбулу.

Уз посредовање Турске и УН, Украјина и Русија су 22. јула у Истанбулу потписале споразум о обнови украјинских испорука житарица из три црноморске луке.

(Интерфакс Украјина)

Министарка спољних послова Северне Кореје Ко Сон-хуи изјавила је да та земља подржава руску анексију четири украјинске области, оптужујући истовремено САД за примену двоструких стандарда и мешањe у унутрашња питања држава широм света.

Ко је навела да су референдуми у четири области на истоку Украјине одржани легитимно, у складу са повељом Уједињених нација, преноси Ројтерс.

"САД настоје да одрже 'униполарни свет', мешајући се у унутрашња питања независних држава, занемарујући при томе Савет безбедности УН", истакла је севернокорејска министарка спољних послова.

Подсетила је и да су САД предводиле агресију против суверених држава, као што су Југославија, Авганистан и Ирак.

(Ројтерс)

Вршилац дужности сталног представника Русије при ЕУ Кирил Логвинов, у разговору са представницима Европског савета за спољне послове у Бриселу, изјавио је да то што ЕУ осуђује и не признаје референдуме у четири украјинска региона и њихово припајање Русији "неће утицати на свесни избор становника ових региона у корист Русије".

Из руског дипломатског представништва саопштено је да је у разговору је било речи и о санкцијама ЕУ против Русије, укључујући предстојећи осми пакет, преносе РИА Новости.

"Руска страна је још једном истакла нелегитимну и неоправдану природу таквих једностраних мера које само подривају глобалну енергетску и прехрамбену безбедност, и погоршавају социо-економску ситуацију самих Европљана", наводи се у саопштењу.

Истиче се и да је руска страна наговестила и да ће се реализација идеје о стварању мисије ЕУ за подршку украјинској војсци доживљавати "као директна умешаност ЕУ као супротне стране у сукобу у Украјини, са свим последицама које из тога произилазе".

(РИА Новости, Танјуг)

Две снажне експлозије одјекнуле су током ноћи у централним деловима Харкова који су гранатирале руске снаге, преноси Укринформ позивајући се на градоначелника Игора Терехова.

Терехов је навео на Телеграму да су погођени један индустријски, као и један инфраструктурни објекат.

Начелник Харковске обласне војне управе Олег Синегубов саопштио је да је у ракетирању Харкова које су извеле руске снаге једна жена погинула, јавља Интерфакс Украјина. 

У појединим деловима пријављен је нестанак струје.

(Укринформ, Интерфакс Украјина)