Животић: Одлука о припајању територија донета на брзину, Русија ни у једној није имала потпуну контролу

Историчар Александар Животић је, у Дневнику РТС-а, говорио о позицијама Русије и Украјине, након руског припајања четири украјинске области и даљег напредовања украјинске војске.

Животић је навео да је на терену јасно да украјинска страна има оперативно-стратегијску иницијативу, те да се и даље одвијају офанзивне операције које су почеле пре готово месец дана на Херсону и са простора Харковске области.

За Лиман, град у Доњецку који је украјинска војска повратила под своју контролу, истиче да је веома важно саобраћајно чвориште.

"Изузетно је био важан за руску страну због снабдевања и одржавања копнене везе са трупама које оперишу на западу. Сем тога, украјинске трупе, како вести од јутрос говоре, су наставиле у правцу Северодоњецка и Лисичанска, на Херсону се такође те операције одвијају успешно по украјинску страну од јуче. Информације говоре да су се померили неких тридесетак километара низ Дњепар и како говоре већ и руски извори, ту се ствара доста опасна ситуација по руску страну", рекао је Животић.

Коментаришући то што је украјинска страна повратила град који се налази у Доњецку, области коју Москва сада сматра својом територијом, Животић је рекао да је питање граница области које је Русија припојила "крајње нејасно".

"Из простог разлога зато што у моменту када је одржан референдум, ни у једној од ових области није постојала потпуна руска контрола... Највећа је у Луганску, потом у Херсонској области, Запорошкој драстично мање, у Доњецкој да не говоримо колико мање. Наравно, ни само становништво није ту било присутно у пуном обиму. Сем тога, сами услови у којима је спроведен референдум – могли смо да видимо на снимцима какви су били", рекао је Животић.

У том смислу, цитирао је данашњу изјаву портпарола Кремља Дмитрија Пескова који је рекао да ће се "наставити дијалог са народом Херсонске и Запорошке области у ком обиму, односно у којим границама улазе у састав Руске Федерације".

"То говори да постоји поприлична конфузија, да је одлука донета у брзини, да се желела послати порука не само украјинској страни већ пре свега западној јавности, западним лидерима и да је то био један од разлога зашто се на неки начин пожурило са свим овим дешавањима, иако су она била планирана раније па потом одложена", рекао је Животић.

Запад би драстично одговорио на употребу нуклеарног оружја

Говорећи о предлогу да Русија употреби тактичко нуклеарно оружје у рату, Животић је рекао да је то потекло због ситуације на терену и поразâ које је руска страна претрпела.

"То је врло опасан предлог. Тиме се није претило деценијама уназад... Сама употреба једног пројектила са нуклеарним пуњењем изазвала би огромну пажњу светске јавности и драстичну реакцију са Запада", рекао је Животић.

Указао је на то да се на Западу говори да би у том случају уследио одговор конвенционалним наоружањем, које би ишло ка потпуном уништењу капацитета руске армије на простору Украјине и потапању Црноморске флоте.

Напомиње да се сада, после анексије, мобилизације и претње нуклеарним оружјем, говори о томе да ће Запад наставити да неограничено испоручује конвенционално оружје Украјини, али да ће се наставити и са другим видовима војне помоћи, као што је обука људства.

Каква је спремност мобилисаних цивила

Говорећи о мобилизацији у Русији, рекао је да она тече, али да је и сам Кремљ потврдио да је било доста пропуста.

"Свакако оно што ће довести до промене на самом терену јесте присуство већег броја људи. Међутим, све зависи с каквом опремом ће они тамо бити послати. Оно што је још важније јесте питање њихове спремности – у једну руку обучености за задатке који их чекају, а на другој страни јесте и питање мотивације", рекао је Животић, додајући да то нису професионални војници већ цивили у униформи, те да је потребно доста времена и труда да се доведу до нивоа оперативно ефикасне групације.

Што се Украјинског захтева за убрзани пријем у НАТО тиче, Животић је рекао да не очекује да ће то ићи брзо, што због саме природе сукоба, што због тога што је реч о процедури која дуго траје.

"Али је чињеница да у готово свим аспектима НАТО третира Украјину као придружену чланицу", рекао је Животић и подсетио да је и сам сукоб почео око тога да ли ће Украјина ући у НАТО или не.

"Од Србије се очекује корак даље"

Професор је напоменуо да је Србија на почетку рата исказала свој став, али да најновија ситуација тражи и ново позиционирање.

"Србија се врло јасно одредила, не признајући анексију украјинских територија. Међутим, сама ситуација у Европи и свету, одлуке ЕП, изјава француског председника Макрона, говоре у прилог тези да се од Србије сада очекује да учини корак даље у осуди руске агресије на Украјину, и то су изазови који ће бити пред нама у наредним данима", каже Животић.

Исход тога ћемо, додаје, врло брзо знати.