СБ УН-а о оштећењу на гасоводу Северни ток, руски вето на нацрт резолуције о осуди референдума

Кина позива све стране у сукобу у Украјини да покажу уздржаност и учине напоре за преговоре и прекид ватре, изјавио је вечерас стални кинески представник у Уједињеним нацијама Чанг Јун на седници Савета безбедности.

Чанг је рекао да Кина поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине и истакао да се морају поштовати принципи из повеље УН-а.

Све легитимне забринутости за безбедност свих страна морају бити озбиљно размотрене, а сви напори за мирно решење морају бити подржани, закључио је Чанг.

Русија је ставила вето на нацрт резолуције Савета безбедности УН који су иницирале САД и Албанија, а која осуђује референдуме у самопроглашеним Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној републици, Херсонској и Запорошкој области за приступање Русији.

Бразил, Габон, Индија и Кина били су уздржани, јавио је ТАС.

(Танјуг) 

Сједињене Америчке Државе не верују да је било која чланица НАТО-а умешана у цурење на гасоводу Северни ток, рекао је саветник за националну безбедност САД Џејк Саливан.

"Не верујемо да је то дело било ког савезника у НАТО-у", рекао је Саливен новинарима у Белој кући.

Русија је за цурење окривила Запад, док државе ЕУ верују да је штета проузрокована саботажом.

(Ројтерс) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да су украјинске снаге постигле "значајне резултате" на истоку земље и поменуо је Лиман који је под контролом руске војске, али без давања више детаља.

Украјинско Министарство одбране саопштило је претходно да су трупе заузеле једно село
близу Лимана, у источној Доњецкој области.

(Ројтерс) 

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да би озбиљно требало схватити речи руског председника Владимира Путина да ће се, ако Украјина одложи наставак преговора, бити теже договорити.

"Никада то нисмо одбили (преговоре са Украјином). Председник је то више пута рекао у својим говорима последњих месеци. Да вас подсетим на његове речи: ми не одбијамо преговоре, али они који одбијају морају да схвате да што дуже одуговлаче, биће теже преговарати. Сигуран сам да су то речи које би требало озбиљно схватити", рекао је Лавров.

(Известија) 

Портпаролка министарства спољних послова Русије, Марија Захарова навела је да је генерални секретар УН-а Антонио Гутерес заузео пристрасан став у вези са припајањем четири украјинских области Русији и оптужила га да је "инструмент пропаганде".

"Сматрамо неприхватљивим да се генерални секретар УН-а претвара у инструмент пропаганде и притиска државе чланице када би требало да се руководи Повељом УН-а у целини", рекла је Марија Захарова у саопштењу.

Гутерес је у четвртак рекао да би руски планови за припајање четири украјинска региона значили "опасну ескалацију" која би угрозила изгледе за мир у региону. 

(Ројтерс) 

Недавне акције Русије представљају најозбиљнију ескалацију сукоба од почетка рата, наводи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

"Путин је мобилисао још стотине хиљада војника, неодговорно звецкао нуклеарном сабљом и сада незаконито припојио више украјинских територија. Све то представља најозбиљнију ескалацију од почетка рата", рекао је Столтенберг на конференцији за новинаре. 

(Ројтерс) 

Шведска полиција ће сарађивати са данским и немачким колегама у истрази о томе шта је изазвало експлозије на два гасовода у Балтичком мору, изјавила је шведска премијерка Магдалена Андерсон. 

"Наравно, важно је утврдити шта се догодило, узрок цурења. Данас смо се договорили да би  полиције у Шведској, Данској и Немачкој требало да сарађују како би се разјаснило шта се догодило", рекла је Андерсонова.

(Ројтерс) 

Саветник за национална безбедност САД Џејк Саливен и генерални секретар НАТО-а Јенс
Столтенберг разговарали су о забринутости због припајања четири области Русији и, како су навели, "очигледне саботаже гасовода Северни ток 2", саопштила је Бела куће.

"У светлу очигледне саботаже гасовода Северни ток у Балтичком мору, разговарали су о заштити критичне инфраструктуре", напомиње се у саопштењу.

(Ројтерс) 

Шведска је осудила припајање четири украјинска региона Русији "у најснажнијем смислу",
изјавила је премијерка те земље Магдалена Андерсон. 

"То није ништа друго до потпуна фарса", навела је Андерсонова.

(Ројтерс) 

Зеленски је рекао да је Савет за националну безбедност и одбрану Украјине одлучио да примени санкције на одређена физичка и правна лица Русије.

"Истовремено, апелујем на народне посланике Украјине: на следећем састанку Врховне раде Украјине биће разматран нацрт закона о национализацији све руске имовине, који би требало да значајно поједностави ову процедуру. Молим вас да подржимо овај предлог закона без одлагања. Завршавамо демонтажу руског утицаја на Украјину, Европу и свет", рекао је Зеленски.

(Униан) 

"Сједињене Државе осуђују данашњи лажни покушај Русије да анектира суверену украјинску територију. Русија крши међународно право, гази Повељу Уједињених нација и свуда показује свој презир према мирољубивим нацијама", рекао је Бајден и додао да те акције "немају легитимитет" и да ће САД наставити да "увек поштују међународно признате границе Украјине".

Бајден је додао да ће САД "окупити међународну заједницу да осуди ове потезе и да Русију позове на одговорност".

"Позивам све чланове међународне заједнице да одбаце руске илегалне покушаје анексије и да буду уз народ Украјине колико год је потребно", рекао је Бајден.

(Си-Ен-Ен) 

"Украјина је била и остала лидер у преговарачким напорима. Наша држава је увек нудила Русији да се постигне договор о суживоту под једнаким, поштеним, пристојним и поштеним условима. Очигледно је да је са овим руским председником то немогуће", казао је Зеленски у видео обраћању.

Спремни су, каже, за дијалог, али са другим председником Русије.

(Гардијан, Униан) 

Председник Володимир Зеленски изјавио је да се Украјина формално пријавила за убрзану процедуру пријема у НАТО савез.

"Ми предузимамо одлучујући корак потписивањем захтева за убрзано приступање НАТО-у", рекао је Зеленски на Телеграм каналу.

(Ројтерс) 

Британија је санкционисала гувернера руске централне банке Елвира Набиулина, које подразумевају замрзавање имовине и забрану путовања, наводи се на Владиниој веб страници.

(Ројтерс) 

Савет за националну безбедност Украјине заседао је како би разматрао мере поводом приступања четири региона Русији. 

"Разматране су мере које се морају предузети да се осигура колективна безбедност евроатлантског простора и Украјине", наводи се на сајту председника Украјине Володимира Зеленског.

Како се наводи, такве мере би требало да обухвате споровођење стратегије нуклеарног одвраћања Русије од стране украјинских савезника.

(Ројтерс) 

Холандски премијер Марк Руте је рекао да Холандија неће прихватити припајање украјинских региона Русији.

"Холандија никада неће признати ову анексију, као што не признајемо анексију Крима", рекао је Руте новинарима у Хагу.

(Ројтерс)

Немачки канцелар Олаф Шолц састаће се са француским председником Емануелом Макроном у Берлину 3. октобра како би разговарали о недавним дешавањима у вези са ратом у
Украјини, саопштила је Јелисејска палата.

Двојица лидера разговараће и о енергетској кризи у Европи, наводи се у саопштењу.

(Ројтерс) 

Грчка осуђује припајање четири украјинска региона Русији, саопштило је грчко Министарство спољних послова.

"Одлука је незаконита јер очигледно крши међународно право и она је ништава", наводи грчко министарство спољних послова.

(Ројтерс) 

Обећања о неширењу НАТО-а, којима су поверовали претходни руководиоци, испоставила су се као ужасна обмана, нагласио је руски председник.

Поручио је да Русија неће житети по правилима Запада, који, како каже, сада већ има и тројне стандарде.

"Запад изнајмљује територије као хегемон. Од кључне је важности да све државе предају свој суверенитет у корист САД", истакао је руски председник. 

(Гардијан) 

Кијев је дужан да се с поштовањем односи према избору ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, само то може бити пут ка миру, изјавио је Путин.

(Гардијан)

У Кремљу се одржава церемонија потписивања споразума о ступању нових територија у састав Руске Федерације.

Према речима руског председника Владимира Путина, судбина житеља ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области је заједничка. 

"Право на самоопредељење је неотуђиво право Доњецке и Луганске народне републике, Запорошке и Херсонске области, које је потврђено и 1. чланом Повеље Уједињених нација", рекао је Путин на почетку свог говора. 

Председник Русије је рекао да се нада да ће Федерална скупштина подржати законе о уједињењу нових територија с Руском Федерацијом. 

Земље Европске уније постигле су иницијални договор о осмом пакету санкција против Русије, рекли су неименовани дипломатски извори за Ројтерс.

Према њиховим речима, изасланици 27 земаља ЕУ у Бриселу су данас разговарали о предлогу санкција против Русије и дали почетно зелено светло, а коначно одобрење се очекује следеће недеље.

Како су рекли извори, све земље чланице ЕУ треба једногласно да донесу одлуку о увођењу санкција и, уколико би се показало да је сувише тешко превазићи њихове међусобне разлике, то питање би било прослеђено лидерима земаља ЕУ који се састају у Прагу 6. и 7. октобру.

Европска комисија је у среду предложила осми пакет санкција против Русије, укључујући ограничавање цене руске нафте и даље ограничавање трговине високотехнолошким производима.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да су нове санкције осмишљене да "натерају Кремљ да плати" за ескалацију рата против Украјине.

Она је обећала да ће ЕУ увести горњу границу на цену руске нафте како би "подржала смањење руских прихода и очување стабилног глобалног тржишта".

(Ројтерс)

Белоруски председник Александар Лукашенко истакао је да је Белорусија била и да ће бити уз Русију и да је њихов савез чвршћи од савеза чланица НАТО.

"Не треба да нас оптужујете за коагресију или нешто друго. Јесмо били, јесмо и бићемо заједно са нашом Русијом. Наша унија са Русијом је чвршћа од оне из НАТО блока. Шта друго очекујете од нас? С тим у вези, ми кажемо да се нећемо борити у Украјини. Хајде да сарађујемо мирно", поручио је белоруски лидер амбасадорима страних земаља на данашњој церемонији предаје акредитива, јавила је белоруска агенција Белта.

По Лукашенковом мишљењу, Украјина не може ни за шта оптужити Белорусију.

"Нисмо ми започели сукоб са Украјином. Они су затворили свој ваздушни простор нашим авионима и прогласили економску блокаду Белорусије, пре него што су то учиниле земље Запада и САД", рекао је он, додајући да је Белорусија увек испуњавала своје обавезе према Русији, али није укључена у оружани сукоб у Украјини.

Председник Белорусије је подсетио да су три рунде преговора између Русије и Украјине одржане на белоруском тлу.

"Зашто су преговори прекинути, ко их је прекинуо? Реторичко питање", рекао је он и додао да је Белорусија учинила све да заустави сукоб, али "некоме је требало ово крвопролиће", пренео је Тас.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин обавестио је Државну думу Русије о предлозима Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области да буду примљене у састав Русије, саопштио је председник Државне думе Русије Вјачеслав Володин. 

"Председник Руске Федерације је обавестио Државну думу о предлозима Доњецке Народне Републике, Луганске Народне Републике, Запорошке области и Херсонске области да буду примљене у Руску Федерацију као нови субјекти", рекао је Володин. 

Русија је одржала референдуме у Доњецку, Луганску, Херсону и Запорожју, и поручила да је огромна већина гласала у корист придруживања Русији.

Западне владе и Кијев рекли су да је гласање обављено под присилом окупације, да је нерепрезентативно и да је прекршено међународно право.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски састао се са војним командантима како би размотрили "даљи план ослобађања" украјинских територија.

Зеленски је на Телеграму написао да су такође разговарали о испорукама оружја за оружане снаге Украјине, као и о евентуалним даљим плановима Русије након инвазије Украјине.

(Ројтерс) 

Четири споразума о пријему нових територија у састав Руске Федерације биће потписана данас на специјалној церемонији у Кремљу, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Главни догађај почеће у 15 часова по московском времену у сали Светог Ђорђа у Кремљу. Уследиће говор руског председника Владимира Путина, да још једном нагласим, важан. А затим ће уследити церемонија потписивања докумената", рекао је Песков, а пренела је агенција Тас.

Како је додао, на церемонији ће учествовати лидери Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) Денис Пушилин и Леонид Пасечник, као и начелници Запорошке и Херсонске области Јевгениј Балицки и Владимир Салдо.

Такође је указао да ће Русија нападе на, како је рекао, своје нове територије, сматрати чином агресије.

"Неће бити ништа друго", казао је Песков у одговору на питање да ли ће Москва украјинске нападе на те територије сматрати чином агресије против Русије.

(Танјуг)

Чланице Европске уније одобриле су ванредни намет на екстрапрофите енергетских компанија и започеле разговоре о следећим потезима за решавање енергетске кризе у Европи, међу којима је и предлог о ограничењу цене гаса у целом блоку.

Министри енергетике из 27 земаља ЕУ састали су се у Бриселу, где су одобрили мере предложене раније овог месеца за обуздавање скока цена енергије који подстиче рекордан раст инфлације и прети рецесијом.

Чешко председништво ЕУ је саопштило да су министри постигли споразум о мерама за ублажавање високих цена струје.

(Ројтерс)

Председник Украјине Володимир Зеленски истакао је да не би требало да буде места за неутралност у борби добра и зла и изразио жељу да Швајцарска повећа подршку Украјини.

"Заиста бих волео да Швајцарска може да блокира руску имовину и да апсолутно поштено добијемо одштету за окупацију украјинских територија и за агресију коју је Русија извршила на Украјину", рекао је украјински председник.

(Интерфакс Украјина) 

Цурење на деловима гасовода Северни ток 1 и 2, врло је вероватно последица акције иза које стоји нека држава, саопштио је данас шведски министар енергетике Кашајар Фарманбар.

"Веома је могуће да је то учињено намерно, и мало је вероватно да је то урадио било ко други осим државе, а да се то није открило раније", рекао је Фарманбар новинарима пре састанка министара ЕУ у Бриселу.

Он је још додао да овај инцидент треба да се посматра "из аспекта тренутне безбедносне ситуације у којој се налази Европа".

Шведско тужилаштво саопштило је јуче да је служба националне безбедности преузела прелиминарну истрагу о оштећењу гасовода Северни ток 1 и 2 у Балтичком мору.

У саопштењу тужилаштва је потврђено да ће шведска служба безбедности водити истрагу јер, како се наводи, "могуће је да је реч о озбиљном злочину који је, бар делимично, усмерен против шведских националних интереса, а по свему судећи извршила га је нека страна сила".

(Ројтерс)

Руска спољна обавештајна служба (СВР) има информације које указују на умешаност Запада у "терористички напад" на гасоводима Северни ток 1 и Северни ток 2, изјавио је директор те службе Сергеј Наришкин.

"Већ имамо неке материјале који указују на западни траг у организовању и спровођењу овог терористичког напада", рекао је Наришкин, пренела је агенција Тас.

Додао је да, према његовом мишљењу, Запад чини све да сакрије праве починиоце и организаторе тог напада.

Цурења гаса из система гасовода Северни ток у шведским и данским водама Балтичког мора откривена су у понедељак, а Европска унија и НАТО су изразили уверење да је инцидент резултат саботаже.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да су глупе тврдње да Русија стоји иза саботаже на гасоводу Северни ток и истакао да руске власти не знају шта је председник САД Џозеф Бајден мислио када је почетком фебруара поручио да би се требало решити Северног тока 2, иако Москва памти те речи.

Он је рекао да инцидент на гасоводима Северни ток 1 и 2 треба да буде истражен и да "у теорији таква ситуација захтева дијалог, брзу интеракцију свих страна како би се што пре сазнало шта се догодило", али да до сада, како је додао, "видимо апсолутни недостатак таквог дијалога".

(Танјуг)

Европска унија мора да нађе модел за ограничење цене гаса који би могло да прихвати свих 27 земаља чланица блока, изјавила је комесарска ЕУ за енергетску политику Кадри Симсон.

"Пошто различите земље чланице очекују различита решења, Европска комисија мора да изађе са идејом која би имала свеукупну широку подршку... Морамо да нађемо модел који је прихватљив за све земље чланице", рекла је Симсонова по доласку на састанак министара енергетике ЕУ, на којем ће се разговарати о овом питању.

(Ројтерс)

Велика Британија никада неће прихватити да су региони Доњецка, Луганска, Херсона и Запорожја "било шта осим украјинске територије", саопштила је премијерка Лиз Трас и нагласила да руски председник Владимир Путин крши међународно право.

Оптужила је Путина да је деловао кршећи међународно право уз јасно занемаривање живота Украјинаца и истакла да му не може бити дозвољено да мења међународне границе грубом силом.

"Путину се не може дозволити да мења међународно признате границе користећи бруталну силу. Потрудићемо се да изгуби овај нелегални рат", навела је Трасова у саопштењу. 

(Ројтерс)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да су у Бриселу "лагали народе Европе" када су рекли да санкције Москви неће бити проширене на енергенте и да ће оне довести до брзог окончања рата у Украјини, преноси МТИ.

Велики акционари енергетских компанија, "почевши од финансијера Џорџа Сороса, остварују милијарде екстрапрофита" захваљујући порасту цена енергената повезаних са санкцијама, изјавио је мађарски премијер за национални радио.

Грађани у Европи тренутно плаћају скупо енергенте због санкција, што будућност чини нестабилном, рекао је Орбан.

Он је приметио да се рат у Украјини наставља, без наде да ће се брзо завршити.

Према његовом мишљењу, цене енергената су вођене политички мотивисаним одлукама у Бриселу, а не економским разлозима.

Без санкција, цене енергената биле би исте као у априлу, када се очекивало да се оне стабилизују на око 100 долара, саопштио је Орбан.

Земље ЕУ су се на самиту у Версају договориле "са руководством Немачке и Мађарске" да не проширују санкције на енергетику, рекао је он, уз напомену да би Мађарска била у много горој ситуацији да се влада није изборила за изузеће од санкција Русији.

Он је навео и да је неизвесно да ли ће се ситуација још више погоршати, с обзиром на то да ЕУ жели да уводе нове санкције Русији".

Коментаришући план Будимпеште да спроведе јавну анкету "Националне консултације" о санкцијама Европске уније Москви због рата у Украјини, мађарски премијер је рекао да су јединство и сарадња још важнији у време кризе.

Анкета је "правно најфлексибилнији облик" укључивања људи у процес доношења одлука, што је "по мом искуству политички најбоља ствар у одређеним ситуацијама", изјавио је Орбан, наводи МТИ.

(Танјуг)

Министри енергетике 27 земаља чланица Европске уније састају се у Бриселу како би одобрили ванредни намет на екстрапрофите енергетских компанија и покренули разговоре о њиховом наредном потезу, вероватно о ограничењу цене гаса, ради решавања енергетске кризе у Европи.

Министри ће разговарати о мерама које је Европска комисија предложила прошле недеље у настојању да се обузда скок цена енергије који подстиче рекордно високу инфлацију и прети рецесијом.

Предложене мере укључују намет на вишак добити компанија из сектора фосилних горива остварен 2022. или 2023. године, затим намет на вишак прихода које произвођачи електричне енергије с ниским трошковима остварују од растућих цена струје и обавезно смањење потрошње електричне енергије од 5,0 одсто током периода виших цена.

Дипломате из неколико земаља су уверене да ће министри данас одобрити овај пакет. 

"Консензус о увођењу горње границе цене гаса није близу"

Они ће се затим фокусирати на следеће потезе ЕУ за смањење цена енергије, при чему се многе земље залажу за опште ограничење цене гаса, док се друге – пре свега Немачка, томе и даље противе.

"Консензус о увођењу горње границе цене гаса уопште није близу", рекао је дипломата из једне земље ЕУ.

Петнаест држава ЕУ, укључујући Француску, Италију и Пољску, затражило је ове недеље од Брисела да предложи горњу границу цене гаса за све велепродајне трансакције, како би се зауздала инфлација.

ЕУ би требало да ограничи цену гаса до нивоа који је "довољно висок и флексибилан да омогући Европи да привуче потребне ресурсе", навеле су Белгија, Грчка, Пољска и Италија у допису у којем објашњавају свој предлог, а у који је увид имао Ројтерс синоћ.

Противници овог предлога, међу којима су и Немачка и Холандија, кажу да би ограничавање цена гаса могло да отежа земљама да привуку добављаче, јер неће моћи да нуде конкурентну цену продавцима гаса на глобалним тржиштима ове зиме у односу на друге купце.

Дипломата из једне земље ЕУ рекао је да та идеја има "знатне мањкавости и носи ризике по сигурност снабдевања", при чему Европа улази у зиму са оскудним залихама енергије након што је Русија смањила испоруке у знак одмазде због западних санкција уведених Москви због инвазије на Украјину.

Европска комисија је такође изразила скепсу према поменутом предлогу и предложила да ЕУ уместо тога направи искорак с неким ограниченијим верзијама лимитирања цена.

Увођење горње границе за велепродајне цене гаса захтевало би "знатна финансијска средства" и могло би да функционише само ако се успостави неки нови ентитет за расподелу и отпрему горива државама које оскудевају у залихама, наводи Комисија у документу објављеном у четвртак.

Уместо тога, земље ЕУ би требало да размотре ограничавање цене руског гаса или покретање ограничења цена у ЕУ пре свега за гас који се користи за производњу електричне енергије, додаје ЕК.

Како до предлога који би подржало више земаља ЕУ 

Комисија је раније овог месеца предложила ограничење цене руског гаса, али је одустала од те идеје након отпора земаља чланица из централне и источне Европе које страхују да ће Москва узвратити прекидом испорука преосталих количина гаса који им и даље шаље.

Белгијска министарка енергетике Тине Ван дер Стратен каже да ће земље које се залажу за ограничење цена појачати напоре да дођу до предлога који би подржало више земаља ЕУ.

"Предузећемо даље кораке са Немачком, са Аустријом, са свим земљама које данас и даље имају резервисан став", рекла је она.

Додала је да ће бити потребно само до две милијарде евра за финансирање хитне куповине гаса уколико цене пробију горњу границу ЕУ, јер се већина европског увоза обавља према дугорочним уговорима и/или стиже гасоводима који не могу лако да нађу алтернативне купце.

То је, према њеним речима, мањи износ у односу на суме које сада троше земље ЕУ појединачно како би помогле својим потрошачима да преброде кризу високих цена енергије.

(Ројтерс) 

Представник администрације Запорошке области Владимир Рогов тврди да су украјинске трупе напале колону возила са цивилима који су чекали да изађу у део Запорошке области који контролишу руске снаге.

Рогов је за РИА Новости рекао да режим у Кијеву покушава да то представи као гранатирање које су извеле руске трупе.

Рогов тврди да су украјинске снаге, видевши како становништво масовно одлази у део Запорошке области који је под контролом руских снага, извеле удар на конвој са десетинама цивилних аутомобила који су чекали да напусте део региона под контролом Украјине.

"Према нашим сазнањима, има жртава и много повређених", рекао је Рогов.

Претходно је шеф обласне војне администрације Запорожја Олександар Старух изјавио да су руске снаге извеле ракетни удар на цивилни хуманитарни конвој на излазу из Запорожја и да има мртвих и повређених.

"Најмање 23 особе су погинуле, а 28 је рањено у руском ракетном удару на цивилни хуманитарни конвој на излазу из Запорожја на југу Украјине, саопштио је регионални гувернер Олександар Старух на Телеграму.

(РИА Новости, Интерфакс Украјина)

Најмање 23 особе су погинуле, а 28 је рањено у руском ракетном удару на цивилни хуманитарни конвој на излазу из Запорожја на југу Украјине, саопштио је регионални гувернер Олександар Старух.

"До сада, 23 мртвих и 28 рањених. Сви цивили", написао је украјински регионални гувернер Запорожја на Телеграму.

Он је навео да су људи стајали у колони како би отишли на територију коју контролишу руске снаге да однесу помоћ, пренео је Интерфакс Украјина.

Старух је изјавио и да су на месту напада хитне службе.

(Ројтерс, Интерфакс Украјина)

У ноћашњем ракетирању Николајева, које су извеле руске снаге, повређено је осморо људи, објавио је шеф обласне војне администрације Виталиј Ким.

Претходно је саопштено да је једна од ракета погодила вишеспратницу

(Интерфакс Украјина)

У ноћашњем ракетирању града Дњепра једна особа је погинула, а пет повређено, саопштио је начелник обласне војне администрације Валентин Резниченко.

Навео је да је оштећено неколико вишеспратница, гимназија, продавница и административне зграде.

Резничeнко је додао да је Дњепар гађан ракетама "искандер" и да је уништено транспортно предузеће, при чему су у пожару изгорела 52 аутобуса, а 98 је оштећено.

(Интерфакс Украјина)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен осудио је референдуме на истоку Украјине које је подржала Русија, рекавши да је то покушај отимања територија на нелегалан начин, чиме се крши међународно право.

"Лажни референдуми Кремља су безуспешни напори да се прикрије оно што представља даљи покушај отимања украјинске земље", навео је Блинкен.

Он каже да су резултати "оркестрирани у Москви" и да не одражавају вољу народа Украјине.

На истоку Украјине у четири области - Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херсонској од 23. до 27. септембра одржани су референдуми на којима је локално становништво изгласало припајање Русији.

(Ројтерс)

Руски председник Владимир Путин затражио је од руског генералног тужиоца да одмах реагује на извештаје о прекршајима у вези са мобилизацијом, јавља Тас.

"По мом упутству су и тужиоци одговарајућих нивоа укључени у рад комисија на чијем су челу регионални представници. Молим главног тужиоца да одмах реагује на сваки сигнал", рекао је Путин на оперативном састанку са члановима Савета безбедности Русије.

Додао је да су у низу региона формиране радне групе по канцеларијама, чија сврха је да обезбеде грађанима неопходну помоћ.

"Молим вас да извештавате о предузетим мерама, а сви званичници треба да најближе сарађују са органима гоњења на свим нивоима", нагласио је Путин.

(Танјуг)

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) организовала је испоруку опреме за нуклеарну безбедност Украјини, пренела је агенција Тас.

У саопштењу Агенције је наведено да је опрема, коју је донирала Шведска, испоручена у среду, док се очекује да ће за неколико дана стићи опрема коју је, уз подршку Француске и Сједињених Држава, обезбедила ИАЕА.

(Танјуг)

Градоначелник Николајева Олександар Сјенкевич и шеф обласне администрације Виталиј Ким саопштили су да је руска војска поново гранатирала тај град и да су ракете погодиле стамбену област. 

"Седам експлозија (најмање две ван града). Руски окупатори су са две ракете напали стамбени простор. Једна ракета је погодила девети спрат, причињена је озбиљна штета, а има људи под рушевинама", рекао је Ким.

(Унијан)