Могућност избацивањa Русије из Савета безбедности – реална опција или ратна реторика

Чланство би, поручио је прошле недеље са говорнице председник Европског савета, требало да се суспендује земљама попут Русије, које су започеле неправедан рат. Било је ратова од Другог светског рата, међу пет сталних чланица Савета безбедности нема невиних, уверен је некадашњи амбасадор Србије при УН Владислав Јовановић.

"Право вета је победничко право и то право су победници заједно себи створили да би осигурали своје интересе и међународни мир, како њима одговара. Ако би се једној одузело, онда би се цела архитектура очувања мира и безбедности у свету одједанпут нарушила, ако не и потпуно срушила. То никоме не одговара", рекао је Владислав Јовановић.

У Њујорку се наводно чуло и тумачење да је могуће да се Москви оспори да је директна наследница Совјетског Савеза у УН.

"Треба подсетити да су од оснивача УН, поред Совјетског Савеза, то биле и Белорусија и Украјина, иако су у то време биле у саставу СССР као федеративне републике због посебне жеље тадашњег лидера СССР-а Стаљина да има већу контролу у гласању у ГС УН, да има више гласова, што је навело неке украјинске политичаре да предложе зашто онда не би Украјина преузела позицију Русије у Савету безбедности, јер је она оснивачки члан и правни наследник СССР-а", објаснио је Михајло Вучић из Института за међународну политику и привреду.

Ипак, по распаду СССР-а, Русија је прихваћена као правна наследница.

"То није била последица неког међународног уговора између Русије и других наследница Совјетског Савеза, већ је о томе тадашњи председник Русије Борис Јељцин обавестио УН и оне су то примиле к знању. Русија се обавезала да ће поштовати територијални интегритет и суверенитет других држава наследница СССР-а и Повељу УН. Многи теоретичари међународног права данас тврде да пошто је то прекршила, да је изиграла те своје обавезе као државе континуитета у односу на СССР, али то су по мени напрегнуте формулације, јер је за 30 година од распада Русија била призната као држава која има највише контакта са СССР-ом", додао је Вучић.

Да ли двотрећинска већина у ГС УН може да заобиђе вето 

Од 193 државе, никада ниједна није искључена из чланства, иако је Повељом УН и та могућност предвиђена. Русија би то могла да искуси, само кад не би уложила вето у питању сопственог искључења. Да ли је могуће да се то надомести двотрећинском већином чланица ГС – такав случај је забележен на почетку Kорејског рата 1951. године.

"Ако би се то учинило, то би био почетак краја рада Савета безбедности, а тиме и УН. Подрила би се основа, јер то је било од изузетка прављења правила. Изузетак може још некако да прође, али ако постаје правило, онда поништава цео пројекат УН. Не верујем да ће већина на то пристати", навео је Владислав Јовановић.

Предлози за реформе УН чули су се више пута у последње две деценије, најчешће током великих криза или када су неке државе сматрале да су прерасле значај који су имале приликом формирања. Немачка је 2005. била надомак сталног места у Савету безбедности. Kад се тај покушај изјаловио, столице предвиђене за Бразил, Индију и Јапан више нико није помињао.