Руска војна доктрина - у којим ситуацијама је за Москву оправдан нуклеарни одговор

Одоговор на питање како ће се на фронту тумачити контекст руске нуклеарне доктрине у сивој је зони, каже за РТС сарадник на Институту за европске студије Милан Игрутиновић.

Управо то је бојазан која пали лампице у Вашингтону, Бриселу, Берлину и другим престоницама, каже Игрутиновић и објашњава да "мимо јавног мњења и јавних наступа, одговор руске администрације је да се ништа не мења и да се остаје при тврдом ставу да само напад, који угрожава суштински постојање Руске Федерације, њен политички систем, би могао да изазове нуклеарни одговор".

"Тако да ми јесмо ближи нуклеарном проблему или нуклеарној ескалацији, али не толико да бисмо морали непосредно да бринемо о даљим корацима", наводи Игрутиновић.

Истиче да се припајањем украјинских области Русији креира нова политичка реалност на терену где ће Русија рећи - ово је наша територија. То, додаје, нису нове земље које неко мора да призна, то није случај који је паралелан Косову.

"Неко ко признаје Руску Федерацију, јако ће тешко сутра сортирати да ли ће да признаје руске пасоше за грађане, који живе данас на територији коју је Русија окупирала. Постоји низ проблема, али Русија може, као велика сила, да каже - ми смо то урадили, ово је наш унилатерални корак и шта ви можете да урадите против нас по том питању. Лоптица се враћа на украјински терен, са друге стране, како ће да одговори на руску мобилизацију и долазак, ипак већег контингента војске и да политички смисли како ће се дипломатски поставити и у складу са партнерствима и савезништвима да уђе у преговоре, који нису на видику", каже Игрутиновић.

Како се тумачи руска војна доктрина

Руски и амерички званичници различито су окарактерисали комуникацију двеју страна о нуклеарном оружју. Док је Вашингтон назвао сталном, у Москви кажу да је она спорадична.

Милан Игрутиновић верује да је спорадична и да се стране баве "оним што је језгро њихове националне безбедности - да не дође до нуклеарног сукоба због рата, који је за Русију важнији, а за непосредну америчку безбедност није толико угрожавајући".

"Када је најављивао мобилизацију Путин је подсетио на руску војну доктрину, која је позната последњих 20 година, коју експерти тумаче и разумеју. Његове најаве постављају знак питања колико је Русија спремна да флексибилно тумачи те политичке елементе саме доктрине и шта би Русија подразумевала под нападом који угрожава постојање Руске Федерације, да ли су то спорадични инциденти на граници или јача офанзива украјинске војске, која би узела неке нове градове", појашњава Игрутиновић.

Референдуми о припајању појачавање улога Русије

После гласања о припајању четири украјинске области Русији, о чему ће руска Дума расправљати у четвртак, Игрутиновић каже да ће, по руском тумачењу, то бити формално руска територија, али остаје да се види како ће евентуални украјински напад на неки део те територије Русија тумачити и да ли ће га војно третирати, али објашњава да је свакако реч о "појачавању улога Русије у самом рату".

Игрутиновић објашњава да Русија референдумом обухвата територије целокупних административних области, иако их не контролишу у целости, посебно у случају Доњецка и области Запорожја.

"Легално, сматра се да су то предратне области у украјнским административним границама, то је цела Луганска област, сем једног села, готово цела Херсонска област, али Доњецка и Запорошка област су тек нешто изнад половине, под фактичком контролом побуњених снага на терену, односно руске војске. Али оно што они на папиру кажу је да се ради о областима у старим амдинистративним областима, рецимо милионски град Запорожје на Дњепру је ван контроле, то је оно што оставља простор да се амбивалентно тумачи шта су јој крајњи циљеви, да ли је то заузимање целих области или је то предмет преговора или би се задржала на линији фронта који ће се померати наредних месеци, као што се померао претходних месец дана", наводи Игрутиновић.

Дугогорочна стратегија наоружавања и ваневропски дипломатски терен

Игрутиновић напомиње да Украјина верује да има мобилизациони и ескалаторни потенцијал, док западне владе разматрају евентуалне нове испоруке наоружања, размишљајући дугорочније.

"Да ли да шаље само наоружање, које снабдева украјинску војску непосредно или да прави језгро нове украјинске војске за наредне године. Питање је како ће то изгледати, јер ту је новац технологија, формације те војске и производни капацитети, који у Америци јесу велики, а у Европи нису и то је велико индустријско питање за ЕУ", истиче сарадник Института за европске студије.

На питање о преговорима, Игрутиновић објашњава да турски председник јесте био ефективан медијатор у неким бочним питањима, али да је питање да ли ће неке од ваневропских земаља учествовати, с обзиром на постојећи политички раскол Русије са већином европских земаља.

"Кина и Индија се држе по страни, а то по страни је више на страни Русије, с обзиром на њихову позицију, али је занимљиво зато што је питање да ли ћемо имати сукоб на руском тлу, који ће решавати или чији ће покровитељи мира бити ваневропске силе. То је једна епохална промена за цео континент, али с обзиром на сукоб Русије са свим земљама Европе, нарочито оним најрелевантнијим или дипломатски најагилнијим, Русија вевоватно неће веровати њиховим безбедносним гаранцијама и са своје стране имају негативно искуство после Минска два, и Москва и Берлин имају негативно искуство", подсећа Игрутиновић.

Са стране Русије, ту је већ, каже, драматичан раскол. "Учешће ваневропских сила је неочекивани епохални тренутак, ако дође до скорашњег мира, ја га не бих очекивао пре наредне године. Нажалост обе стране и даље верују да су им војне опције прве на располагању", закључује Игрутиновић.