Гутерес: Ера нуклеарних уцена мора да се оконча; САД шаљу нову војну помоћ Украјини

Оператер гасовода Северни ток 1 "Норд Стрим АГ" саопштио је данас да притисак опада у обе гасоводне цеви, пренео је Интерфакс.

"Вечерас су диспечери контролног центра Северног тока 1 забележили пад притиска на оба тока гасовода. Разлози се истражују", навео је "Норд Стрим АГ".

Раније је објављено да је на паралелном гасоводу "Северни ток 2" дошло до смањења притиска у једном од навоја, на линији А, а инцидент се догодио у Данској, југоисточно од града Борнхолм.

(Интерфакс, Танјуг) 

Руске снаге ракетирале су аеродром у Кривом рогу, саопштио је на Телеграму начелник Дњепропетровске области Валентин Резниченко.

Према његовим речима, инфраструктура аеродрома је уништена, преносе украјински медији.

(Униан)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган поновио је данас да би желео да организује састанак председника Руске Федерације и Украјине, Владимира Путина и Володимира Зеленског.

"Турска се залаже за организовање састанка председника Руске Федерације и Украјине", рекао је Ердоган, пренела је агенција Анадолија.

Напоменуо  једа дијалог Турске са Русијом и Украјином напредује, а као пример навео је споразум о "коридору житарица" кроз који је из Украјине већ извезено више од пет милиона тона пољопривредних производа.

(Танјуг)

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је све земље да одустану од идеје о победнику у нуклерном рату и затражио да се "одрекну" реторике која залази у то питање.

"Данас, деценијама након пада Берлинског зида, опет можемо чути да се звецка нуклеарним оружјем. Да будем јасан, ера нуклеарних уцена мора да се заврши. Идеја да се свака земља може борити и победити је поремећена. Свака употреба нуклеарног оружја би подстакла хуманитарни Армагедон. Морамо да се удаљимо од таквих идеја", рекао је Гутерес, преноси Тас.

(Танјуг, Тас) 

Британска влада објавила je нови пакет санкција руским званичницима и представницима организација повезаним са организацијом референдумима о придруживању Русији, које је Москва организовала у четири региона источне Украјине.

Међу онима који су кажњени су и највиши руски званичници укључени у спровођење гласања, преноси Ројтерс.

"Лажни референдуми, који се одржавају уз претњу дугим цевима, не могу бити слободни или поштени, и никада нећемо признати њихове резултате", рекао је британски министар спољних послова Џејмс Клеверли.

Британија је саопштила да је међу санкционисанима 55 чланова одбора и директора организација за које је влада рекла да "настављају да финансирају руску ратну машину", попут Гаспромбанке, Сбербанке и Совкомбанке.

Ројтерс подсећа да грађани четири украјинска региона гласају четврти дан на референдумима о придруживању Русији, које је организовала Москва, а Кијев и Запад их сматрају лажним са унапред познатим исходима.

(Ројтерс)

Поморска управа Данске пријавила је цурење гаса у близини острва Борнхолм у Балтичком мору, које се налази близину неактивног руског гасовода Северни ток 2, јавља Интерфакс.

У информацији се наводи да данске власти саветују пловила да се клоне тог подручја, преноси Ројтерс, позивајући се на руску новинску агенцију.

Компаније "Норд стрим 2 АГ", оператера гасовода Северни ток 2, претходно је известила да је протекле ноћи уочен изненадни пад притиска у једном од два крака цевовода.

Портпарл "Норд стрима" је изјавио за Ројтерс да би цурење гаса могло да буде узрок пада притиска.

(Интерфакс, Ројтерс) 

У једном од кракова руског гасовода Северни ток 2 нагло је опао притисак гаса са 300 на седам бара, саопштио је оператор тог цевовода "Норд стрим 2 АГ", преноси Спутњик.

"Ванредна ситуација на краку А гасовода 'Северни ток 2'. Диспечер је на обалској платформи Северног тока 2 ноћас забележио нагли пад притиска на линији А. Одмах су обавештене обалске службе Немачке, Данске, Шведске, Финске и Русије. Истрага је у току", наводи се у саопштењу компаније.

Немачко Министарство економије објавило је да није познато шта је изазвало нагли пад притиска у гасоводу, преноси Ројтерс, додајући да је портпарол владе наговестио да је могло доћи до цурења гаса.

(Спутњик, Ројтерс)

Европска унија (ЕУ) ће одложити доношење одлуке о увођењу ограничења на цене руске нафте због неслагања међу земљама чланицама блока, јавља Блумберг, позивајући се на поуздане изворе.

Према Блумберговим саговорницима, бројне земље ЕУ, међу којима Мађарска и Кипар, противе се увођењу лимта на цену руске нафте.

Такве одлуке у ЕУ се доносе искључиво једногласно, преноси Тас.

(bloomberg.com, Тас)

Притисак на Москву ће се само појачати након референдума у Луганској и Доњецкој Народној Републици, у Херсонској области и ослобођеним деловима Запорожја, рекао је у интервјуу за руску ТВ Први канал заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков.

"Несумњиво, ситуација неће постати ништа лакша након референдума и ти захтеви да се повећа притисак на Русију које су у УН на највишем нивоу изразиле САД и друге, бројне државе, биће спроведен. Али ми смо спремни за то. Наставићемо да се боримо, подразумева се и на дипломатском фронту", поручио је Рјабков, преноси Тас.

Он је рекао и да су кабинети лидера ЕУ пуни људи који заговарају антируску политику.

"Они руководе многим политичким партијама у разним земљама, предводе владе. То нас не може скренути с пута, то само учвршћује нашу решеност да идемо напред и да у пуном обиму постигнемо циљеве које је формулисао наш председник и на којима сада раде сви они који помажу да се одрже референдуми", истакао је Рјабков на руској ТВ Први канал.

Навео је и да су санкције као вфрста притиска изгубиле и "концептуални и материјални" смисао и нагласио да покушаји САД да Русији диктирају своју вољу уз помоћ санкција неће имати успеха, јер се Русија, каже, никада неће потчинити ничијем диктату.

"Људи у САД морају да схвате да се Русија никада неће повијати, да се неће потчињавати диктату. Ти покушаји се бесконачно држе методе санкција и некаквих ултиматума, али они немају успеха и као и до сада биће неуспешни и у будуће", рекао је Рјабков.

(Танјуг, Тас)

Датум званичног присаједињења нових области Русији биће најављен благовремено, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Томе ће претходити одређена законодавна процедура. Обавестићемо вас благовремено", рекао је Песков, преноси Тас.

Путинов секретар за штампу је додао да ће медији бити обавештени да ли се очекује обраћање руског лидера након резултата референдума у републикама Донбаса и другим ослобођеним територијама.

"Информацију ћемо вам дати на време", рекао је Песков.

(Танјуг, Тас)

Државни секретар Сједињених Америчких Држава Ентони Блинкен изјавио је данас да ће САД обезбедити 457,5 милиона долара нове помоћи Украјини намењене цивилном сектору.

Помоћ је осмишљена да помогне украјинским агенцијама за спровођење закона и кривичном правосуђу.

Укупна војна помоћ администрације председника Џозефа Бајдена Украјини премашила је 15,8 милијарди долара, саопштио је Стејт департмент.

(Ројтерс)

Контакти Москве и Вашингтона у вези с нуклеарним наоружањем на одговарајућем су нивоу, али се одвијају спорадично, изјавио је на данашњем брифингу за новинаре портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је раније да је Вашингтон наводно у сталном контакту са Москвом због недавне изјаве председника Руске Федерације Владимира Путина о нуклеарном наоружању, преноси ТАС.

На питање новинара на ком су нивоу ти контакти, Песков је одговорио да су на "одговарајућем нивоу".

"Постоје канали за дијалог, али разговори се воде спорадично што бар омогућава размену хитних информација о узајамним позицијама (и потезима)", рекао је Песков.

Британске и холандске велепродајне цене гаса пале су данас пошто су због већег увоза из Норвешке и појачаних токова течног природног гаса (ТПГ) ублажене прогнозе раста потражње за грејањем услед очекиваног краткотрајног захлађења следеће недеље.

На берзи у Холандији је цена гаса за испоруку наредног месеца опала за 8,90 евра на 172 евра по мегават сату (MWh) рано пре подне, док је цена за новембарску испоруку пала за 9,30 евра на 190,20 евра по MWh, преноси Ројтерс.

Цена гаса у Британији је на трговању за дан унапред потонула за 25 пенија на 1,90 фунти по британској термалној јединици (БТУ), док је цена октобарских уговора пала за 20,50 пенија на 2,50 фунти по БТУ.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да нису донете никакве одлуке о затварању граница Руске Федерације.

"Не знам ништа о томе. У овом тренутку, нису донете никакве одлуке у вези са тим", рекао је Песков одговарајући на питање новинара, пренео је Интерфакс.

Према његовим речима, неки позиви за мобилизацију издати су грешком и те грешке ће бити исправљене, пренео је Ројтерс.

Руски председник Владимир Путин је 21. септембра наредио делимичну мобилизацију, а према речима министра одбрана Сергеја Шојгуа, 300.000 људи ће бити позвано у резервисте, превасходно они који имају искуство у борби и вештине које се траже у армији.

Наредба о делимичној мобилазицији изазвала је протесте широм земље, хапшење демонстраната, као и одлазак руских држављана из земље.

Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је да је руски председник Владимир Путин рекао турском лидеру Тајипу Ердогану да постоји могућност да се врати преговорима са Кијевом, али под новим условима.

Чавушоглу је навео да је Путин то изнео у разговорима са турским колегом на маргинама самита Шангајске организације за сарадњу, који је недавно одржан у Самарканду, преноси РИА Новости.

"У току преговора са нашим председником, господин Путин је изнео могућност повратка на преговоре са Кијевом, али под новонасталим условима", рекао је Чавушоглу на прес конференцији у Токију.

У Пољској је данас ступила на снагу забрана уласка руским држављанима који долазе морским и ваздушним путем.

Пољска је раније забранила руским држављанима да уђу у земљу и копненим путем, подсећа руска агенција ТАС.

Пољски министар унутрашњих послова Маријуш Камински 19. септембра је изрекао упутства за пооштравање правила уласка за Русе након договора са властима Естоније, Литваније и Летоније, које су забраниле улаз руским држављанима који имају шенгенску визу, а путују у туристичке, културне, спортске и пословне сврхе.

Пољска неће дозволити улаз руским држављанима који имају шенгенске визе коју је издала друга земља.

Међутим, постоје изузеци, укључујући дисиденте, хуманитарне случајеве, истраживаче, чланове дипломатских мисија, студенте пољских образовних институција и рибаре.

Пољска је прекинула издавање туристичких виза руским држављанима пре неколико месеци.

Само дипломате, возачи камиона, чланови породица држављана Пољске и других грађана ЕУ, као и лица која путују због хуманитарних акција, имају право на визу Пољске

Генерална конференција Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) одржава се у време када се суочавамо са комбинацијом изазова, коју чине рат, енергетске криза и криза снабдевања намирницама, која је пред нама, истакао је у Бечу генерални директор ове агенције УН Рафаел Мариано Гроси.

"Знамо да у многим стварима које радимо имамо могућност да утичемо позитивно на изазове. Приоритет изазова са којима се суочавамо је свакако рат у Украјини, који, као што је казао и генерални секретар УН рекао, мора стати", подвукао је Гроси обраћајући се делегатима земаља чланице ИАЕА.

Истакао је да се мора учинити све да се спречи нуклеарни акцидент, који би само повећао патњу грађана.

Подсетио је да је био недавно у Запорожју, где је обишао са својим тимом нуклеарну електрану која се налази под пабљом страна у рату.

"Ако се нешто деси тамо бићемо сами криви због неделовања, јер имамо план на столу", поручио је он.

Гроси је пренео да је прошле недеље започео консултације са представницима Украјине и Русије о успостављању заштитне зоне око нуклеарке у Запорожју.

Казао је да је спреман ове недеље да настави те разговоре.

"Само успостављање заштитне зоне ће омогућити стабилизацију ситуације", подвукао је Гроси.

Рекао је да ће ИАЕА наставити да се бори за безбедно коришћење нуклеарне енергије, и најавио да ће то бити тема конференције у Шарм ел Шејку у Египту, земљи која се одлучила на примену нуклеарне енергије.

Подвукао је као битно да ИАЕА настави да ради на унапређењу живота грађана, и с тим у вези је поменуо и програме борбе против канцера.

У бечком седишту УН, на Генералној конференцији, представници 175 држава чланице до 30.септембра посветиће се широком спектру тема, а фокус је свакако на рату у Украјини и нуклеарном програму Ирана.

Тако ће бити размотрен извештај за прошлу годину, али водиће се и разговори о буџету за 2023.са циљем јачања активности везаних за нуклеарну науку, технологију.

Исто тако биће речи о јачању ефективности и побољшању рада агенције у области нуклеарне безбедности и нуклеарних активности.

Када је реч о нуклеарној безбедности биће фокус на Украјини, али и на Блиском истоку и у Северној Кореји.

Председник Русије Владимир Путин рекао је да Запад према Русији мора да се односи с поштовањем.

Путин је то рекао на састанку са белоруским колегом Александром Лукашенком, коментаришући Лукашенкове речи да Минск неће разговарати са Западом без поштовања, преноси РИА Новости.

"Ко жели да живи у миру са нама и да нас поштује, ми смо отворени. Али нико неће трпети понижење", рекао је Лукашенко.

Председник Белорусије борави у радној посети Русији.

Близу 17.000 руских држављана прешло је границу са Финском током викенда, што је пораст од 80 одсто у односу на недељу дана раније, саопштиле су финске власти.

Из финске граничне службе за Ројтерс је речено да се гранични саобраћај рано јутрос смањио, али да је промет остао већи него претходних недеља.

"Редови су и даље нешто дужи него што су то обично били од пандемије", наведено је из службе.

Наредба о делимичној мобилазицији у Русији изазвала је протесте широм Русије, хапшење демонстраната, као и одлазак руских држављана из те земље.

Фински министар спољних послова Пека Хависто изјавио је у петак да ће та земља забранити улазак руских туриста и са шенгенским визама.

Он је истакао да се забрана уласка односи на све који прелазе границу као туристи без озира да ли путују са шенгенским визама које издаје Финска или нека друга земља, пренео је ТАС.

Према речима високог финског дипломате, забрана се неће односити на Русе који улазе у ту скандинавску земљу да раде, студирају или посећују рођаке.

Амбасадори земаља чланица Европске уније позвани су данас на састанак радне групе Уније за реаговање на кризне ситуације, како би разговарали о забринутости због ескалације рата у Украјини, саопштили су неименовани званичник и дипломата ЕУ.

Како су саопштили извори, састанак иза затворених врата у Бриселу почеће у 10 часова, преноси Ројтерс.

Амбасадори обично нису присутни на састанцима интегрисане групе за реаговање на политичке кризе, која укључује званичнике из извршне власти ЕУ и њене дипломатске службе, наводи британска агенција.

Цене нафте су наставиле данас пад, другу сесију заредом, због страха од смањења тражње за горивом услед очекиване глобалне рецесије изазване повећањем светских каматних стопа и јачањем америчког долара који ограничава могућност куповина нафте потрошачима који поседују друге валуте.

Европска нафта Брент за новембарску испоруку (фјучерс уговори) пала је за 1,24 долара или за 1,44 посто, на 84,91 долар по барелу, према последњим расположивим подацима са портала oilprice.com који прати цене на тржишту у реалном времену.

Фјучерси америчке нафте WTI, такође за испоруку у новембру, потонули су за 1,32 долара или за 1,68 одсто, на 77,42 долара за барел.

Цене оба типа нафте су се у петак суновратиле за око 5,0 процената на најнижи ниво од јануара ове године, преноси Ројтерс.

Раст долара, који је данас достигао нов 20-годишњи максимум према корпи водећих валута, има тенденцију да сузбије потражњу за нафтом јер купци који користе друге валуте морају да потроше више новца како би набавили доларе за плаћање "црног злата" које се тргује у америчкој валути.

Централне банке у бројним земљама, укључујући Сједињене Државе, које су један од највећих светских потрошача сирове нафте, подигле су прошле недеље референтне каматне стопе како би обуздале раст инфлације, што је довело до забринутости на тржиштима да би пооштравање услова задуживања могло да изазове успоравање привреде.

Пажња тржишних актера се окреће сада према оном што би Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници предвођени Русијом, односно алијанса названа ОПЕК+, могла да уради на састанку 5. октобра, након што су се на последњој седници договорили да скромно смање производњу.

Будући да ОПЕК+ производи знатно испод своје циљане производње, свако ново најављено смањење пумпања можда неће имати много утицаја на понуду, оцењује британска агенција.

Подаци објављени прошле недеље показали су да је група ОПЕК+ у августу подбацила таргетирани ниво производње за 3,58 милиона барела дневно, што је већи подбачај него у јулу.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да је Вашингтон био у директном контакту са Москвом због претњи употребе нуклеарног оружја.

"Да, били смо у контакту. Веома је важно да Москва чује од нас и сазна од нас да би последице биле ужасне. И ми смо то врло јасно рекли", рекао је Блинкен у интервјуу за Си-Би-Ес, одговарајући на питање да ли су САД биле у контакту са Русијом због претња нуклеарним ратом.

Како је рекао Блинкен, Кремљ има нуклеарни "ланац командовања", али је и неизвесно да ли би ико рекао руском председнику Владимиру Путину "не" уколико он одлучи да употреби нуклеарно оружје.

Амерички државни секретар је одбио да подели детаље о томе како ће САД реаговати на евентуалну употребу нуклеарног оружја, али је рекао да администрација има план.

"Председник Бајден је одлучан да, пошто чинимо све што можемо да помогнемо Украјинцима да се бране, као што чинимо све што можемо да окупимо друге земље да изврше притисак на Русију, овај рат не буде проширен", рекао је Блинкен у одговору на питање да ли је то план који би спречио трећи светски рат.

Путин је прошле недеље наредио делимичну мобилизацију, запретио употребном нуклеарног оружја и у обраћању народу поручио да је Запад наклоњен уништавању руске отаџбине.

Блинкен је рекао да је Путинова реторика неодговорна и додао да су САД изразиле забринутост Русији због њених претњи.

Јапан је донео одлуку да забрани извоз у Русију производа који су у вези са хемијским оружјем, као допуну санкција против Москве због њеног напада на Украјину, изјавио је у Токију секретар кабинета јапанског председника Хироказу Мацуно.

Он је, на брифингу за новинаре, рекао да је Јапан дубоко забринут због могуће употребе нуклеарног оружја у Украјини, пренео је Ројтерс.

Јапан ће наставити, у сарадњи са међународном заједницом, да пружа помоћ Украјини и санкционише Русију, истакао је Мацуно.

Јапан је на листу забране извоза додао 21 руску институцију, као што су научне лабораторије, саопштено је после данашњег састанка Владе.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да се на многим местима дуж линије фронта воде тешке борбе са руским снагама и да су припадници украјинске војске постигли успех на више положаја.

"Остварили смо успехе на више борбених позиција", изјавио је Зеленски синоћ у видео-обраћању нацији, пренео је Ројтерс.

Украјински председник је раније јуче рекао да је Кијев од Сједињених Америчких Држава добио два противваздушна система НАСАМС.