Лавров оптужио Запад да подрива поверење у међународне институције; Украјина тражи хитну седницу СБ УН-а

"Русија треба да сноси одговорност за даље покушаје промене међународно признатих граница Украјине супротно Повељи УН-а", рекао је Николенко.

Стални представник Украјине при УН-у Серхиј Кислица апеловао је на Николаса де Ривијера, амбасадора Француске, који у септембру председава Саветом безбедности, са захтевом да се разговара о одржавању референдума.

(Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да ће Украјина одговорити на све руске нападе и ослободити своју територију, као и да ће "сви злочинци бити изведени пред лице правде".

"Одговараћемо на све ударе агресора - у Запорожју и Харкову, у Николајеву, Никопољу, у Донбасу, у свим нашим градовима и регионима. Дефинитивно ћемо ослободити целу нашу земљу", изјавио је Зеленски. 

(Укринформ) 

Одлагање се одобрава редовним или ванредним студентима и који стичу прво високо или средње стручно образовање.

Одлагање служења војног рока за мобилизацију се одобрава "студентима који похађају редовне и ванредне облике образовања по државним образовним програмима средњег стручног и високог образовања у државним образовним организацијама, научним организацијама и примају образовање одговарајућег нивоа по први пут", каже се у уредби.

(Известија) 

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је на ГС УН-а да се западне земље упуштају у грубе провокације и инсценације уместо да воде поштен дијалог и траже компромисе.

"Криза расте. Међународна безбедносна ситуација се убрзано погоршава. Уместо искреног дијалога и тражења компромиса, морамо да се бавимо дезинформацијама, грубим инсценацијама и провокацијама", рекао је Лавров на општој политичкој дискусији 77. заседања Генералне скупштине УН.

Према речима Лаврова, напори Запада подривају поверење у међународне институције као тела за координацију интереса и у међународно право као гаранцију правде и заштиту слабих од самовоље.

"Једна од последица ‘крсташког рата‘ који је Запад најавио против непожељног је прогресивно пропадање мултилатералних институција које Сједињене Државе и њихови савезници претварају у инструменте за остваривање својих себичних интереса. Ова линија се поставља у УН-у, њеном Савету за људска права, Унеску и другим мултилатералним институцијама", рекао је Лавров.

Изјавио је да постоје жестоки покушаји да се спречи стварање механизма транспарентности за војно-биолошке програме Пентагона, укључујући и оне који се спроводе дуж периметра руских граница. Напомиње да ти програми никако нису безопасни, о чему, како тврди, сведоче чињенице откривене у Украјини.

Лавров је истакао и да се сада решава питање будућности светског поретка. Русија, наводи, у тој борби тежи миру без уцена и претњи другим земљама.

"Питање је да ли ће то бити поредак са једним хегемоном, који приморава свакога да живи по његовим озлоглашеним ‘правилима‘, корисним само њему. Или ће то бити демократски, праведан свет - свет без уцена и застрашивања непожељних људи, без неонацизма и неоколонијализма. Русија је чврсто изабрала другу опцију и ми, заједно са савезницима, партнерима и истомишљеницима, позивамо нас да радимо на њеној имплементацији", рекао је Лавров.

(Известија) 

Ројтерс преноси да је, како тврди руски покрет за заштиту људских права ОВД-Инфо више од 730 људи ухапшено широм Русије на протестима против мобилизације.

ОВД-Инфо је саопштио да има информације о хапшењу у 32 руска града, од Санкт Петербурга до Сибира.

Недозвољени скупови су незаконити према руским законима, који такође, забрањују и било какву активност која се сматра клеветом оружаних снага.

(Ројтерс) 

Град Енергодар је изложен невиђеном гранатирању украјинских трупа у циљу застрашивања цивилног становништва и спречавања референдума, тврди лидер покрета "Ми смо уз Русију", члан Главног савета администрације Запорошке области Владимир Рогов.

Украјинске трупе почеле су поподне да гранатирају град Енергодар, пренеле су РИА Новости.

Како се наводи, под ватром су се нашле зграде у којима се налазе бирачка места.

Осим тога, бачене су мине са дронова на зграду седишта покрета "Ми смо заједно са Русијом", додаје руска агенција.

За сада нема прецизних информација о евентуалним жртвама.

"Енергодар је био подвргнут масовном артиљеријском гранатирању. Штавише, погађају стамбена насеља. Град никада није био гранатиран таквим интезитетом. Режим Зеленског спроводи одлуке без задршке. Они настоје да застраше цивилно становништво и пролију што више крви наших грађана како би спречили референдум. Због свега тога смо убеђени да је неопходно да што пре постанемо Русија", рекао је Рогов за РИА Новости.

(Танјуг) 

Кина подржава све напоре који доприносе мирном решавању "кризе" у Украјини, рекао је кинески министар спољних послова Ванг Ји на Генералној скупштини Уједињених нација и додао да је хитан приоритет да се олакшају мировни преговори.

У обраћању, Ванг је рекао да је фундаментално решење позабавити се "легитимним безбедносним проблемима свих страна и изградити уравнотежену, ефикасну и одрживу безбедносну архитектуру".

(Ројтерс) 

Одбрамбене снаге Украјине уништиле су четири авиона, погодиле четири контролне тачке и више од 20 подручја концентрације људства и технике руских снага, саопштио је Генералштаб Украјине.

"За подршку дејствима копнених група, авијација Одбрамбених снага извела је 19 удара. Потврђено је да је погођено 14 подручја концентрације људства и војне технике непријатеља и пет положаја са противваздушним ракетним системима", наводи се у саопштењу.

Како се наводи, јединице ПВО уништиле су четири авиона (Су-25, два Су-30 и један Су-34), пет дронова и крстарећу ракету.

"Нарочито ракетне трупе и артиљерија погодиле су четири контролне тачке, више од 10 подручја концентрације непријатељске људства и технике, три положаја ПВО и четири складишта муниције", додао је Генералштаб.

(Униан) 

Председник Русије Владимир Путин потписао је пакет амандмана на Кривични закон Руске Федерације о служењу војног рока. Према закону, позвани на војну обуку из резервног састава сносиће кривичну одговорност за недолазак или неовлашћено напуштање места служења у рангу са војницима по уговору, преноси Известија.

Уводи се кривична одговорност за добровољну предају (од 3 до 10 година) и за пљачку (до 15 година). Такође, предвиђа затворску казну до 10 година за "озбиљно" одбијање учешћа у војним или непријатељствима током ванредног стања или оружаног сукоба.

Пооштрава се и одговорност за неизвршавање војних наређења, отпор начелнику војне службе, неовлашћено напуштање места службе, дезертерство и избегавање службе, а предвиђена је одговорност за кршење правила службе и губитак војне имовине током ванредног стања.

Истовремено, Државна дума је одобрила амандман којим се у Кривични закон уводе појмови "мобилизација" , "војно стање", "ратно време", "оружани сукоб".

(Известија)

Председник Европског савета Шарл Мишел изјавио је у Њујорку да Европа треба да отвори границе за Русе који беже из земље јер су у опасности због својих политичких опредељења.

Мишел је у, интервјуу за Политико, на маргинама заседања Генералне скупстине УН, рекао да Европа треба да покаже отвореност за оне Русе који не желе да их Кремљ инструментализује.

Указ руског председника Владимира Путина о делимичној мобилизацији ове седмице променио је динамику рата у Украјини, оценио је Мишел.

Он је рекао да ЕУ мора брзо да координише активности да би одговорила на новонасталу ситуацију након што је проглашена делимична мобилизација у Русији.

Амбасадори ЕУ састаће се у понедељак да би донели хитну одлуку о деловању Уније после одлуке Москве о делимичној мобилизацији.

Једно од питања која ће бити разматрана је и да ли дозволити руским грађанима да пронађу уточиште у земљама ЕУ.

Унија је овог месеца суспендовала визне олакшице са Русијом.

ЕУ ће сада разматрати могућност да отвори своје границе за грађане Русије који напуштају земљу због мобилизације.

Једна од могућости је да Унија одобри хуманитарни статус за одређене руске грађане, пре него статус избеглица.

ЕУ је у марту одобрила Украјинцима право да живе и раде у земљама Уније на дужи период, што је учинила први пут у својој историји, а није вероватно да ће исти модел сада бити одобрен за Русе, преноси Политико.

(Танјуг/Politico)

Рат је достигао опасан моменат, рекао је Борељ у моменту када Русија почиње делимичну мобилизацију и прави корак ка припајању четири украјинске области.

"Свакако је опасан моменат јер је руска војска сатерана у ћошак, а Путинова реакција - претња коришћењем нуклеарног оружја - је јако лоша", рекао је Борељ.

Наводи да дипломатско решење мора да се нађе, и то оно које ће очуваtи суверенитет и територијални интегритет Украјине.

"У супротном, окончаћемо рат, али нећемо имати мир, већ ћемо имати нови рат", рекао је Борељ.

Путин је раније ове недеље у обраћању јавности рекао да његова земља има различите врсте оружја разорне моћи и да ће користити сва доступна средства ако буде потребно, додајући да не блефира.

"Када људи кажу да не блeфирају, морате да их узмете за озбиљно", рекао је Борељ.

(BBC)

Украјински председник Володомир Зеленски потписао је декрет за постављање 20 војних администрација у насељима у Луганском региону на истоку земље која нису под контролом Кијева.

На основу тог документа, који је Зеленски јуче потписао, а који је објављен на његовом сајту, војна администрација биће основана у насељима као што су Станица Луганскаја, Широкиј, Марковка, Новопсков и друга.

Надлежним војно-цивилним администрацијама у тим насељима престају овлашћења од дана када надлежна војна администрација почне да врши своја овлашћења.

Украјински председник је пре тога потписао декрет о оснивању 15 војних адмнистрација у региону Херсона који контролише Русија од марта.

(Танјуг/Тасс)

Будимпешта неће подржати антируске санкције у енергетском сектору, укључујући и област нуклеарне енергије, јер би то могло нанети штету енергетској безбедности Мађарске, изјавио је министар спољних послова те земље Петер Сијарто у интервјуу за агенцију Тас.

Такође је изјавио да је руском колеги Сергеју Лаврову рекао да сукоб у Украјини изузетно озбиљно утиче на његову земљу.

"Ми смо веома близу овог рата, физички. Не можемо бити ближе, комшије смо. И сви утицаји рата су изузетно озбиљни по нас. Дакле, сваки дан проведен у рату је огромна штета за Мађарску на много начина. Дакле, ако постоји земља која је заинтересована да се овај рат заврши, то смо ми. Увек сам веома искрен са министром Лавровом по овим питањима. И јуче сам му рекао да су утицаји изузетно озбиљни по нас. Дакле, што се пре заврши, то боље за нас", рекао је шеф мађарске дипломатије.

(Танјуг/Тасс)