Гасни рат Русије и Немачке – "Северни ток 1" као камен спотицања

Само у року од 24 сата, "Гаспром" је направио три пословна потеза – смањио испоруке Француској, јер један од дистрибутера није платио гас уговореном динамиком, са Мађарском потписао уговор о повећању испорука од септембра, а првом европском партнеру Немачкој обуставио главни доток снабдевања гасоводом "Северни ток 1", што је изазвало жустру полемику Берлина и Москве доливајући уље на ватру већ лоших међусобних односа због рата у Украјини.

"Рано смо препознали претњу Русије да користи свој извоз угља, нафте и гаса као средства да утиче на одлуке других земаља", каже немачки канцелар Олаф Шолц.

Додаје да се то управо види сад са смањеним испорукама гаса, где су уговори које су Русија и њене компаније потписале, не поштују. "Зато предузимамо све као бисмо пребродили предстојећу зиму", истиче Шолц.

Са друге стране, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова напомиње да је Москва учинила све да не буде несташице енергије у Немачкој.

"Градили смо гасовод заједно са немачким компанијама. Разумем да је веома згодно претварати се да не знате за то или се не сећате. Уништавате ову енергетску сарадњу и оптужујете нас да претимо несташицама енергије", наводи Захарова.

Брисел сматра да је то руска припрема за потпуну обуставу гаса па тражи алтернативу у снабдевању. Осам земаља које излазе на Балтичко море – Данска, Немачка, Пољска, Литванија, Летонија, Естонија, Финска и Шведска – договорило се да ће до краја деценије седам пута повећати производњу струје из морских ветро-капацитета.

"Путинов покушај да нас уцени фосилним горивом пропада. Ми убрзавамо зелену транзицију, ослобађамо се зависности од руских фосилних горива, а убрзавамо пројекте чисте, јефтиније и домаће обновљиве енергије", напомиње председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

До тада, у сусрет предстојећој грејној сезони, прва помоћ је штедња енергије. Уз повећање цена гаса и струје у више европских земља од 1. септембра на снази су и ригорозне мере резања потрошње. За непоштовање мера биће и казни. Штедња је приоритет и у Србији.

Ресорна министарка Зорана Михајловић каже да су мере штедње које које је издало то министарство – обавезне, посебно за предузећа.

"Велики су трошкови електричне енергије у топланама, водоводима, а у ЕПС-у и Електродистрибуцији Србије велики су губици. Њихова обавеза је да у року од пет дана дају своје планове где ће штедети електричну енергију и да то поштују", наводи Михајловићева.

Каже да ће се одредити и начин контроле као што ће бити одређени људи који ће се тиме бавити у сваком предузећу.

Неће бити казни, а за штедише енергије спремају се повластице. Смањењу рачуна могу се надати домаћинства која успеју да умање потрошњу у односу на исти месец прошле године.