Рат у Украјини – лоши дани за дипломатију

После преговора у Истанбулу 29. марта, чинило се да ће се Кијев и Москва договорити. Руска и украјинска делегација су наводно и припремале документа о безбедносним гаранцијама и неутралности за Украјину.

Русија се повукла из околине Кијева. Назвали су то гестом добре воље због преговора и прегруписали снаге на Исток. За Украјинце и Запад – то је било повлачење после неуспеха, у коje су руске снаге за собом оставиле трагове ратног злочина у Бучи, што Кремљ негира и назива пропагандним ратом. Од тада, извоз украјинског жита, једини је дипломатски успех.

"Ситуација још није зрела за преговоре. Стране нису спремне за мировни договор, него ратно решење. Турска ту није успела, али је успела да у неким потезима покаже да је не само регионална сила, него и сила која у укупним пословима има своју улогу. То је Ердоган добро проценио, али не може Турска сама, ниједна друга земља да учествује у налажењу решења", каже професор Иво Висковић, некадашњи амбасадор у Немачкој.

"Ситуација на терену јасно: иде у корист Русије која споро, али сигурно напредује и наноси огромне губитке у људству и материјалу украјинској страни. Проблем је што се Кијев осећа осокољеним због подршке коју добија са Запада, мислим на САД и Велику Британију и зато није спреман да се упусти у преговоре", рекао је Филип Родић, новинар.

Дипломатски напори уочи рата, када је Русија тражила гаранције да се НАТО неће ширити, били су јалови, упркос залагању, највише француског председника, да се оживи Нормандијска четворка. Мински споразуми гарантовали су посебан статус за Донбас. Кијев сада одбија договоре, управо да избегне Минск три.

"Два споразума Минск 1 и 2 којима је требало да буде решен сукоб на истоку Украјине, заправо, Кијев их је злоупотребио зарад добијања времена. Москва нема великих разлога да се узда у реч из Кијева, а посебно не на основу неке могућности да се преговорима поништи све што је добила на војном плану", каже Родић.

Кремљ чека да Запад трепне

И док, како се оцењује, Кремљ чека да Запад трепне, због замора инфлацијом и енергетском кризом, међу европским државама, чини се и нема стратешког јединства – и подршка Украјини до победе и преговарање уз уступке зараћених страна.

"Постоје они који заговарају даље вођење рата, сматрајући да ће даљи рат увући Русију у неку мочвару, неки глиб из кога се неће извући. Друго питање је да ли Европа може бити јединствена, с обзиром на различите интересе који постоје међу појединим чланицама у односу на Русију", каже Висковић.

Према његовим речима, велике земље као што су Индија, Бразил не показују нимало интереса да се појаве као посредник, иако би могле играти ту улогу.

"Као да су сви остали у свету препустили Европи и САД да рашчисте своје рачуне са Русијом", каже Висковић.

Порука са самита лидера седам најмоћнијих држава света у јуну у Немачкој била је: Украјину ћемо подржавати колико год буде било потребно финасијски, хуманитарно, војно.

Другу слику света могао би да прикаже у новембру самит Групе првих 20 светских привреда на Балију. Присуство су потврдили и Зеленски и Путин, али и председник Кине Си Ђин Пинг. Oчекује се и долазак америчког председника Џозефа Бајдена.