Поново гранатиране нафтне платформе у Црном мору, из фабрике "Азот" евакуисано још 250 људи

Павел Зарубин, дописник телевизије Росија 1 из Кремља, рекао је да ће Путин посетити Таџикистан и Туркменистан, а затим се састати са индонежанским председником Џоком Видодом на разговорима у Москви.

(Reuters)

Нафтне платформе руске компаније "Черноморњефтгаз" у Црном мору поново су се нашле на удару украјинских граната, изјавио је портпарол службе за ванредне ситуације Kрима.

Како је наведено, био је то нови напад украјинских трупа, али нико није повређен, преноси Тас.

Сличан напад украјинских снага догодио се и прошлог понедељка, а лидер Kрима Сергеј Аксјонов тим поводом објавио је на свом Телеграм каналу да је више од 90 особа евакуисано са платформи "Черноморњефтегаза", док 15 војника брине о безбедности.

Непосредно након првог напада прошлог понедељка руска сенаторка са Kрима Олга Kовитиди упозорила је да је напад украјинских снага на црноморске гасне и нафтне платформе могао да изазове велику катастрофу и да нанесе штету Одеси.

"Украјинске снаге веома добро знају да се платформе налазе само 71 километар изван Одесе", рекла је сенаторка Kовитиди и оценила да је напад на гасно поље чин "ван сваке логике" којим се угрожавају животи становника Одесе.

(Танјуг/Тас)

Припадници проруских снага у Лугаснкој области тврде да су вакуисали још око 250 цивила из комплекса хемијске фабрике Азот у Северодоњецку.

"Многи људи су јуче евакуисани. Око 200 цивила. Данас је евакуисано око 250 људи, а биће их још. Ми их прво одведемо на безбедну локацију одакле их људи из надлежног министарства за ванредне ситуације воде у Старобелск", наводи се у саопштењу које преноси Тас.

Наглашава се да међу евакуисанима има много деце која су четири месеца провела у подрумима фабрике Азот, без дневне светлости.

(Танјуг/Тас) 

Високи званичници Европске унијe истакли су на самиту Г7 у Немачкој да треба бити опрезан у вези са потенцијалним санкцијама на увоз руског злата.

Председник Европског савета Шарл Мишел истакао је да је потребно наћи механизам којим би забрана извоза погодила руску привреду, а притом да не наноси штету економији чланица блока.

(Reuters)

Локални званичници саопштили су да је у ракетном нападу на град Черкаси у централној Украјини погинула је једна особа а оштећен је и мост који повезује западне регионе са источним зонама борбених дејстава.

Регионални начелник написао је на Телеграму да је и пет особа рањено.

Са друге стране, саветник украјинског председника рекао је за Ројтерс да је једна од ракета гађала мост преко реке Дњепар.

Руске трупе покушавају да ограниче пребацивање наших резерви и западног наоружања на исток", навео је саветник Володимира Зеленског, Алексиј Арестович у поруци.

(Reuters)

Лидери Групе седам најјачих светских економија окупили су се у дворцу Елмау, у баварским Алпима, где ће до уторка разматрати последице рата у Украјини по глобално снабдевање храном и енергентима и начине да се тржиште стабилизује.

Почетак тродневног самита обележила је одлука САД, Канаде, Јапана и Велике Британије да забране увоз руског злата, као део настојања да ускрате Москви средства за финансирање војне операције у Украјини.

Тој одлуци у међувремену се придружила и Француска, судећи по изјави неименованог званичника Јелисејске палате.

Украјински званичници саопштили су да је једна особа погинула, а петоро је повређено када је руска ракета погодила стамбену зграду и комплекс обданишта у центру Кијева.

Ватрогасци су угасили пожар у тешко оштећеној деветоспратној стамбеној згради у централном Шевченковском округу, наводи се у саопштењу службе за ванредне ситуације.

"Спасиоци су извукли седмогодишњу девојчицу. Она је жива. Сада покушавају да спасу њену мајку", објавио је на Телеграму градоначелник Кијева Виталиј Кличко и додао да има људи под рушевинама.

Такође је рекао да је неколико људи већ хоспитализовано.

На другом месту, удаљеном око 400 метара, Ројтерсов фотограф је видео велики кратер од експлозије поред игралишта у приватном вртићу који је разбио прозоре, а неке приватне гараже у том подручју су потпуно уништене.

(Reuters)

Премијер Велике Британије Борис Џонсон и француски председник Емануел Макрон сагласили су се да је потребно пружити већу подршку Украјини, саопштено је из Џонсоновог кабинета.

"Сложили су се да је ово критичан тренутак за ток сукоба и да постоји прилика да се преокрене ток рата", навео је портпарол Даунинг стрита у саопштењу.

Како је навео, двојица лидера су "нагласила потребу да подрже Украјину како би је ојачали и у рату и у свим будућим преговорима".

Додао је да је председник Макрон похвалио Џонсонову текућу војну подршку Украјини.

(Reuters)

Mисија ДНР при Заједничком центру за контролу и координацију прекида ватре саопштила је да је укупно 199 цивила, укључујући дванаесторо деце, погинуло у гранатирању украјинске војске на територији Доњецка.

Како се наводи, рањен је 2.371 цивил, укључујући 148 деце.

Додаје се да је украјинска војска извршила око 5.000 напада на ДНР, испаливши више од 42.000 комада муниције различитог калибра.

Како је прецизирала мисија ДНР, током периода ескалације, бомбардовање украјинске војске оштетило је 4.927 кућа и 1.064 цивилна инфраструктурна објекта, укључујући 64 здравствене и 202 образовне установе, 378 друштвених установа, 31 критичну инфраструктуру и 389 водова за снабдевање струјом, водом и гасом.

(Танјуг/Тасс)

Амерички председник Џозеф Бајден захвалио је немачком канцелару Олафу Шолцу на лидерству и одговору на украјинску кризу.

Бајден и Шолц су се састали уочи тродневног самита групе седам најразвијенијих земаља.

Амерички председник је рекао и да је Владимир Путин очекивао да ће се Зaпад поделити по питању рата у Украјини.

"Путин је од почетка очекивао да ће се НАТО и Г7 некако разићи, али то се није догодило, нити ће", поручио је Бајден.

(Reuters)

Председник Литваније рекао је да неће бити уступака по питању транзита санкционисане робе у руску енклаву Калињинград.

"Савршено је јасно да Литванија мора да примени и да ће применити санкције ЕУ. Литванија мора да задржи контролу над робом која се транспортује преко њене територије, а било какви коридори не долазе у обзир, као што не долазе у обзир уступци Русији", навео је Науседа.

Он је истакао да литванска влада "треба одмах да почне консултације са Европском комисијом, како уведене санкције не би нашкодиле ни интересима Литваније, ни међународним споразумима".

Раније је гувернер Калињинградске области Антон Алиханов саопштио да је 18. јуна литвански национални железнички оператер обавестио Калињинград о ограничењу транзита робе између тог региона и остатка Русије, а 21. јуна објављено је да се ограничења односе и на друмски саобраћај, преноси руска агенција.

(Танјуг/Тасс)