Из Украјине избегло више од осам милиона људи; погођен ТВ центар у Доњецку

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је пред посланицима у Бундестагу да ће уложити све напоре да Украјина и Молдавија добију статус кандидата, да ЕУ треба да се отвори и за друге земље, али и да се залаже за реформу Уније када је реч о правилима гласања.

Шолц је упутио захтев да ЕУ пређе на доношење спољнополитичких одлука квалификованом већином, (што подразумева укидање права на вето појединачних земаља), међутим мало је вероватно да ће добити подршку Француске и још неких земаља, преноси портал Политико.

"Уложићу све напоре у Европском савету да обезбедим да цела ЕУ једногласно прихвати кандидатуре Украјине и Молдавије за чланство", најавио је немачки канцелар и предочио да "и ЕУ такође мора бити способна да прими нове чланове".

(Танјуг/Политико) 

Британска војна обавештајна служба верује да ће напредовање руских снага у Украјини успорити у наредних неколико месеци и тада треба помоћи Украјини да крене у контраофанзиву, каже британски премијер Борис Џонсон, преноси Ројтерс.

У коментарима које је објавио немачки Зидојче цајтунг, а пренело неколико угледних европских листова, Џонсон је рекао да руске снаге напредују у Донбасу, на истоку Украјине, али уз велику цену коју плаћају у људству и опреми.

"Наш војна обавештајна служба верује да би Русија у наредних неколико месеци могла да посустане и изгуби моментум због исцрпљености својих ресурса. Тада морамо да помогнемо Украјинцима да преокрену динамику и крену у контраофанзиву са опремом коју од нас траже. Ја ћу се за то залагати на предстојећем самиту Г7 наредног викенда у Немачкој", рекао је Џонсон.

(Ројтерс) 

Телевизијски центар Петровски у Доњецку оштећен је у гранатирању, а емитовање програма је прекинуто, преноси Тас извештај локалне агенције.

Како се наводи, оштећен је део опреме ТВ торња, док је део опреме склоњен.

(Ројтерс/Тас)

Од 24. фебруара украјинску границу је прешло више од осам милиона људи, саопштио је УНХЦР.

(Ројтерс) 

"Америчка страна наставља да систематски уништава билатералне односе који су већ у жалосном стању", навела је Захарова у саопштењу.

(Ројтерс)

Влада Велике Британије одбила је да изда визе руској делегацији за годишње заседање Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) од 2. до 6. јула у Бирмингему, потврдио је за Тас заменик председника Савета Русије за међународне послове Владимир Џабаров.

Пошто су сви чланови руског парламента на листи санкција Велике Британије, затражили смо од вођства парламента и руског Министарства иностраних послова да обезбеде гаранције да ће нашим законодавцима бити обезбеђене визе за овај важан међупарламентарни скуп, рекао је Џабаров.

(Танјуг/Тас)

У току је разматрање увођења међународне резервне валуте у земљама чланицама БРИКС-а, саопштио је руски председник Владимир Путин у поздравном обраћању учесницима пословног форума економске асоцијације БРИКС, коју чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка.

Путин је такође навео да је руски систем за размену финансијских порука, као алтернатива за SWIFT, отворен за повезивање банака из земаља чланица БРИКС-а.

"Заједно са нашим партнерима из БРИКС-а радимо на поузданим алтернативним механизмима за међународна плаћања. Руски систем за размену финансијских порука је отворен за повезивање банака из наших пет земаља", рекао је Путин.

Председник Русије је поручио и да се, како каже, увођењем нових санкција Русији "појачавају механизми вршења притиска на конкуренцију", те да ће, додаје, "због потеза Запада глобални економски проблеми постати хронични". 

(Танјуг/Тас) 

Најмање једна особа погинула је у руском ракетном нападу, а оштећене су и зграде, укључујући школу у јужном украјинском граду Николајеву, изјавио је градоначелник Олександар Сенкевич.

Према речима Сенкевича, напади су изазвали неколико пожара, оштетили више стамбених и пословних зграда, преноси Ројтерс.

"Стално говорим да је и даље опасно у граду. Раније су људи масовно излазили, а сада мање излазе", рекао је Сенкевич.

Регионални гувернер Виталиј Ким рекао је претходно данас да је Николајев погодило седам пројектила.

Ројтерс наводи да није могла независно, из других извора, да провери ситуацију у том украјинском граду.

(Ројтерс)

Русија би могла у потпуности да прекине испоруке гаса Европи у настојању да ојача своју политичку позицију услед украјинске кризе, каже шеф Међународне агенције за енергетику Фатих Бирол, додајући да Европа треба већ сада да се припреми за то.

"Узимајући у обзир скорашње понашање Москве, не бих искључио могућност да Русија настави да ту и тамо налази различите разлоге и да настави да тражи изговоре за даље смањење испорука гаса Европи и да их можда чак потпуно прекине", навео је Бирол у изјави послатој Ројтерсу.

То је, истиче он, разлог због којег су Европи потребни планови за ванредне ситуације.

У исто време, Елина Бардрам, вршилац дужности директора за међународне послове и климатске финансије у Европској комисији, рекла је да ће се Европска унија привремено вратити на угаљ како би се изборила са смањеним дотоком руског гаса.

Према њеним речима, Европа ће се привремено окренути фосилним горивима као алтернативи за руски гас у светлу, како каже, последњих активности Владимира Путина, али овај потез неће пореметити дугорочне европске циљеве везане за климатске промене.

(Ројтерс, Танјуг)

Протеклих дана неколико десетина цивила напустило је простор хемијске фабрике "Азот" у Северодоњецку, али то није резултат договора са украјинским снагама које се тамо скривају, каже амбасадор Луганске народне републике (ЛНР), која је прогласила независност, Родион Мирошник.

"Протеклих неколико дана људи су излазили неколико пута, управо сами, како се обруч стезао око милитаната", поручио је Мирошник, преноси агенција Тас.

Каже да су цивили погледали напоље и видели да је могуће да изађу из фабрике, али је указао да то није било у оквиру договора са украјинском страном.

(Тас, Танјуг)

Рафинерија нафте "Новошахтинск" у руској Ростовској области, која се граничи са Украјином, обуставила је рад након што су две беспилотне летелице напале њене објекте из правца "западне границе", наведено је у саопштењу рафинерије, преноси Ројтерс.

Снимци са друштвених мрежа приказали су како дрон лети ка рафинерији, која се налази само осам километара од границе са Украјином, пре него што су се изнад ње надвили велика пламена кугла и црни дим, наводи британска агенција.

"Пожар у рафинерији 'Новошахтинск' избио је непосредно пошто су изнад постројења примећена два украјинска дрона. Један од њих је пао на постројење за топлотни пренос, после чега је избио пожар. Други дрон је одлетео", рекли су агенцији Тас неименовани локални званичници.

(Ројтерс, Тас)

Безусловни приоритет Русије, с обзиром на ризике од ескалације украјинске кризе и укупне непредвидивости ситуације у свету, јесте спречавање директног сукоба нуклеарних држава, каже заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјапков.

Према његовим речима, сада постоји велика потреба да се осигура стратешка стабилност, да се одржи режим неширења оружја за масовно уништење и да се побољша ситуација у сфери контроле наоружања.

Дипломата је упозорио на то да се у догледној будућности не може искључити могућност продубљивања криза у оним деловима света у којима, како каже, САД желе да остваре своју доминацију.

"Пре свега, уочавамо раст конфликтног потенцијала у Азијско-пацифичком региону", рекао је Рјапков.

(Спутњик)

Одговор Москве на одлуку Литваније да блокира руски транспорт робе ка Калињинградској области на основу санкција ЕУ неће бити дипломатске, већ практичне природе, каже портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова.

Није желела да прецизира природу практичних мера које Русија планира да предузме против Литваније.

"Што се тиче могућих контрамера, оне се разрађују у међуресорном формату. И Литванија и ЕУ су преко својих дипломатских мисија у Москви обавештене да су такве акције недопустиве и да предузете кораке треба поништити и довести ситуацију назад на легалан, легитиман колосек. Ако се то не уради, онда ће, наравно, узвратни потези бити неизбежни, што је наглашено на свим нивоима у Москви", рекла је Захарова.

Власти Литваније саопштиле су 18. јуна да од тог дана ступа на снагу забрана транзита робе под санкцијама ЕУ преко њихове територије ка руској енклави Калињинград.

(Тас, Танјуг)

Амбасада Русије у Вашингтону није добила од америчке стране званичан допис у вези са америчким држављанима који су заробљени у Украјини, рекао је руски амбасадор Анатолиј Антонов.

Портпарол Стејт департмента Нед Прајс изјавио је да су САД тражиле од Русије информације о заробљеницима, али да нису добили одговор.

(Спутњик)

Руска војска се приближава Лисичанску, саопштио је на Телеграму начелник Луганске области Сергиј Гајдај.

"Руси се приближавају Лисичанску, учвршћују се у оближњим насељима. Град је гранатиран артиљеријом, тенковима и авионима. Имамо најмање три рањена цивила, неколико полицајаца је повређено", тврди Гајдај.

(Унијан)

Најмање 15 цивила убијено је у уторак у руском гранатирању региона Харкова, рекао је регионални начелник Олег Синегубов.

Синегубов је у онлајн-обраћању рекао да је шест особа погинуло у околини Харкова, а још шест у Чугуиву, око 40 километара југоисточно од Харкова.

Навео је да су три особе погинуле у Золочиву, који се налази северозападно од Харкова.

(Ројтерс)

Хрватски премијер Андреј Пленковић разговарао је у синоћ телефоном са украјинским председником Володимиром Зеленским и пренео подршку Хрватске његовој земљи.

Пленковић је на Твитеру навео да је уочи самита лидера чланица ЕУ пренео Зеленском подршку Хрватске у настојању Украјине да добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

"Жалимо због бројних невиних жртава рата и настављамо да помажемо Украјини, која данас брани своју слободу и вредности целе Европе", истакао је Пленковић.