Украјина, за шаку долара – црно тржиште оружја, крађа житарица, трговина људима

Кад топови утихну, део наоружања које се користи у украјинском рату, без дилеме, завршиће у рукама шверцера и криминалаца, упозорио је шеф Интерпола Јирген Шток, наводећи да је уз оружје, илегално тржиште већ преплављено украденим вештачким ђубривом и нафтом, те лажним хемикалијама које се користе у пољопривреди.

На самом почетку рата, украјинске власти су, у жељи да на фронт што пре пошаљу што више војника како би зауставиле руску офанзиву, упростиле процедуре пријављивања у војску и поделе оружја.

"Сви који желе да се прихвате оружја – придружите се Оружанима снагама Украјине. Поједноставили смо све процедуре. Само понесите пасош. Даћемо оружје свим патриотама", објавили су 24. фебруара.

Оружје је, заиста, подељено добровољцима, који са мање или више успеха већ три месеца одолевају ударима руских снага на неколико фронтова у Украјини. Сједињене Државе и још четрдесетак држава су, одмах после почетка уске "специјалне операције" почеле да Украјинцима шаљу оружје – пушке, пројектиле, тенкове, борбена возила, хаубице, дронове, те на крају и расклопљене борбене авионе и хеликоптере.

Само америчка помоћ, за сто дана рата, процењена је на око 9,8 милијарди долара, док су Аустралијанци послали оружје вредно 225 милиона долара. Очекује се да ће канадска војна помоћ достићи 500 милиона долара, Чешка је издвојила око 430 милиона, Данска 50 милиона, Естонија више од 200 милиона, Француска 1,6 милијарди...

Пољска је, осим база за дистрибуцију војне помоћи, дала Украјини више од 220 тенкова и гомилу друге опреме, чиме је иза САД други највећи донатор власти у Кијеву. Очекује се да ће британска помоћ ускоро достићи суму од милијарду и по долара.

Укупна америчка помоћ, махом војна, од почетка рата достигла је безмало десет милијарди, што је двоструко више него што је Вашингтон издвојио за Авганистан у години која је претходила хаотичном повлачењу, или три пута више него што поклања главном савезнику на Блиском истоку – Израелу.

Након што су се САД повукле из Авганистана, у рукама талибана остала је огромна количина оружја, укључујући и системе који се сматрају високотехнолошким. Слична ситуација се, током година, понављала у Ираку, где је помоћ локалним снагама пречесто завршавала у рукама милиција блиских Исламској држави.

Као претходно на Балкану, Ираку и Авганистану, део тог оружја неминовно, завршиће на црном тржишту, па је Интерпол апеловао на земље чланице да успоставе систем праћења оружја, како би се, донекле, онемогућило да заврши у рукама криминалаца.

Већ сада се на даркнету могу пронаћи огласи на којима се противтенковски пројектили "џевелин", које су Американци поклонили Украјинцима, могу купити по цени од 30.000 долара.

"Криминалци ће покушати да искористе хаотичну ситуацију и доступност оружја, укључујући и тешко наоружање. То оружје ће бити доступно на црном тржишту и представљаће озбиљан изазов... Морамо да будемо опрезни и очекујемо да ће то наоружање бити продавано не само у околним државама већ и на другим континентима", упозорио је шеф Интерпола.

Додатни проблем представља чињеница да је Украјина у претходних десетак година била један од центара за нелегално оружје у свету, те да су се власти у Кијеву у прошлости често окретале продаји оружја као главном извору чврсте валуте.

Само између 1997. и 2000. године, из ове државе легално је извезено оружје вредно око милијарду и по долара, док је на друге начине наоружање доспевало и до арсенала режима Садама Хусеина, Моамера ел Гадафија или талибана.

Организација "Small Arms Survey" објавила је пре неколико година извештај према којем је између 2013. и 2015. године из арсенала војске и полиције нестало око 300.000 комада стрељачког наоружања, од којих је само 13 одсто касније пронађено после озбиљних истрага које је у неколико наврата предузимало украјинско министарство одбране.

У акцијама спречавања трговине оружјем учествовала је и полиција, која је 2019. године ухапсила двојицу припадника украјинске војске због покушаја продаје 40 ручних граната, 12 пројектила за ручне бацаче и 2.500 комада муниције за мање од 3.000 долара.

Тајна служба је ухапсила војника који успео да прода две ручне бомбе, пре него што је откривено његово складиште у којем су се, поред бомби, налазиле и противтенковске мине.

Према Глобалном индексу организованог криминала (Global Organized Crime Index), Украјина је једно од највећих тржишта нелегалног оружја у Европи, што је посебно дошло до изражаја после почетка сукоба на истоку те државе 2014. године. Како се наводи у овом извештају, најтраженији су пиштољи "макаров" и "токарев", као и снајперске пушке "драгунов".

Крађа ђубрива, горива и лажне хемикалије

Интерпол је упозорио и да су крађе огромних количина вештачког ђубрива, горива и појава нелегалних хемикалија које се користе у пољопривреди такође последица рата у Украјини.

Украјинске власти оптужиле су Русију да је од почетка рата, на окупираним територијама, запленила неколико стотина хиљада тона житарица и на тоне вештачког ђубрива.

Украјинско министарство спољних послова тврди да су Руси, до сада, из ратних подручја изнели између 400.000 и 500.000 тона жита, вредног више од 100 милиона долара, те да су готово сви бродови који су у последње време испловили из Севастопоља натоварени украјинским производима.

Раст цена житарица на светским тржиштима привукао је пажњу организованог криминала, па је Интерпол најавио посебне мере опреза у трансакцијама ове врсте прехрамбених производа.

Још пре почетка рата, међународне организације упозоравале су да је Украјина посебно рањива због употребе нелегалних агрохемијских производа. Рачуна се да је ова земља 2021. године потрошила око 100.000 тона пестицида.

Уједињене нације су, у серији извештаја, упозоравале да вредност нелегалних пестицида, фунгицида и осталих хемикалија премашује вредност од десет милијарди долара годишње, те да самим тим представља поље од огромног интереса за организовани криминал.

Интерполово упозорење, суштински, представља наставак акције коју је још пре четири године покренула украјинска полиција, запленом око 140 тона хемикалија, увезених без било каквих дозвола, потврда о пореклу или саставу.

Интерпол је упозорио и на крађу горива, али се за протеклих 100 дана конфликта ниједна од страна није жалила на нестанак већих количина нафте или нафтних деривата.

Трговина људима, последица сваког рата

Око пет милиона људи напустило је домове током досадашњег тока рата у Украјини, а колоне избеглица, као уосталом у сваком рату, привукле су мафијашке групе које трговином људима зарађују вртоглаве суме новца.

На несрећу жртава, размере ове пошасти могуће је у потпуности сагледати тек када непријатељства утихну, као што је то био случај током распада бивше Југославије.