Може ли Европа без руске нафте – колико ће европски ембарго утицати на Србију

Руска нафта покрива 30 одсто потреба Европске уније за црним златом. Договор о нафном ембаргу, постигнут после вишенедељних расправа, обуставиће две трећине руске нафте која се у земље Уније допрема танкерима.

Та санкција, за довоз сировине, примењиваће се за шест месеци, а за деривате и друге нафтне производе за осам месеци. Руска нафта која стиже нафтоводима за сада није под забраном.

"Мислим да је ово веома снажан сигнал који треба послати данас, јер се последњих сати, последњих дана, спекулисало о ризику од недостатка јединства Европске уније. И мислим да је више него икада важно да покажемо да смо у стању да будемо јаки, да будемо чврсти, да бранимо наше вредности и интересе", рекао је председник Европског савета Шарл Мишел.

"Европски савет сада може бити у стању да финализује забрану за готово 90 одсто увоза руске нафте до краја године. Дакле, ово је тема на коју ћемо се вратити и на којој ћемо још морати да радимо, али ово је велики корак напред", сматра председница ЕК Урсула фон дер Лајен.

Из Бугаске поручују да су до 2024. изузети од нафног ембарга. Мађарска, која је на нафтни ембарго држала вето – попустила је, јер је уз Чешку и Словачку, та санкција, мимоилази.

"Успели смо да се одбранимо од предлога Комисије да забрани употребу руске нафте у Мађарској. И без тога имамо довољно проблема: цене енергената су скочиле у небо, инфлација је висока и због санкција је Европа на ивици економске кризе", тврди мађарски премијер Виктор Орбан.

Циљ Брисела је да забраном извоза нафте Русији смањи приходе којима финансира рат у Украјини. Москва пак поручује да има купце на другој страни. Само је Индија повећала увоз руске нафте за четвтину, а веће испоруке уговара и Кина, која је највећи потрошач.

Наша земља увозом покрива 70 посто потреба за нафтом и дериватима, трећина од тога стиже из Русије.

"Свакако, на тржишту Медитерана ће бити већа потражња европских земаља за нафтом другог порекла, самим тим и НИС који се снабдева на медитеранском тржишту, у том смислу имаће нешто више проблема. Ове санкције ће пре свега оставити последице на цене сирове нафте, а самим тим и цене горива више него на расположивост сирове нафте, јер временом ће нека друга нафта заменити ту руску нафту која је завршавала на европском тржиту", објашњава генерални секретар "Удружења нафтних компанија Србије" Томислав Мићовић.

И док се Естонија залаже и за гасни ембраго, Немачка и Аустрија поручују да гас неће бити тема санкција. Холандија је трећа земља којој је "Гаспром" обуставио испоруке гаса, јер одбија да га плаћа у рубљама. Увозом из Русије покривају 15 посто својих потреба, па рачунају да ће то надокнадити домаћом производњом и течним гасом.

"Не ради се о великим количинама кубних метара гаса. Наравно, ми ћемо то веома пажљиво размотрити, заиста треба да се види какав је тачно утицај. Али на први поглед, не изгледа тако лоше", каже премијер Холандије Марк Руте.

Поред енергртских, у шестом бриселском пакету санкција договорено је и ограничење рада највеће руске банке - Сбербанке која покрива 37 одсто пословања са земљама Уније, стопира се европско осигурање руских бродова и компанија услужних делатности, и забрањује рад три руска државна медија.