Подољак: Русија би узвратила јаче после сваког прекида борбе; Москва разматра размену заробљеника за Медведчука

Члан руске делегације на преговорима са Украјином Леонид Слуцки, током посете Доњецку, изјавио је да ће Москва проучити иницијативу за размену заробљених војника украјинског батаљона Азов за украјинског политичара Виктора Медведчука.

"Што се тиче размене, проучићемо то питање. Не само ми, већ они који имају овлашћења у Москви да проучавају и доносе одлуке у вези са иницијативом за размену Медведчука за припаднике Азова", рекао је Слуцки, пренела је агенција РИА Новости.

Служба безбедности Украјине је ставила у притвор Медведчука по налогу председника Украјине Володимира Зеленског.

Касније је Зеленски понудио Русији да размени Медведчука за заробљене грађане Украјине.

Портпарол председника Руске Федерације Дмитриј Песков рекао је да ће Кремљ пратити судбину Медведчука и апеловати на европске политичаре да исто учине.

Медведчукова супруга Оксана Марченко апеловала је на Зеленског да ослободи њеног супруга.

Она је затражила и од председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да помогне у његовом ослобађању.

Виктор Медведчук (67) је политичар и богати украјински предузетник који важи за особу блиску председнику Русије.

Средином априла Медведчук је заробљен у Украјини, пошто је од почетка напада Русије крајем фебруара био у бегу.

Медведчук је од маја 2021. у кућном притвору након оптужбе за "велеиздају" и за "покушај пљачке природних богатстава Крима".

(Танјуг/Риа Новости)

Украјина је одбацила могућност да пристане на прекид ватре са Русијом и рекла да Кијев неће прихватити никакав споразум са Москвом који укључује уступање територије.

Признајући да став Кијева о рату постаје све бескомпромиснији, саветник украјинског председника Михаил Подољак је у интервјуу за Ројтерс рекао да би се уступци осветили Украјини јер би Русија узвратила јаче после сваког прекида борбе.

"Рат неће престати (после било каквих уступака). Само ће бити стављен на паузу на неко време", рекао је он Ројтерсу у добро чуваној председничкој канцеларији, где су неки прозори и ходници заштићени врећама песка.

Подољак је рекао да ће после извесног времена Руси ојачати своје оружје и људство, и кренути у нову офанзиву, још крвавију и обимнију.

Он је одбацио, као веома чудне, позиве Запада на хитан прекид ватре који би укључио руске снаге које би остале на територији коју су окупирале на југу и истоку Украјине.

Руске снаге морају напустити земљу и "након тога ће бити могућ наставак мировног процеса", рекао је Подољак.

(Reuters)

Планирано је да 23,75 милијарди долара буде усмерено на безбедносну и одбрамбену помоћ Украјини, као и на напоре САД да ојачају европску безбедност.

Девет милијарди долара ће ићи на додатну економску и техничку помоћ Украјини, а 6,58 милијарди долара биће издвојено за додатну хуманитарну помоћ за решавање проблема безбедности хране на глобалном нивоу, као и за пружање помоћи људима погођеним ратом.

Овим законом обезбеђена су и средства за мере Министарства правде САД за заплену и продају конфисковане имовине (67 милиона долара), мере америчког Министарства финансија за праћење руске финансијске активности (52 милиона долара), као и наставак рада америчке дипломатске мисије у Украјини (327 милиона долара).

(Униан)

Зеленски је рекао да је Русија блокирала "све поморске опције за извоз прехрамбених произовда" и да их "Русија тихо краде", преноси украјинска агенција Интерфакс.

"Пшеница се отпрема негде другде. Знамо где је то", рекао је Зеленски након разговора са португалским премијером Антониом Коштом.

Зеленски је додао да би луке могле бити одблокиране војним средствима и да зато Украјина апелује на савезнике да јој испоруче оружје.

(Танјуг/BBC)

Турски председник рекао је генералном секретару НАТО-а да Анкара неће позитивно гледати на члнаство Финске и Шведске у Алијанси, ако не буду сарађивале у борби против тероризма и на другим питањима.

Турско Председништво је у саопштењу навело и да је Ердоган подржао политику отворених врата.

У објави на Твитеру која је уследила након разговора двојице лидера, Столтенберг је навео да забринутост за безбедност свих чланица НАТО-а мора бити узета у обзир и да разговори морају да се наставе како би се пронашло решење.

(Reuters)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је финском колеги Саулију Нинисту да несанкционисање терористичких организација које представљају претњу чланици НАТО-а није у духу Алијансе.

Ердоган је у телефонском разговoру рекао и да Анкара очекује од Хелсинкија подршку за своју борбу против терористичких организација које представљају претњу националној безбедности и њеном народу.

Ердоган је претходно информисао шведску премијерку Магдалену Андерсон да Анкара очекује конкретне кораке због повезаности те земље са терористичким организацијама.

У телефонском разговору Ердоган је додао и да би требало укинути ембарго на извоз оружја уведен Турској који је Шведска подржала након уласка турске војске у Сирију 2019. године, преноси Ројтерс позивајући се на Анадолију. 

Анкара тврди да Шведска и Финска подржавају милитантну групу Радничке партије Курдистана (ПКК) и следбенике Фетулаха Гулена, кога оптужује да је организовао покушај државног удара у Турској 2016. године.

Турска је прошле недеље изненадила савезнике у НАТО-у тиме што се успротивила да ове две земље буду примљене у ту организацију, али су западни лидери изразили уверење да приговори Анкаре неће представљати препреку да се то оствари.

(Reuters)

Амерички председник Џозеф Бајден потписао је закон о пружању помоћи Украјини од готово 40 милијарди долара у оквиру настојања да појача војну подршку тој земљи због напада Русије, саопштила је Бела кућа.

Та мера претходно је усвојена у Конгресу, а затим прослеђена на потписивање председнику Бајдену.

(Ројтерс)

Руске снаге настављају да спречавају евакуацију људи из Херсонске области на територију под контролом Украјине, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине, оптужујући Русију да спроводи "тактику тероризма".

"Тамошња села су на ивици хуманитарне кризе", саопштено је из кабинета председника Украјине Володимира Зеленског.

(Си-Ен-Ен)

Руска војска је известила о ракетном нападу на складишта горива у близини украјинског града Одесе.

"У Одеској области, у лучкој фабрици, високопрецизне ракете руских Ваздушно-космичких снага уништиле су складишта са горивом намењеним за оклопна возила", саопштио је портпарол руског министарства одбране Игор Конашенков, преноси Интерфакс.

Конашенков је навео да су високопрецизним ваздушним ракетама погођена три командна места, укључујући командно место 109. бригаде територијалне одбране у рејону насеља Бахмут.

Руска војска је уништила и базу за обуку украјинских специјалаца у близини језера Сасик у Одеској области, наводи Интерфакс.

(Танјуг)

Руска војска саопштила је да је уништила велику пошиљку западног оружја у украјинској области Житомир, западно од Кијева.

Навели су да су ракете типа "калибр" испаљене с мора, јавила је новинска агенција Интерфакс.

(Ројтерс) 

Представници Сједињених Држава и још четири државе напустили су састанак министара трговине земаља Азијско-пацифичког региона у Бангкоку, протестујући против руске инвазије на Украјину, потврдили су званичници.

Представници Канаде, Новог Зеланда, Јапана и Аустралије придружили су се Американцима и напустили састанак Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ), потврдила су извештачу Ројтерса два тајландска званичника и двојица дипломата.

Напуштање сале представника пет земља догодио се током говора руског изасланика, министра економског развоја Максима Решетњикова, на отварању дводневног састанка ове организације која броји 21 члана, преноси агенција Кјодо.

(Ројтерс, Танјуг) 

Руски "Гаспром" потврдио је потпуну обуставу испорука гаса Финској од данас, због одбијања да гас буде плаћен у рубљама.

До краја радног дана 20. маја "Гаспром експорт" није примио уплату за испоруку гаса у априлу од финског "Гасума", у складу са Указом председника Руске Федерације, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је 2021. године "Гаспром експорт" испоручио финској компанији "Гасум" 1,49 милијарди кубних метара гаса, што је чинило две трећине укупне потрошње гаса у Финској.

(Известија)

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је јутрос да руске трупе покушавају да обнове рад луке у Маријупољу.

Наводи се да руске снаге предузимају мере за обнављање функционисања луке и да раде на разминиравању инфраструктуре, преноси Униан.

Други детаљи нису наведени.

(Танјуг) 

Немачка и Италија, после разговора вођених унутар ЕУ, дозволиле су својим компанијама да отворе рачуне у рубљама, како би наставиле да купују руски гас без кршења санкција ЕУ уведених Русији, потврђено је Ројтерсу из добро обавештених извора.

Дебата о захтеву Русије да страни купци плаћају гас у рубљама, ставила је на пробу решеност европских влада да заузму тврд став против Москве због рата у Украјини, наводи агенција.

Пољска, Бугарска и Финска одбиле су да испуне захтев Москве да увозници плаћају гас преко рачуна у рубљама код Гаспромбанке и због тога је Москва прекинула испоруке.

Друге земље чланице, међутим, нису биле вољне да нареде компанијама да спроводе акције које би могле да доведу до губитка виталних залиха руског гаса за домаћинства и индустрију.

Брисел је издао два сета писаних смерница о томе како куповати руски гас без кршења санкција, али правни пут је и даље магловит, јер су званичници ЕУ такође саветовали фирме на састанку иза затворених врата да не отварају рачуне у рубљама код Гаспромбанке.

(Танјуг, Ројтерс) 

Министарство енергетике Литваније саопштило је да та држава од сутра неће увозити струју из Русије, тако да у тој држави више неће бити руског гаса, нафте ни струје.

Министар енергетике Дајњус Крејвис изјавио је да је то важна прекретница не само на путу Литваније ка енергетској независности, већ и израз солидарности са Украјином, преноси литвански портал Делфи.

"Не можемо дозволити да се нашим новцем финансира руска војна машина", рекао је Крејвис.

Потребе Литваније за гасом подмирује ЛНГ терминал у Клајпеди, где гас стиже из Сједињених Америчких Држава, а када је реч о струји, Литванија ће се ослањати на производњу и увоз из земаља ЕУ преко Шведске, Летоније и Пољске.

Литванија је почетком априла престала да увози гас из Русије.

(Танјуг)

Испоруке руског гаса Финској обустваљене су јутрос у седам сати по локалном времену, саопштила је финска државна енергетска компанија "Гасум".

"Снабдевање Финске природним гасом према 'Гасумовом' уговору о снабдевању је прекинуто. Увоз гаса преко улазне тачке Иматре је заустављен", наводи се у саопштењу.

Иматра је улазна тачка за руски гас у Финску.

"Гасум" ће од данас, током предстојеће летње сезоне, снабдевати природним гасом своје купце из других извора кроз гасовод Балтикконектор.

Балтикконектор повезује Финску са гасном мрежом суседне Естоније. 

"Гаспром експорт" је јуче обавестио финску енергетску компанију "Гасум" да ће испоруке природног гаса Финској престати 21. маја ујутру зато што Финска није пристала да плаћа гас у рубљама, саопштило је финско министарство за рад и привреду.

Према дугорочном уговору, валута плаћања је евро. "Гасум" је одлучио да покрене арбитражни поступак, јер сматра да руска страна захтевом за плаћање гаса у рубљама крши уговор, навело је финско министарство.

(Ројтерс) 

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да је Будимпешта предложила Европској унији да уведе ембарго на испоруку руске нафте морским путем, а да се испоруке нафтоводима изузму из санкција, како би привреде земаља тог блока наставиле нормално да функционишу.

"Ако Европска унија жели да казни Русију због нафте, онда је неопходно увести ембарго на испоруке нафте морским путем, јер оне чине највећи удео у испоруци руске нафте Европи, док су испоруке путем нафтовода мање", рекао је Сијарто у интервјуу за ТВ канал Фокс њуз.

Додао је да ако земље ЕУ одлуче да направе изузетак по питању санкција за снабдевање нафтоводом, привреде земаља чланица наставиће да функционишу, а ЕУ ће постићи свој циљ.

Напоменуо је да Мађарска неће моћи да купи довољно нафте уз других извора у случају да јој се ускрати руска нафта и додао би његовој земљи било потребно да уложи 550 милиона евра за технолошку припрему своје рафинерије да прерађује друге врсте гаса и нафте осим руских.

(Танјуг, Фокс њуз)

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган најавио је за данас разговор са званичницима Финске, док истовремено изражава противљење кандидатури Шведске и Финске за чланство у НАТО-у.

Обраћајући се новинарима, Ердоган је јуче рекао да је о томе разговарао са холандским премијером Марком Рутеом, а да ће разговарати и са британским званичницима у суботу.

Није прецизирао са којим финским и британским званичницима ће разговарати.

(Ројтерс)

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган разговарао је вечерас са премијером Велике Британије Борисом Џонсоном и рекао му да највећи проблем у захтевима Шведске и Финске за пријем у НАТО представљају везе тих држава са особама под контролом терористичке организације Радничке партије Курдистана (ЈПГ/ПКК).

Из кабинета турског председника саопштено је да су Ердоган и Џонсон телефоном разговарали о билатералним и регионалним темама, укључујући захтеве Шведске и Финске за пријем у НАТО и рат у Украјини, преноси Анадолија.

Додаје се да је Ердоган рекао да се не сме занемарити оправдана реакција турске јавности на захтеве за пријем у НАТО земаља које подржавају тероризам.

Ердоган је такође поручио да Анкара жели да буде сигурна да ће Финска и Шведска подржавати вредности НАТО-а и да ће адекватно одговорити на легитимне забринутости Турске.

Истовремено из Лондона је поручено да је Џонсон пренео Ердогану да ће Финска и Шведска пружити драгоцен допринос НАТО-у.

Портпарол Џонсона рекао је да је британски премијер замолио Ердогана да разговара са шведским, финским и НАТО колегама о томе уочи самита лидера у Мадриду у јуну.

Џонсон и Ердоган такође су разговарали о деблокирању руте за извоз украјинских житарица и о расту цена хране у свету.

(Ројтерс)