Војни транспорти ка аеродрому Жешов, најслабије чувана тајна рата у Украјини

Летови транспортних авиона ка пољском аеродрому Жешов-Јасјонка најслабије су чувана тајна у рату који већ безмало три месеца бесни широм Украјине. До средине маја, на тај аеродром слетело је око 550 великих авиона, којима се Украјинцима допрема војна помоћ.

Аеродром се налази само 80 километара од украјинске границе и 100 километара од Јаворова, најближе базе оружаних снага Украјине. Та је база у неколико наврата била мета руских ракетних напада. Аустријски Хојте, цитирајући неименоване сведоке, наводи да је у експлозијама руских ракета погинуло најмање 100 људи, укључујући добровољце из неколико европских држава.

Последњи пут, руска војска гађала је "пут оружја" у ноћи између 15. и 16. маја, када је неколико пројектила погодило пругу недалеко од базе Јаворов. Украјинске власти саопштиле су да у овом нападу није било мртвих и рањених, али да је оштећена железничка инфраструктура.

Иако се у извештајима често избегава навођење имена овог аеродрома, дилеме већ прилично дуго нема. Жешов-Јасјонка је најважнија тачка за допремање војне помоћи украјинским снагама и на тај аеродром је, до сада, слетело око 500 америчких транспортних авиона, те још око 150 летелица других ратних ваздухопловстава.

Си-Ен-Ен је број авиона који дневно слећу на тај аеродром проценио на 17, што је и максимални капацитет овог објекта. На аеродрому су, од фебруара, стационирани припадници 82. ваздухопловно-десантне дивизије оружаних снага САД.

Тим авионима, према статистици коју је објавило америчко ратно ваздухопловство, допремљено је 90 хаубица калибра 155 милиметара, око 8.500 комада стрељачког наоружања, 50 милиона комада муниције, више од 180.000 граната, безмало 10.000 противтенковских пројектила и 15.000 тона разне војне опреме.

Преко писте је, од почетка рата у Украјини, "прешло" и око 15.000 војника из различитих држава, укључујући америчке маринце, земаљско особље. Базу бране две батерије америчких противваздушних пројектила "патриот" као и британски систем средњег домета "скај сејбр".

Иако је Русија у неколико наврата најављивала "одлучне мере" против пошиљки наоружања влади у Кијеву, до сада ниједна ракета није прелетела готово 600 километара дугу украјинско-пољску границу.

Војни експерти сматрају да ракетним нападима није ни могуће прекинути доток наоружања из Пољске, пре свега зато што је команда НАТО-а успоставила прилично компликован систем којим се оружје допрема Украјинцима.

Стога, прекид овог система једним нападом и није реална опција, па западни стручњаци сматрају да је до сада највећи руски напад на токове снабдевања оружјем, када је средином марта на базу Јаворов испаљено чак 30 пројектила, више представљао психолошки чин него озбиљан ударац путу којим се Украјина снабдева оружјем.

Украјински званичници су, после овог напада, саопштили да је убијено 40 и рањено више од 130 војника, док је Москва тврдила да је у експлозијама убијено око "180 страних плаћеника".

У бројање жртава укључио се и Мирор који је, дан после напада, објавио да су погинула и најмање три бивша припадника британских специјалних јединица, док је укупан број жртава процењен на око 100.

Сличну процену објавио је и аустријски Хојте, позивајући се на изјаву неименованог немачког добровољца, који је преживео тај руски ракетни напад. Према писању холандских медија, у нападу је "нестало" неколико добровољаца из те државе.

Јасјонка, од Луфтвафеа до последњег сусрета гигантских "антонова"

Аеродром Јасјонка је до 1939. година била обична ливада на коју су повремено слетали пољски авиони. Када су Немци окупирали ту државу, аеродром је постао кључна база Луфтвафеа у "Операцији Барбароса" и акцијама бомбардовања Стаљинграда.

Командант јединице стациониране на овом аеродрому – 4. ваздухопловне флоте Луфтвафеа био је генерал Александер Лер, који је командовао нападима на Београд и Грчку 1941. године. Лер је од августа 1942. године био командант немачких трупа на југоистоку Европе.

Три година касније, аеродром је још једном добио приличан значај у покушају Немаца да зауставе продор Црвене армије на запад.

Околина Јасјонке још једном се помиње у историји – током "Операције олуја", када је пољска влада у егзилу покушала да истовременим устанком на неколико места у тој држави успостави границе на месту на којем су биле пре готово истовремених напада немачких и совјетских снага 1939. године.

Суштински, Пољаци су се надали да ће успети да преузму контролу над овом територијом пре доласка Црвене армије и будуће односе са Москвом граде на основу граница које су постојале пре почетка Другог светског рата.

Сломом Варшавског устанка и осталих акција које су пратиле овај догађај, окончана је "Операција олуја", а Москва је пољској влади у егзилу забранила повратак у земљу.

После Другог светског рата, аеродром је претворен у цивилни.

Крајем 2021. године, на њему су последњи пут заједно снимљена два највећа транспортна авиона на свету – украјински "антонови" Ан-225 "мрија" и Ан-124 "руслан".

Највећи транспортни авион на свету, Ан-225, уништен је почетком украјинског рата на аеродрому недалеко од Кијева.