Шведска и Финска између Ердогана и Бајдена, Москва тврди да се у "Азовстаљу" предало 1.700 Украјинаца

Села Дроновка и Алексејевка у руској Курској области била су на мети минобацачке ватре украјинских снага, изјавио је губернатор Роман Старовојт.

Он је навео да је гранатирање заустављено узвратном ватром, да нема жртава ни материјалне штете, преносе РИА Новости.

Курска област налази се на западу Русије, на граници са Украјином. Москва је до сада више пута саопштавала да украјинске снаге гранатирају насеља у близини границе две земље.

(Танјуг)

Амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен изјавио је да су лидери Шведске и Финске наговестили да планирају да разговарају директно са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом и да је Вашингтон спреман да подржи тај процес.

"Верујемо да се турска забринутост око приступања Шведске и Финске коју су изразили председник Ердоган и други могу решити и да се то може решити", рекао је Саливен.

Упитан да ли постоје планови да председник САД Џозеф Бајден директно ступи у контакт са Ердоганом по том питању, Саливен је рекао: "Не у овом тренутку".

(Ројтерс)

Шведска премијерка Магдалена Андерссон након састанка у Белој кући поручила је да ће НАТО  бити јачи са Шведском и Финском као чланицама.

"Моја влада је дошла до закључка да ће сигурност шведског народа бити најбоље заштићена унутар НАТО савеза, а то је добило снажну потпору у шведском парламенту", рекла је шведска премијерка.

Поручила је да они нуде сигурност својим софистицираним обрамбеним способностима, али и да су снажни заговорници слобода, демократије и људских права.

Каже и да се Шведска радује брзом процесу ратификације те да се исто тако радује дијалогу с Турском.

(Вашингтон пост, Ројтерс) 

Финска ће проћи кроз захтеве које је Турска изразила противећи се плановима те земље и Шведске да се придруже НАТО, изјавио је фински председник Саули Нинисто, после састанка са председником САД Џозефом Бајденом и премијерком Шведске Магдаленом Андерсон у Белој кући.

"Имамо разлога да на одговарајући начин прођемо кроз оно што је Турска изразила, а затим да дамо своје јасне одговоре", рекао је Нинисто новинарима.

Он је додао да верује да ће се о том питању разговарати на високом нивоу.

Нинисто је претходно изјавио да је Финска отворена за разговоре о забринутости Турске у вези са њеним захтевом за чланством у НАТО, додајући да је његова земља спремна да се посвети безбедности Анкаре.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски похвалио је одлуку америчког Конгреса да одобри нову војну и хуманитарну помоћ Украјини.

"40 милијарди долара значајан је допринос САД обнови мира и сигурности у Украјини, Европи и свету", написао је Зеленски на Твитеру.

(Твитер) 

Амерички Сенат одобрио је скоро 40 милијарди долара помоћи Украјини, али тај документ мора да потпише председник Сједињених Држава Џозеф Бајден како би ступио на снагу.

Сенат је гласао са 86 гласова за и 11 против за пакет војне, економске и хуманитарне помоћи, а свих 11 гласова против било је из Републиканске странке.

Представнички дом америчког конгреса предложио је закон 10. маја.

(Вашингтон пост) 

Велика Британија је на своју листу санкција уврстила руске авио-компаније "Аерофлот", "Росија ерлајнс" и "Урал ерлајнс".

Према ажурираној верзији документа, објављеној данас на сајту британске владе, ограничења подразумевају замрзавање имовине ове три компаније, пренео је Тас.

"'Аерофлот', највећа руска авиокомпанија и једна од 20 највећих на свету, у већинском је власништву руске државе и послује у сектору транспорта, што је од стратешког значаја за руску владу", наводи се у документу и додаје да Аерофлот не пружа само услуге руској влади, већ је и важан извор прихода за Кремљ.

Примена санкција против Урал ерлајнса образложена је и чињеницом да та компанија послује у сектору транспорта који је од стратешког значаја за Руску Федерацију, стоји у документу.

У свом саопштењу Министарство спољних послова Велике Британије наводи да захваљујући новим ограничењима Аерофлот, Урал ерлајнс и Росија ерлајнс сада неће моћи да продају своје неискоришћене, уносне слотове за слетање на британским аеродромима, чиме је Русија спречена да уновчи процењених 50 милиона фунти.

(Танјуг)

Седам најразвијених земаља света (Г7) издвојило је 18,4 милијарде долара у трансферима и зајмовима као помоћ Украјини да испуни своје тренутне финансијске потребе, наводи се у нацрту коминикеа у који је Ројтерс данас имао увид.

"Мобилисали смо 18,4 милијарде америчких долара буџетске подршке, укључујући 9,2 милијарде америчких долара помоћи уочи састанка у Петерсбергу, како бисмо помогли Украјини да премости финансијски јаз и настави да обезбеђује основне услуге грађанима", навели су министри финансија и банкари Г7 у нацрту документа.

Они се састају данас и сутра у близини Бона.

(Ројтерс)

Турска је поручила својим савезницима да ће одбити чланство Шведске и Финске у НАТО-у, изјавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган у видео-снимку објављеном на његовом Твитер налогу.

"Наставићемо нашу политику на одлучан начин, рекли смо савезницима да ћемо рећи не чланству Финске и Шведске у НАТО-у", саопштио је Ердоган.

Турски председник је додао да Шведска и Финска скривају и финансирају "терористе" и снабдевају их оружјем говорећи о милитантној Радничкој партији Курдистана (ПКК) и милицији сиријских Курда (ИПГ), за које тврди да су блиско повезане.

"НАТО је безбедносни савез и не можемо да прихватимо да терористи буду у њему", навео је Ердоган.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је уверен да ће чланице НАТО-а брзо донети одлуку о придруживању Финске и Шведске тој Алијанси.

Упитан о актуелном одбијању Турске да подржи приступање Финске и Шведске НАТО-у, одговорио је да није необично да чланице НАТО-а имају различита мишљења. 

Он је, након што је Турска запретила да ће уложити вето на захтев за чланство Шведске и Финске у НАТО, нагласио да је НАТО у блиском контакту са Финском, Шведском и Турском и да ради на решавању забринутости Турске. 

"Јер када важан савезник као Турска искаже безбедносне бриге, покрене то питање, онда је, наравно, једини начин да се то реши да се седне и пронађе заједнички језик. У НАТО-у није необично имати различита мишљења о важним одлукама. Када постоје различита мишљења, имамо пуно искуства с тиме, седнемо и пронађемо решење", рекао је он новинарима у Копенхагену. 

(Ројтерс)

Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден састао се у Белој кући са премијерком Шведске Магдаленом Андерсон и председником Финске Саулијем Нинистеом и поручио да обе земље имају "пуну, потпуну, потпуну подршку" САД након што су поднеле захтев за пријем у НАТО-у.

"Данас сам поносан што поздрављам и нудим снажну подршку Сједињених Америчких Држава за пријем две велике демократије и два блиска, веома способна партнера да се придруже најјачем, најмоћнијем одбрамбеном савезу у историји света", рекао је Бајден док је стајао поред финског председника и шведске премијерке.

Амерички председник је рекао: "Суштина је једноставна, прилично јасна: Финска и Шведска чине НАТО јачим. Не само због својих капацитета, већ и због својих јаких, јаких демократија".

"Ово је историјски догађај, преломни тренутак за европску безбедност, јер ће се две земље са дугом традицијом неутралности придружити најмоћнијој одбрамбеној алијанси света", изјавио је саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливен.

Бајден је уједињење Европе против "руске инвазије на Украјину" поставио као главни приоритет америчке спољне политике.

(Си-Ен-Ен, Ројтерс)

Директор Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом Гебрејесус разговарао је са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом о ситуацији у Украјини и улози Русије у глобалним здравственим питањима.

Том приликом позвао је Русију да обезбеди приступ местима у Украјини која контролишу или држе под опсадом њене трупе, како би омогућила пружање здравствене заштите људима у невољи.

Британски премијер Борис Џонсон разговарао је са украјинским председником Володимиром Зеленским о бројним темама, укључујући и војну подршку и снабдевање храном, саопштио је Даунинг стрит.

Тема су били и дугорочни безбедносни предлози за Украјину и могућност продаје житарица, наводе из Џонсоновог кабинета.

Током телефонског разговора, Борис Џонсон је рекао да је "озбиљно забринут" због раста цена хране, које су повезане са "руском инвазијом". 

Портпарол британског премијера истакао је да су лидери две земље разговарали о напретку који је постигнут у преговорима са Русијом и да су се договорили да појачају рад са савезницима, укључујући САД, Француску и Немачку на дефинисању "дугорочне безбедносне архитектуре за Украјину".

"Разматрали су опције за отварање критичних морских и копнених рута за снадбевање залихама житарица из Украјине и обвезали се да ће усмерити своје тимове да хитно раде на наредним корацима", навео је портпарол британског премијера.

(Ројтерс, Гардијан)

Представник генералштаба украјинске војске Алексиј Громов изјавио је данас да се наставља "евакуација украјинских војника" из града Маријупоља.

"У правцу Маријупоља предузимају се мере за евакуацију наших хероја", изјавио је Громов, заменик начелника Главног оперативног одељења Генералштаба Оружаних снага Украјине.

(Ројтерс)

У Бриселу заседа Војни комитет, највиши орган НАТО-а. Састанку председава амерички адмирал Роб Бауер, председник тог комитета.

На дневном реду су питања од стратешке важности за Алијансу, међу њима и руска инвазија Украјине.

"Једна ствар се може рећи са извесношћу: време више није наш савезник, већ непријатељ који одређује наш дневни ред. Нама као одбрамбеном савезу је обавеза да увек будемо спремни да заштитимо милијарду људи који живе у савезничким земљама, да одвраћамо и отклонимо претње од Русије и међународних терористичких група", изјавио је Бауер.

Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок оптужила је Русију да користи блокаду извоза житарица из Украјине као ратно оружје.

"Москва то не ради само блокадом украјинских лука, већ и уништавањем силоса, путева, пруга и поља", рекла је Бербок на састанку министара спољних послова у УН у Њујорку.

Немачка влада тврди да Русија спречава Украјину да извезе 20 милиона тона пшенице, углавном из луке Одесе, преноси Билд.

"Русија не води свој брутални рат само тенковима, ракетама и бомбама. Русија води рат са још једним страшним и тихим оружјем - глађу и сиромаштвом", рекла је Бербокова.

(Танјуг) 

Због рата у Украјини порасле су цене житарица, уља, горива и ђубрива, па је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес упозорио да ће то погоршати прехрамбену, енергетску и економску кризу у сиромашним земљама.

Гутерес је, обраћајући се на састанку о безбедности хране чији је домаћин био амерички државни секретар Ентони Блинкен, апеловао на Русију да дозволи "извоз житарица ускладиштених у украјинским лукама".

И шеф програма за храну УН Дејвид Бизли апеловао је на руског председника Владимира Путина да отвори украјинске луке. "Није реч само о Украјини, већ и о најсиромашнијима, који су на ивици глади", упозорио је Бизли.

Блинкен је поручио да морају приморати Русију да омогући да се храна помоћу коридора извезе.

"Процењује се да је у Украјини тренутно 22 милиона тона житарица у силосима", навео је Блинкен.

Цене хране на светском тржишту веће су за 30 одсто него у истом периоду прошле године, подаци су УН, преноси Би-Би-Си.

(Ројтерс, Би-Би-Си)