Финска и Шведска у НАТО-у, корак ка рату или миру

Иако су од Другог светског рата инсистирале на војној неутралности и тај став нису мењале ни због распада СССР-а Шведска и Финска ће сутра поднети захтев за пријем у чланство у НАТО-у.

Русија је најавила да ће у том случају преместити значајне војне снаге на границу с Финском, али и да би могла да усмери неке од својих далекометних ракета ка циљевима у ове две државе које до сада у Москви нису сматране војним циљевима.

Предраг Марковић, историчар каже да је рат у Украјини угрозио идеју неутралности за коју је Скандинавија била пример и да сада са евентуалним пријемом Шведске и Финске, НАТО заиста долази на границе Русије.

"Оно што је поготово поразно је то да је неутралност суштински била везана за Скандинавију, чак и Норвешка која је била чланица НАТО пакта никада није дала да на њену територију буду смештени НАТО војници. Значи, чак је и Норвешка била полу неутрална да не би провоцирала Русију. Тако да ово је заправо не само ударац за Русију већ и за идеју неутралности. Сад су остале неутралне Аустрија, Швајцарска и Ирска", наводи Марковић.

Истиче да је ширење НАТО-а највећи страх Русије, те да она неће ђутати и посматрати шта се дешава. 

Драган Бисенић, новинар, наводи за РТС да је зачуђујуће то да су се Шведска и Финска одлучиле да уђу у НАТО.

"Шведска је еталон неутралности, од Наполеонових ратова па читава наредна два века Шведска је била неутрална земља. Финска неутралност је нешто каснијег датума. Она је годинама прва на листи најсрећнијих земаља у свету. Затим резултати на ПИСА тестовима код финских ђака су најбољи. Цео тај скандинавски модел је модел те државе благостања која је повезана са политичком неутралношћу", наводи Бисенић.

Сада се, како каже, Финци појављују као спаринг партнери са Русијом на граници од 1.300 километара. Указује да одговор Русије на то могу бити ракете усмерене ка Хелсинкију.

Са друге стране, додаје Бисенић, имао сам прилике да видим да се Финска заправо за време Хладног рата веома озбиљно припремала за случај нуклеарног напада.

"Имате читаве мреже тунела испод града који иду до 80 метара дубине и који су у стању да приме готово свих 650.000 становника колико има Хелсинки. У сваком случају потез Финске чини ми се као да је уступање неким финским атализмима - сада ви можете да мрзите Русе легално и да то кажете, а пре тога сте некако пригушивали у себе", каже Бисенић.

"Ако Финска и Шведска уђу у НАТО, Русија премешта војне снаге на границу с Финском" 

Указује да се Финска од нестанка Совјетског Савеза приближава, интегрише у Западни блок.

"Постала је чланица Европске уније, регуларно учествује у свим активностима НАТО-а. Али сада са овом ситуацијом, НАТО је тај који добија, Финци и Швеђани не толико колико НАТО који постиже да се Русија растегне што више може", наводи Бисенић.

Указује да су до сада Русија и председник Путин чинили све да ту ситуацију на граници са Финском ослободи војног присуства. Међутим, како каже, ако дође до уласка Шведске и Финске у НАТО, Русија ће преместити значајне војне снаге на границу са Финском.

"Руска војска је негде 1.000 километара далеко од финске границе, сада ће морати да приђе и онда ће ту да се промене ствари", оцењује Бисенић.

Коментаришући опирање Турске да Шведска и Финска уђу у НАТО, Бисенић наводи да су те две земље рачунале на то.

"Нема сумње да ће је уз САД највећи добитник овог сукоба бити Ердоган зато што несумњиво јача утицај и позицију Турске на дипломатском плану у оквиру једне и друге стране", оцењује Бисенић.

Радуловић: Финци хоће и формално-правно да постану чланица НАТО-а

Владе Радуловић, војни коментатор наводи да упркос томе што Финска регуларно учествује у свим активностима НАТО-а, сада хоће и формално-правно да постане чланица НАТО-а, да потпише уговор, депонује свој потпис у САД.

"Оно што се дешава сада на територији Финске и Шведске, нарочито на територији Финске за мене је лично само формализација онога што већ годинама уназад суштински функционише на терену - заједнички тренинг центри, заједничке операције по свету, заједнички различити програми сарадње, чак и учешће прво Финске, а касније ће се придружити и Шведска, у борбеним групама за брзо реаговање, у НАТО војној вежби 'Јеж'", наводи Радуловић. 

Указује и да је велика већина грађана Финске и Шведске за улазак у НАТО.

"Они ће рећи да желе безбедносни кишобран који ће Финску сачувати од потенцијалног напада Руске Федерације. Са друге стране, ако гледате Русију конкретно, али и Кину, они ће рећи да се у случају чланства Финске и Шведске у НАТО, безбедносна ситуација у Европи мења у том смеру да и ми морамо сада да видимо шта и како даље", наводи Радуловић.

Указује да ће Русија морати да стационира неке трупе ка Финској. 

"Чињеница је да ће сада морати без обзира на то да ли постоје икакви планови, сценарији и намере, део својих снага да помере ближе тој, условно реченој новој граници, то је један сегмент, а други сегмент за који мислим да ће добијати на значају, како време пролази је контрола Балтика од стране НАТО-а. Оног тренутка када Финска и Шведска постану чланице НАТО-а, маневарски простор Руске Федерације у Балтичком мору ће бити у веома незгодној ситуацији", наводи Радуловић.

На питање да ли смо на ивици нуклеарног рата одговара да сви показатељи показују да смо сада као свет глобално много ближи, на корак од нуклеарног рата чак и у односу на кубанску ракетну кризу.

"У овом тренутку не бих могао да искључим употребу тактичког нуклеарног наоружања, дакле тих малих нуклеарних бојевих глава. Међутим оно што ме ту плаши и забрињава је то да оног тренутка када пређете ту границу, кад једном употребите нуклеарно науружање назад више нема, онда ће да крене и друга и трећа страна", истиче Радуловић.

Указује да је ипак добро то што се Украјина деведесетих одрекла свог нуклеарног арсенала и потписала споразум.

"Са те стране ризик је мањи, али забрињавају најаве из Москве, да ће бити и економских и војних последица уколико Финска и Шведска уђу у НАТО", каже Радуловић.

Са друге стране, додаје он, када видите јачање борбених ефектива НАТО-а у самој Европи, то такође забрињава. 

Бисенић: Нема назнака да би борбе у Украјини ускоро могле да престану

Драган Бисенић, новинар, наводи за РТС да у овом тренутку по ономе како за сада иде сукоб нема назнака да би борбе у Украјини ускоро могле да престану.

"И данас смо као и претходних дана добили изјаве са украјинске и руске стране да преговора нема  и да се ништа значајније у том смислу нијен догодило од тренутка када су они одржани  у Турској под посредовањем турског председника Реџепа Тајипа Ердогана", оцењује Бисенић.

Међутим, додаје он, иако немамо јасних сигнала видећемо да ипак нешто може да се на дипломатском плану догоди, постоје извесни догађаји који указују да дијалог можда може да се успостави или да постоји, али на правој или једино битној основи, а то је дијалог на релацији Москва-Вашингтон.

"Пре неколико дана први пут након почетка сукоба у контакту су били званичници Пентагона и руског Министарства одбране, заправо то је нешто што претходи, ајде да тако кажемо, у великом броју случајева неком дипломатском кораку или неком дипломатском искораку", каже Бисенић. 

Указује да можемо да претпоставимо неколико сценарија - да се у неком тренутку војна операција заустави, да траје и после ове зиме, или да ће трајати можда годину, две или три.

"Значи  све зависи од тога колико то Русију кошта и колико дуго она може да издржи", закључио је Бисенић.

Владе Радуловић, војни коментатор оцењује да дешавања у Маријупољу неће много утицати на дешавања у Украјини и да су се оружани сукоби интезивирали.

"Ово ће како ствари стоје трајати прилично дуго, колико дуго нисам сигуран да нико не може тачно да каже и процени", закључио је Радуловић.