УН: Истрага могућих ратних злочина у Украјини; због рата избегло 6,3 милиона људи

Потрошња, преусмерена из неких средстава која су првобитно била предвиђена буџетом за развој, ишла је за куповину и поправку оружја, за хитну помоћ интерно расељеним лицима, рекао је министар финансија Марченко.

Украјински министар је рекао да је Kијеву хитно потребна страна подршка да би се консолидовало стање, јер је влада приморана да улаже милијарде додатних долара у хитну потрошњу.

(Ројтерс)

Савет за људска права Уједињених нација усвојио је резолуцију којом се налаже покретање истраге могућих ратних злочина које су руске трупе починиле на подручју Kијева и у другим областима.

Савет за људска права УН, са седиштем у Женеви, са 33 гласа за, два против и 12 уздржаних, усвојио је резолуцију којом се комисији за истрагу налаже да истражи догађаје око Kијева и других подручја, као што је Суми, која су била под привременом контролом руских трупа.

Русија је недавно искључена из Савета, уз могућност да присуствује седници као посматрач, али је – у знак протеста због резолуције, за коју тврди да је политички реваншизам – одлучила да не учествује на данашњем заседању, преноси Ројтерс.

Kина је заједно са Еритрејом гласала против резолуције. 

(Ројтерс)

"Поред евакуације из фабрике Азовстаљ и Маријупоља, пет хуманитарних конвоја УН са основним медицинским потрепштинама, водом, храном, непрехрамбеним артиклима, системима за пречишћавање воде и генераторима пружило је спас цивилима у ратном окружењу", рекла је Мсуја на састанку Савета безбедности УН.

Она је додала да заменик генералног секретара Уједињених нација за хуманитарна питања Мартин Грифитс истражује начине да окупи зараћене стране како би разговарали о хуманитарним питањима, укључујући безбедан пролаз за цивиле и кретање хуманитарних конвоја. 

У интервјуу за немачки Велт Kулеба је поручио: "Спремни смо за разговоре. Међутим, нисмо спремни да прихватимо руске ултиматуме".

Он је додао да ће ако ситуација ескалира Kијев узвратити ударац.

Руска инвазија, која је почела 24. фебруара, проузроковала је да више од осам милиона људи буде интерно расељено унутар Украјине, према најновијем извештају Међународне организације за миграције.

Подаци УН такође показују да је закључно са средом, 6,3 милиона људи напустило Украјину, а већина избеглица је прешла у Европску унију преко граничних прелаза у Пољској, Словачкој, Мађарској и Румунији.

(Ројтерс) 

Швајцарска влада је објавила да замрзнута руска имовина у тој земљи износи 6,3 милијарде швајцарских франака и додаје да је Швајцарска "одмрзла" укупно 3,4 милијарде франака привремено блокиране руске имовине.

"Не можемо да замрзнемо средства ако немамо довољно основа", рекао је Ервин Болинџер, високи функционер у Државном секретаријату за економске послове која надгледа примену санкција.

Швајцарска, популарна дестинацију московске елите и место за чувања руског богатства, налази се под појачаним притиском да брже идентификује и замрзне имовину више стотина Руса који су под санкцијама.

(Ројтерс)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен отпутоваће у суботу, 14. маја, у Немачку на састанак министара спољних послова земаља чланица НАТО-а, на коме ће се разговарати о заједничком одговору на сукоб у Украјини, саопштио је Стејт департмент.

Такође, Блинкен ће у недељу 15. маја, отпутовати у Париз са америчком трговинском представницом Кетрин Таи и секретарком за трговину Ђином Рајмондо на други министарски састанак америчко-европског Савета за трговину и технологију.

(Ројтерс)

Аутори западних санкција против Русије вођени су кратковидним надуваним политичким амбицијама и погађају економије и народе Европе и Сједињених Америчких Држава, изјавио је руски председник Владимир Путин.

"Ове санкције у великој мери изазивају глобалну кризу. Њихови аутори, вођени кратковидим, надуваним политичким амбицијама и русофобијом, у највећој мери погађају сопствене националне интересе, сопствену економију, добробит својих грађана. То видимо, пре свега, у наглом порасту инфлације у Европи", рекао је Путин на састанку о економским питањима.

Према његовим речима, наставак опседнутости Запада санкцијама неизбежно ће довести до најсложенијих последица.

"Очигледно је да ће због објективних економских закона наставак опсесије санкцијама, ако могу тако рећи, неминовно довести до најсложенијих, тешко решивих последица по Европску унију, њене грађане, као и по најсиромашније земље света, које се већ суочавају са ризицима од глади", оценио је руски председник.

(Спутњик)

"За Гаспром то значи забрану коришћења гасовода у власништву Европол-гаса, који је задужен за транспорт кроз Пољску", додаје се у саопштењу.

(Reuters)

Кремљ је рекао да ће одговорити, али је одбио да прецизира како, рекавши да све зависи од тога колико се НАТО војно приближава финско-руској граници.

Истиче се да ће Москва одговорити, како војно-технички, тако и на друге начине, како би се зауставиле претње по националну безбедност".

"Хелсинки мора да буде свестан одговорности и последица таквог потеза", додаје се у саопштењу.

(Reuters)

"Иако тренутни развој догађаја може утицати на део транзита гаса ка ЕУ, засад не представљају опасност по снабдевање Уније", рекао је портпарол Комисије.

ГТСОУ, који управља гасним системом Украјине, обуставио је транспорт гаса путем руте Сохранивка, због, како је речено, "мешања окупаторских снага у техничке процесе".

(Reuters)

"Шокантне су размере убистава, укључујући индиције о погубљењима по кратком поступку у областима северно од Кијева", рекла је Мишел Башеле у Савету УН за људска права са седиштем у Женеви.

Савет ће у четвртак одлучити да ли ће отворити званичну истрагу о догађајима у области Кијева и другим регионима у фебруару и марту.

(Reuters)

Шведска влада планира да поднесе захтев за чланство у НАТО-у следеће недеље, након што су се фински лидери јавно изјаснили да та земља треба да постане чланица Северноатлантске алијансе.

Шведски парламент ће одржати дебату о безбедносној ситуацији у понедељак и премијерка Магдалена Андерсен ће онда сазвати седницу владе где ће бити донета формална одлука о захтеву за пријем у НАТО, објавио је лист дневник Експресен, цитирајући неименоване изворе.

Захтев за чланство ће бити послат одмах након тога, уз претпоставку да се не догоди ништа неочекивано.

Шведска министарка спољних послова Ан Линде написала је на Твитеру да је одлука коју су саопштили фински председник и премијерка "важна порука".

"Послали су важну поруку председник Финске Саули Нинисто и премијерка Сана Марин о чланству у НАТО-у. Финска је најближи одбрамбени и безбедносни партнер Шведске, тако да треба да узмемо у обзир њихове процене. Шведска ће донети одлуку након што буде представљен извештај са консултација о безбедносној политици", истакла је Линде.

(Танјуг, РТС) 

Украјинска војска саопштила је да руске снаге настављају са ваздушним ударима на челичану "Азовстаљ" у Маријупољу и покушавају да напредују ка градовима у источној Украјини.

Украјински генералштаб је истакао да руске снаге такође отварају артиљеријску ватру и гранатирају украјинску војску у правцу Запорожја, који је уточиште за цивиле који су побегли из Маријупоља, пренео је Асошијејтед прес.

Украјинска војска тврди да су Руси гађали украјинске јединице северно од Харкова, а известила је и о руским нападима на регионе Чернигов и Суми.

У регионима Доњецка и Луганска, руска војска је остварила "делимичан успех" у напредовању, навела је украјинска страна, уз додатак да су украјинске снаге одбиле девет руских напада и уништиле неколико дронова и војних возила.

(Танјуг/АП)

Финска, која дели границу од 1.300 километара са Русијом, постепено је појачавала сарадњу са Северноатлантским пактом од руске анексије Крима 2014. године.

Нинисто води спољну политику Финске у сарадњи са владом према Уставу и стога се његов став сматра се одлучујућим за доношење такве одлуке.

Ако Нинисто да зелено светло, о уласку у НАТО коначну одлуку даје параламент.

Подршка финске јавности за улазак у НАТО је рекордна. Најновијом анкета јавног сервиса (YЛЕ) показује да је 76 одсто Финаца за и само 12 против, док је подршка чланству била само око 25 одсто годинама пре рата у Украјини.

(Reuters)

Руски истражни комитет саопштио је да ће испитати наводе руског министарства одбране о нехуманим експериментима у биолошким лабораторијама у Украјини, уз, како се наводи, учешће америчких представника.

"Истражни комитет ће тражити информације од министарства одбране о нехуманим експериментима спроведеним у биолошким лабораторијама у Украјини. Према новим подацима, амерички представници су користили пацијенте из психијатријске болнице у региону Харкова да експериментишу на њима. Да би сакрили свој идентитет, амерички истраживачи су долазили преко трећих земаља", наводи се у саопштењу истражног комитета, пренео је Тас.

Истражни комитет је истакао да ће радити на томе да испитају кривична дела која је, како истичу, спровео кијевски режим против цивила, а испитаће се и нелегална биолошка истраживања.

(Танјуг/Тас)