Животић за РТС: На војној паради у Москви мање-више познат микс технике

Редовни професор Филозофског факултета Александар Животић оцењује за РТС да је традиционална парада која се одржава у знак сећања на Дан победе у Другом светском рату прилика коју је руско руководство увек користило да покаже и пошаље неке поруке и за будућност.

То се, каже, десило и сада, видео се пешачки ешалон, како га они називају, затим ешалон војне технике, а ту је био и неизоставан говор председника Руске Федерације као главнокомандујућег руских оружаних снага.

Што се тиче онога што је могло да се види у домену војне технике, оцењује да је то углавном, оно што је мање-више познато.

"Од неких нових ствари можемо видети да је 'концерн камаз' показао неке од модификација оклопних возила. Тајфун, видели смо ту да су се појавили представници нове фамилије борбених возила пешадије. Овај ешалон ваздушно-десантне војске који је продефиловао на тим возилима јесте, према ономе што је рекао официјелни спикер, састављен од људства које је учествовало у борбеним дејствима и које је одликовано током претходна два месеца", наводи Животић.

Остало је, додаје, мање-више познато: микс технике која је настајала делом у совјетском, а делом у постсовјетском периоду.

"Ту је била и неизбежна армата по осми пут на паради, почевши од 2015. Најављује се да ће она ући у серијску производњу од јесени ове године. Међутим, питање је шта ће се ту десити, с обзиром на то да и сами руски званичници говоре да у погледу тог пројекта има одређених проблема и дилема", указује историчар.

Указује и да се, када се погледа састав ешалона, види јасно да доминирају ешалони војних училишта, војних академија, виших војних школа.

"Што се трупа тиче, видели смо ешалоне инжињеријске бригаде Западног војног округа, железничке бригаде, такође из Западног војног округа и комбиноване ешалоне елитних јединица који припадају Првој тенковској армији, дакле из састава таманске мотострељачке кантерминске тенковске дивизије 27. мотострељачке бригаде", каже он.

"Дакле, то су све јединице које базирају у непосредној околини Москве, у самом Подмосковљу и то су јединице из којих су значајни делови у виду сада ових добро познатих батаљонских тактичких група већ ангажовани у Украјини", појаснио је Животић.

Зашто се одустало од прелета авијације

У мимоходу су и претходних деценија биле јединице ангажоване на различитим ратиштима. Од прелета авијације се одустало због временских услова, ипак претходних дана најављиван је прелет авијације у формацији слова Z – симбола који се везује за сукоб у Украјини.

Животић истиче да је било јасно да ће једна таква порука бити послата, пре свега зато што се од самог почетка те војне интервенције, односно како је Руси називају "специјалне операције", јасно подвлачи та идеолошка линија антифашизма, "борбе против нацизма у нарастању како кажу".

"То је један идеолошки наратив који се у Русији појављује практично од 2014. године, али који сада са почетком ових операција добио поново на значају. И јасно се видело да се кроз једну нарацију прошлости треба оправдати садашњост, али на неки начин наговестити неки будући токови и будући потези руководства у Кремљу", сматра он.

Наводи и да прошлост често бива жртва садашњости у многим политичким околностима и да се то дешава и сада. Актуелни догађаји оцењује да не само што бацају у сенку догађаје из прошлости, већ и на својеврстан начин обликују један нов поглед у јавном простору на оно што се десило у прошлости.

"С једне стране, сада ћемо имати на руској, рецимо страни, инсистирање на пресудном руском доприносу, односно совјетском, у оквиру совјетског пресудном руском значају. А на другој страни, на Западу, видимо да ће се та улога Совјетског Савеза у некаквом јавном простору све више остављати по страни, односно минимизирати и да ће се на тај начин сама слика о прошлости транскрибована кроз културу сећања обликовати на тај начин. Дакле, да ће садашња дешавања у суштини креирати те токове уместо оних добро познатих историјских чињеница", упозорава Животић.

Бројни покушаји ревизије, колико је истина угрожена

Истиче да свакако треба да направи малу дигресију, јасну разлику између ревизије и ревизионизма.

"Кад се говори о ревизији, она је са становишта наше струке не само природна ствар већ је и пожељна у светлу нових извора, сазнања, мењати и одређену слику о прошлости. Међутим, кад имамо ревизионизам ради се о једној злоупотреби историје, о једном злонамерном тумачењу самих догађаја. То је нешто чији смо сведоци буквално свакодневно", истиче Животић.

То је, додаје, у неком јачем виду почело пре осам до десет година када се говорило о историји Првог светског рата, у време обележавања стогодишњице. Ту су постојали различити спорови око самих узрока и повода.

"И у једном делу западне историографије се појавио један правац који се заснивао на кривици Србије, посредно на кривици Русије. Опет, на руској страни, један део историографије говори о томе да је Русија ушла у рат не из разлога заштите својих интереса већ да би заштитила једну малу земљу каква је Србија. Дакле то су две стране ревизије које се суштински удаљавају од оних давно утврђених појава, процеса и догађаја", објашњава Животић.

Наглашава и да тај покушај ревизије везан за Први светски рат представља увод у једну нову, ширу причу која ће се тицати Другог светског рата.

"Када говоримо о Другом светском рату главни догађаји и главни процеси су нам познати. Међутим, са становишта познавања извора, дакле, многи извори још увек нису доступни. У којој мери би они могли да изоштре нашу слику, тешко је рећи јер не знамо њихов карактер и колико би изменили нека до сада позната тврђења. Рецимо када говоримо о Русији ту би Русија могла да направи највећи искорак с обзиром да су њени архиви најзатворенији", закључио је Животић.