Индијско стоп за јапанске војне авионе, зашто је помоћ за избегле Украјинце остала у складишту

Званични Њу Делхи, упркос притисцима са Запада, због историјских, политичких и економских разлога (за сада) остаје привржен добрим односима с Русијом.

Јапански медији јавили су да су власти у Индији јуче одбиле да одобре слетање транспортних летелица јапанске војске, којима је Пољској и Румунији требало да буде достављена хуманитарна помоћ за украјинске избеглице.

Јапански авиони требало је да терет, који се углавном састоји од ћебади и хране, преузму из складишта Уједињених нација у Индији.

Услед тога, влада у Токију је била присиљена да одложи доношење одлуке о дотурању помоћи, која се планирала за састанак кабинета данас 22. априла, и изнађе ново решење.

Поступак владе у Њу Делхију, која је одобрила преузимање намирница из поменутих складишта, али нагласила да се може сложити само с коришћењем цивилних летелица, тумачи се као израз привржености Русији, односно, жеља да се земља не замери Москви, која је традиционални политички савезник Њуделхија и његов велики снабдевач наоружањем и другим технологијама.

Одлични односи Индије с Русијом

Јасно је да се иза одлуке да одбије гостопримство јапанској војној авијацији налази жеља индијске влада да одржи неутралан став по питању конфликта у Украјини, јер традиционално има добре односе са Русијом.

Највећа словенска и светска држава не само што деценијама испоручује оружје индијској војсци, већ је у прошлости Њуделхи и дипломатски подржавала у његовом сукобу са суседним Пакистаном у вези са територијом у Кашмиру.

Сматра се да је чак око 70 посто војне опреме коју поседују индијске оружане снаге руског порекла - армија државе-потконтинента у свом саставу, рецимо, има ловце МиГ-29, Су-30, хеликоптере Мил Ми-17 и Камов Ка-31, те лиценцу за производњу савремених калашњикова и руског тенка Т-90.

Она је такође купила и сада прима испоруке руског противваздушног система С-400.

Треба поменути и то да је током Хладног рата, по стицању независности 1947. године, владајућа Конгресна партија у Индији нагињала на лево, због чега је њено руководство осећало извесну идеолошку блискост с Москвом.

Даље, с обзиром на територијални спор с Пекингом у Хималајима и чињеницу да Народна Република Кина десетлећима развија трговину с великим ривалом Пакистаном, те му испоручује и своје војне технологије и нуклеарне реакторе, Индији пријатељски однос с Русијом традиционално служи као једна врста противтеже осовини Исламабад-Пекинг, мада су се Русија и Кина последњих година политички, економски и војно изузетно зближиле.

Токио је веран и врло близак војнополитички савезник са САД, које отворено достављају све врсте наоружања Украјини и чије су трупе у великом броју стациониране у Јапану, па је због свега наведеног разумљиво да је за индијску владу сама чињеница да је материјал требало да буде испоручен војним летелицама земље која је увела брдо санкција против Русије и стога у Москви важи за "непријатељску" била неприхватљива - отварање ваздушних лука за њих могло је да буде протумачено као пружање логистичке подршке оружаним снагама руског непријатеља.

Токио се прерачунао?

Планере у Токију несумњиво је изненадио степен привржености Индије очувању добрих односа са Русијом, односно, то да она, иако конституент "Квадрилатерале", војнополитичког савеза са САД, Јапаном и Аустралијом који је усмерен на ограничење утицаја и присуства Кине у пространствима Тихог и Индијског океана, упркос редовним састанцима на највишем нивоу и заједничким поморским маневрима, није пристала ни на нешто тако безазлено као што је пребацивање хране и одеће прикупљене под окриљем УН-а.

Штавише, Индија је последњих година почела велику набавку наоружања на Западу, првенствено из САД и Француске, те је и примила велика америчка новчана улагања у привреду, па су очекивања у Токију и с те стране можда била оправдана.

Међутим, индијски премијер Нарендра Моди заправо је претходно већ био дао наговештај да ће њега држава настојати да остане неутрална када је приликом редовног састанка лидера земаља чланица Квадрилатерале након избијања сукоба у Украјини изнео мишљење да тај форум не треба да расправља о проблемима који се тичу простора ван Тихог и Индијског океана.

Од тада, правдајући куповине руске нафте по повољним, јефтинијим ценама, индијска влада је у више наврата нагласила своју жељу да води независну, неблоковску политику - као један од оснивача Покрета несврстаних она је традиционално носилац такве политике и на глобалном нивоу.

Ваља поменути да се приликом гласања у Генералној скуштини Уједињених нација почетком марта, када се 141 земља изјаснила за резолуцију која осуђује руски напад на Украјину, Индија, као и њени суседи Пакистан, Бангладеш и Шри Ланка, уздржала.

Фрустрације у Вашингтону

Индијски министар иностраних послова Субрахмањам Џаишанкар чак је у односу на критике са Запада нагласио да његова земља, пошто се у набавци нафте првенствено ослања на Ирак, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, заправо купује од Русије мање црног злата него што Европа пазари за "једно поподне".

Западни медији ових дана спекулишу податком да Индија од Русије добија попуст од чак 35 долара по барелу, што је не само врло повољно само по себи, посебно у овом тренутку када тај енергент страшно поскупљује, већ и представља полугу која може да се искористи за обарање цене других снабдевача.

Према њима, зауздавање инфлације и одржавање социјалног мира кроз потрошњу јефтине нафте је битан економски разлог зашто Њуделхи не жели да остави Москву на цедилу.

Могуће је и да је један од фактора који је допринео томе да Индија одбије сарадњу у увођењу економских санкција против Русије и пребацивању помоћи за Украјинце војним летелицама и то што премијер Моди и његова влада, мада је он 2016. године био срдачно угошћен на Капитол хилу, трпе критике из Вашингтона због кршења људских права, нарочито свог односа према муслиманској мањини.

САД су Индији претиле и увођењем санкција због набавке руског система С-400.

Сада када Вашингтон и његови савезници виде прилику да кроз темељне и свеобухватне санкције баце Русију на колена, они вероватно жале за тим што су на арогантан начин годинама притискале земље-дивове Индију и Кину, које упркос снажним западним критикама и разним понудама настављају да тргују и политички и дипломатски сарађују с Москвом.