Замрзавање девизних резерви и залиха злата, бомба у свету међународних финансија

Готово истовремено са првим експлозијама у Украјини, одјекнула је и вест: руске девизне и златне резерве су замрзнуте. И то готово половина – око 300 милијарди од рекордних 643 милијарде долара. У свету међународних финансија, то је нуклеарна бомба, оцењује Волстрит џорнал. Највећи део је у еврима – у банкама у Француској и Немачкој. Затим Великој Британији и Јапану.

"Ви врло мали део девизних резерви имате у неком кешу, у готовини у сефовима, имате потраживања од страних банака. Русија има потраживања од неке банке у Француској да Русија располаже неком количином евра и сада то потраживање не важи, замрзнуто је", каже професор Славиша Тастић, економиста.

Кад је замрзнуто, руска Централна банка је објаснила. Спремали су се за две врсте криза. Финансијску – због које је повећаван део резерви у еврима. Прошлог јуна Немачка и Француска држале су више од петине руских средстава.

Али, познаваоци не искључују да су део тог износа, Руси у међувремену повукли. Удео у доларима су, свакако, смањивали. Да су, на пример, само Американци замрзли руске резерве, било би то тек десет одсто износа у иностранству.

"Само они који раде у руској централној банци знају колико им је замрзнуто. Русија је још од 2014. године повлачила своје девизне резерве из оних инструмената које је држала на Западу", истиче новинарка Весна Костић.

На Истоку, у кинеским јуанима, Руси су повећавали резерве због друге могуће кризе на коју су се спремали. Геополитичке. И тај износ достигао је готово половину средстава у иностранству.

Али, Пекинг је под притиском Вашингтона да ограничи своју улогу у спасавању позиције Москве. И зато руски министар финансија каже – спољни дуг од око 20 процената БДП-а плаћаћемо рубљама. Али, за сада, то нису учинили. Незванично, Западу су сигнализирали – дуг наплатите из средстава које држите на леду.

"Није јасно да ли Русија покушава да употреби те девизне резерве за таква плаћања, да те резерве, новац који је на њеним рачунима у доларима у банци у Њујорку, да тим новцем отплати купон, да тим новцем отплати део дуга поводом својих државних обвезница, али то је непроверено", додаје Тасић.

Проверено, наводи Волстрит џорнал, без резолуције Савета безбедности, тешко је оправдати замрзавање међународним правом. То доводи до могућег разливања у глобалном финансијском систему.

Поставља се и питање да ли ће Русија икада вратити замрзнуте фондове. Иран није успео још од 1979. Последњи је случај Авганистана.

"Те девизне резерве се засад изгледа и не враћају него је одређено да се њиме надокнади штета жртвама тероризма, а не враћају се држави Авганистану јер су на њеном челу талибани, па се то сматра нелегитимним. Што се тиче Русије, вероватно ће бити враћена не знамо само колико ће замрзнуће трајати, јер оволика средства, преко 300 милијарди долара, то никада није било замрзнуто и западне земље своју репутацију граде на поверењу. Мислим да се неће играти превише с тим и да ће релативно брзо одмрзнути та средства", напомиње Тасић.

Средства у иностранству, приходе од нафте и гаса, Русија је годинама градила, претварајући их у хартије од вредности, банковне депозите и злато.