Маријупољ у рушевинама, Ердоган нуди да буде домаћин преговора Путина и Зеленског

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја каже да Русија за сутра поново тражи хитну седницу Савета безбедности УН о америчким биолабораторијама у Украјини, преноси Известија.

Разлог је то што су, тврди, дошли до нових докумената током, како каже, "специјалне војне операције".

Осим тога, Небензја је рекао и да Москва повлачи захтев за гласање 18. марта у СБ УН о нацрту резолуције о хуманитарној ситуацији у Украјини, али не повлачи тај документ. То је, према његовим речима, последица притиска Запада на друге земље.

"Долазе нам колеге из многих делегација и жале се на немилосрдне притиске и звијање руку западних партнера, до економских уцена и претњи. Разумемо колико је овим земљама тешко да се одупру овом притиску, из тог разлога смо одлучили да још не тражимо гласање о нашем нацрту, али не повлачимо нацрт резолуције", рекао је стални представник Русије.

(Ивестија)

"Већина ових жртава страдала је од експлозивног наоружања са широким дејством у насељеним подручјима. Стотине стамбених зграда су оштећене или уништене, као и болнице и школе", рекла је Дикарло, пренео је Ројтерс.

Током обраћања Савету безбедности, Дикарлова је навела да је агенција УН за људска права забележила 726 смртних случајева цивила у Украјини, међу њима 52 детета и 1.174 повређене особе, укључујући 63 деце, између 24. фебруара и 15. марта, а није казала ко је одговоран за жртве.

"Бројне цивилне жртве и уништење цивилне инфраструктуре у Украјини не могу се порећи. То захтева темељну истрагу и утврђивање одговорности", рекла је Дикарло.

(Ројтерс) 

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да ће председник САД Џозеф Бајден јасно рећи кинеском председнику Си Ђинпингу да ће Пекинг сносити последице за било какву акцију која, како је рекао, "подржава руску агресију".

Блинкен је у обраћању новинарима рекао да су Сједињене Државе забринуте да Kина разматра могућност да војном опремом директно помогне Русији, пренео је Ројтерс.

Ентони Блинкен је потврдио да је у Украјини погинуо један амерички држављанин, али да не може да саопшти више детаља. 

(Ројтерс) 

Русија испуњава уговорне обавезе према партнерима, испоруке енергената ће остати стабилне, али ће геополитицка ситуација имати последице, изјавио је потпредседник руске владе Александар Новак.

"Наравно да ће новонастала напета геополитичка ситуација имати последице, али желим да скренем пажњу да је Русија посвећена испуњавању својих уговорних обавеза према партнерима и да ће испоруке енергената из Русије остати стабилне", нагласио је он, преноси агенција РИА Новости.

(Танјуг) 

Светска здравствена организација је потврдила 43 напада на здравствене раднике у Украјини у којима је убијено 12 особа, а на десетине их је повређено, рекао је Савету безбедности УН директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус.

"У сваком конфликту, напади на здравствене раднике представљају кршење међународног хуманитарног права", истакао је Тедрос и није нагласио ко су кривци за нападе.

(Ројтерс) 

Власти украјинског града Мариупоља саопштиле су данас да је до сада око 30.000 људи напустило град, а да још није могуће да се утврди колики је број жртава у ваздушном нападу на позориште, где се, како се верује, склонило неколико стотина људи.

"Данас и у среду, упркос континуираном гранатирању, рушевине се рашчишћавају колико је то могуће и људи се спашавају. Број жртава се још утврђује", наводи се у саопштењу градског већа, пренео је Ројтерс.

Русија је негирала да је било бомбардовања позоришта.

Градски челници саопштили су да се више од 350.000 људи и даље налази у граду.

(Ројтерс) 

Kомитет министара Савета Европе одлучио је да суспендује односе са Белорусијом због активног учешћа те земље у нападу Русије на Украјину.

Овом одлуком СЕ је онемогућио учешће Белорусије на свим састанцима и у свим активностима организације, наведено је на сајту Савета Европе.

Ово се, такође, односи на учешће Белорусије у појединим споразумима Савета Европе, укључујући Венецијанску комисију, али не значи да се тиме доводе у питање права Белорусије као уговорне стране у међународним конвенцијама.

Kомитет министара је, такође, одлучио да прекине сваку техничку сарадњу са Белорусијом.

Одлучено је истовремено да се задрже и унапреде односи са цивилним друштвом у Белорусији и њеном опозицијом у егзилу.

(Танјуг) 

Словачки министар одбране Јарослав Нађ саопштио је данас да је његова земља спремна да Украјини обезбеди противваздушни одбрамбени систем С-300, ако савезници из НАТО обезбеде одговарајућу замену.

"Разговарали смо са Вашингтоном, Kијевом и другим савезницима о могућности распоређивања или давања С-300 Украјинцима и вољни смо да то учинимо истог тренутка када будемо имали одговарајућу замену", рекао је Нађ на конференцији за новинаре након састанака са америчким министром Лојдом Остином, преноси Ројтерс.

Остин није могао да одговори на питање новинара да ли су САД у овом тренутку спремне да попуне празнину која би настала у словачким одбрамбеним снагама.

"Немам никакве информације за вас данас. То су ствари на којима ћемо наставити да радимо са свим нашим савезницима. И свакако ово није само питање за САД, то је питање за НАТО", рекао је Остин, без детаљнијих објашњења.

Украјина константно апелује на западне земље да помогну слањем система ПВО, који им је неопходан како би одбили војне нападе Русије који трају већ четврту недељу, а украјински председник Зеленски посебно тражи системе којих има у Словачкој.

Амерички председник Џозеф Бајден најавио је у среду додатних 800 милиона долара безбедносне помоћи, која укључује оружје за неутрализацију руских авиона и тенкова.

Чланица НАТО Словачка има једну батерију противваздушног одбрамбеног система С-300, наслеђеног из совјетске ере након распада Чехословачке 1993. године и очекује се да ће добити ракетни систем Патриот, као део нове борбене групе НАТО, за коју је управо договорено да буде распоређена у овој земљи као део појачања на источном крилу Алијансе.

Али Словачка сматра да то није довољно, с обзиром да то неће бити њихов систем и да није познато колико ће дуго бити стациониран у тој земљи, наводи Ројтерс.

Ова земља такође има малу флоту борбених авиона МиГ-29, чија борбена готовост зависи од руског сервисирања.

"Разговарали смо о различитим опцијама како да попунимо празнину ако одлучимо да више не користимо МиГ-29", саопштио је Нађ и додао да се очекује да ће Словачка 2024. године добити америчке борбене авионе Ф-16.

(Ројтерс) 

За три недеље рата из Украјине је избегло више од три милиона људи, а милион и по су деца. Више од половине Украјинаца спас је, бар за почетак, потражило у Пољској, затим у Румунији, Мађарској. Екипа РТС-а данас је била на крајњем истоку Румуније, на прелазу Исакча.

Док се ситуација у Украјини не смирује, слика на граничним прелазима на излазу из те државе, али и уласку у Румунију, сасвим је другачија у односу на почетак сукоба.

Током прве две недеље долазиле су хиљаде људи који су превожени баржама, а последњих дана, свака баржа превезе око 200 људи који су стигли пешке и двадесетак аутомобила.

Дочекују их волонтери, социјалне службе, нуде им помоћ и привремени смештај.

"Долазим из Херсона, тамо се пуца. Прво Румунија, па идем даље. Покушавам да спасим себе и децу. Идемо за Бугарску, али планирам да се вратим у Украјину, јер тамо је мој народ", каже избеглица из Херсона.

"Највише људи је долазило из Маријупоља, Николајева, Одесе и суседног Измајила. Углавном одлазе даље за Чешку, Пољску, Мађарску. У сваком случају, ми им нудимо бесплатан превоз до свих већих градова у Румунији", каже Мариус Михаила, волонтер.

Већина људи који стигну преко прелаза Исакча, одлази за Букурешт, а затим даље у правцу Западне Европе.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган понудио је, у телефонском разговору са руским председником Владимиром Путином, да буде домаћин преговора са украјинским председником Володимиром Зеленским, саопштено је из Ердогановог кабинета.

У саопштењу се наводи да је Ердоган рекао Путину да би за договор на одређена питања могао да буде неопходан састанак лидера, пренео је Ројтерс.

Ердоган је навео и да би дуготрајни прекид ватре могао да доведе до дугорочног решења.

(Ројтерс) 

Украјински председник није променио свој став у вези с тим да се и даље морају поштовати међународне границе које су постојале у тренутку распада Совјетског Савеза 1991. године, каже саветник украјинског председника Oлексиј Арестович.

Његова главна позиција се није променила. Никада нећемо одустати од својих националних интереса, нагласио је Арестович, а преноси агенција Ројтерс.

Москва је 2014. године припојила полуострво Крим Руској Федерацији, али Уједињене нације тај регион и даље сматрају делом Украјине.

Русија је такође признала декларације о независности две самопроглашене републике у источној Украјини.

Ројтерс, међутим, подсећа да су те две области и Крим били део Украјине када је 1991. године прогласила независност од Совјетског Савеза.

(Танјуг/Reuters)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков каже да тренутно нема планова у распореду руског председника Владимира Путина за посету зони руске специјалне војне операције у Украјини или војницима у болници.

Нема планова за таква путовања, изјавио је Песков, додајући и да тренутно нису у плану посете болницама ради сусрета са војницима који се опорављају, преноси агенција Тас.

Све ће се одиграти у своје време, поручио је Песков.

Додао је и да ће Русија наставити да активно разоткрива "лажне информације о догађајима у Украјини", алудирајући тако на извештаје западних медија о ономе што се догађа у Украјини.

Песков је, такође, поручио да Москва неће узети у обзир одлуку Међународног суда правде УН, који је наложио моментално заустављање војне операције у Украјини.

(Танјуг)

Елдерн је истакао да готово сваке секунде од почетка рата једно украјинско дете постаје избеглица.

"Погледавши последње статистике, сваког дана од почетка рата у Украјини више од 75.000 деце постану избеглице. Оваj последњи податак је посебно шокантан. Сваког минута педесет петоро деце напусти своју земљу", упозорио је Елдерн.

Оценио је да је та избегличка криза, по брзини којом се дешава и обиму, без преседана од Другог светског рата и да не показује знаке успоравања.

"Украјинска деца су у значајном ризику од раздвајања од породице, насиља, сексуалне експлоатације и трговине људима. Њима су очајнички потребни безбедност, стабилност и заштита деце, посебно онима који су без пратње или су одвојени од својих породица", истакао је Елдерн на брифингу за новинаре у Палати нација у Женеви.

(Фонет)

Зеленски је током свог редовног видео-обраћања још једном позвао западне лидере да спроведу у дело зону забрањених летова изнад Украјине и нови пакет санкција Русији.

(theguardian.com)

Орлов је додао да се жртве рата сахрањују у масовне гробнице. Идентификовано је око 70 одсто мртвих.

Људи се сахрањују у центру града, пошто како напомње, руска војска не дозвољава радницима да уђу на гробља, каже Орлов.

Како додаје, неки своје мртве сахрањују у двориштима кућа.

(pravda.com.ua)

Руски државни органи и државна предузећа, као што су авио-превозник Аерофлот или Сбербанка, међу онима су који последњих недеља имају проблема са интернет везом.

Министарство је радило на прилагођавању новим условима, док се сајбер напади појачавају.

Истиче се да су хакерски напади два до три пута снажнији од најозбиљнијег инцидента те врсте који су раније пријављени.

(Reuters)

Како се наводи у саопштењу, високопрецизне ракете погодиле војно складиште у Сарном.

(Reuters)

Министарство трговине Кине саопштило је да ће Пекинг предузети потребне кораке да заштити своје трговинске интересе и легитимна права својих компанија ако би биле погођене санкцијама САД против Русије.

Кина се противи сваком облику једностраних санкција које немају основу међународног права, истакао је Гао Фенг, портпарол кинеског министарства.

(Reuters)

Никола Сакан из Комесаријата за избеглице каже за РТС да је њихов тим непрекидно дежура на прелазу Хоргош, додајући да је њихов посао да избеглима из Украјине пруже све информације о томе које услуге могу добити у Србији.

"Делимо им брошуре на украјинском са бројем телефона и мејл адресом на које могу да се обрате у било које доба дана или ноћи уколико имају неки проблем или уколико им је потребна додатна информација", наводи Сакан.

Указује на то да је у великој већини избеглих жене са децом, мање мушкарци, углавном су у транзиту.

Наводи да има и породица које остају у Србији код пријатеља или родбине које упућују да се јаве локалним повереницима за избеглице како би пријавили свој боравак у Србији.

Тридесетак особа борави у центрима Комесаријата, углавом је реч о породицама с децом. Имају све услове – смештај, храну.

Према речима Сакана, већина избеглих долази приватним аутомобилима, а крећу се ка Грчкој, Бугaрској и нешто мање ка Црној Гори.

Од Комесаријата добијају пакете с храном и средствима за личну хигијену.

Током фебруара и прве половине марта кроз Србију је прошло око 12.500 избеглих из Украјине, а око 2.500 остало је у Србији.

Поред Хоргоша, оне који су напустили Украјину, специјализоване екипе Комесаријата за избеглице дочекују и на граничним прелазима "Ватин" и "Јаша Томић".

"Отпор Украјинаца је упоран и добро координисан", истиче се у саопштењу и додаје да је огроман део територије, укључујући све веће градове, и даље у украјинским рукама.

(Reuters)

Напад украјинске војске на Доњецк ракетом "точка-У" са касетним пуњењем представља кршење међународног хуманитарног права и изједначава се са терористичким нападом и ратним злочином, наводи се у писму сталног представника Русије при УН Василија Небензје.

Русија је упутила писмо Савету безбедности УН и Генералној скупштини као званичан документ.

У њему се наводи да "напад који су извеле украјинске оружане снаге не представља само озбиљно кршење међународног хуманитарног права, него се изједначава са терористичким нападом и ратним злочином против цивилног становништва".

Званичници самопроглашене Доњецке Народне Републике саопштили су у понедељак да су делови касетног пуњења оборене ракете "точка-У" коју су испалиле украјинске трупе пали на тло у центру Доњецка, и да су страдале најмање 23 особе, док је 18 људи повређено.

(Танјуг) 

Хитан састанак Савета безбедности УН биће одржан како би се решила ескалирајућа хуманитарна криза у Украјини.

Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Ирска, Норвешка и Албанија позвале су на одржавање састанка, након појачаног гранатирања цивилних подручја последњих дана, извештавају дипломатски извори.

САД, Велика Британија и Француска су сталне чланице Савета заједно са Русијом и Кином, а Русија тренутно председава овом телу.

У току су разговори да се украјинском председнику Володимиру Зеленском омогући прилика да говори у Генералној скупштини УН коју чине све државе чланице Организације уједињених нација.

Најмање једна особа је погинула, а три су повређене, када су остаци обореног пројектила погодили стамбену зграду у Кијеву, јавља Ројтерс.

Зграда од 16 спратова је погођена у 5.02 по локалном времену.

Униан наводи да је 30 људи евакуисано и да је у току спасилачка акција.  

(Ројтерс, Униан)