Украјина, јурњава за системима С-300

Амерички званичници траже начин да Украјинцима набаве пројектиле за противваздухопловни систем С-300, али се као и у случају пољских "мигова-29" испуњавање нових захтева Кијева чини сложенијим него у први мах.

Мање од 48 сати од захтева Кијева да се украјинским снагама што пре испоруче пројектили за противваздухопловне системе С-300, амерички званичници покушавају да убеде чланице НАТО-а да уступе Украјини преостале ракете из својих арсенала, јављају медији у САД.

Захтев Украјине временски се поклопио са проценама неименованих званичника Пентагона да су Украјинци у претходних двадесетак дана "испуцали" готово све преостале пројектиле далекометног система С-300.

Украјини је, после распада СССР-а, остало око 250 лансера С-300, од којих је већина, према проценама западних аналитичара, још у фебруару распоређена на југу земље, сходно украјинским проценама да ће главни руски напад бити вођен са Крима.

Проблем за Украјинце представља чињеница да је само шест батерија редовно сервисирано до 2010. године, те да је још једна батерија оспособљена две године касније. Истовремено, Руси тврде да су у досадашњим операцијама уништили 18 лансера ових пројектила.

Москва је, истовремено, упозорила да расправа о слању авиона и противваздухопловних система Украјинцима представља "потенцијално опасан развој ситуације".

Њујорк тајмс тврди да су, одмах после захтева Кијева, званичници Стејт департмента почели да траже пројектиле С-300 међу чланицама НАТО-а, као и да дефинишу начин на који би ракете могле бити допремљене у Украјину.

Потрага је почела на прилично једноставан начин, прегледом списка држава којима је С-300 већ испоручен. У тренутку распада СССР-а, ови пројектили налазили су се у арсеналима Бугарске, Источне Немачке, Чехословачке и Бугарске, док су касније испоручене Кипру, Венецуели, Грчкој и у неколико блискоисточних и азијских земаља.

Од чланица НАТО-а, С-300 користе Бугарска, Грчка и Словачка, па су се америчке дипломате махом концентрисале на те државе, покушавајући да их убеде да ракете уступе Украјинцима.

"Систем С-300 је већ упућен у Украјину", рекао је конгресмен Мајкл Мекол, неколико сати пошто је неколико америчких медија јавило да су се словачке власти "начелно сложиле" да уступе своје системе у замену за одговарајуће западне моделе.

Портпаролка словачког министарства одбране, Мартина Ковал-Какашчикова није директно одговорила на питање да ли је Словачка заиста уступила ракете, наводећи да се "позиција Братиславе није променила".

"Није могуће одрећи се система који тренутно штити словачки ваздушни простор без адекватне компензације", рекла је Какашчикова.

Грчка и Бугарска се још нису изјашњавале о овом питању, али су пројектили С-300 већ годинама тешко питање за владу у Атини, пошто их је првобитно купио Кипар, али су после отворених претњи Анкаре, премештени на Крит.

Акција америчких дипломата последица је притиска Конгреса, који је од администрације Џозефа Бајдена у неколико наврата тражила да се пројектили и "мигови-29" што пре допреме Украјинцима.

Дипломате су, упоредо са тражењем ракета С-300, успеле да обезбеде за сада непознат број противваздухопловних система мањег домета попут Са-8 и Са-14, односно модернијих верзија противваздухопловних система "стрела", који се лансирају са рамена. Оба пројектила су у употребу уведена још шездесетих година прошлог века, али амерички званичници тврде да ће у Украјину бити упућене модернизоване верзије тих система.

Осим пројектила, Украјинци још увек траже и борбене авионе, па се са Конгреса повремену чују позиви да се обнови позив Пољској, која је прошле седмице пристала да "мигове-29" бесплатно пошаље у америчку базу Рамштајн у замену за авионе Ф-16.

Пољска понуда да у америчку базу Рамштајн "одмах и бесплатно" упути све расположиве "мигове-29" изненадила је званичнике у Вашингтону, који су убрзо одбацили идеју Варшаве као "неизводиву".

"Мислим да је ово изненађујући потез Пољака", рекла је висока званичница Стејт департмента, Викторија Нуланд прошле среде, свега неколико сати пре него што је Пентагон одбацио пољски план као "неизводив".

Суштински, пољске власти су дан раније одобриле хитно пребацивање свих исправних авиона "миг-29" у америчку базу Рамштајн у Немачкој, одговарајући на апеле шефа ЕУ за спољну политику Жосепа Бореља и државног секретара САД Ентонија Блинкена, који су на чланице НАТО-а које још у арсеналима имају совјетске борбене авионе апеловали да их што пре уступе Украјинцима.

Проблеми са пребацивањем "мигова" су, наводно, решени када је Конгрес усвојио 13 милијарди долара вредан пакет помоћи Украјини, којим је, бар са финансијског аспекта, решен проблем "надомештања" совјетске опреме чланицама НАТО-а.

Одмах после тога, неколико конгресмена је од председника САД затражило да још једном преиспита одлуку о одбијању пољске донације "мигова", тврдећи да су ове летелице "кључ успеха на бојном пољу".

Амерички аналитичари наводе да украјинско ратно ваздухопловство, упркос губицима, још увек на располагању има педесетак авиона, који изведу десетак борбених летова дневно.

На другој страни, Пентагон процењује да руско ратно ваздухопловство изведе око 200 борбених летова дневно.