Лажне вести, забрана медија и рат у Украјини – ко обликује јавно мњење

Александар Митић је 1999. извештавао са Косова и Метохије за Фран спрес. Слике страдања цивила, и даље су, каже, свеже. Осим те борбе, сећа се и оне са лажним вестима. Више пута их је демантовао.

На почетку сукоба, објављено је да је Ибрахим Ругова рањен, убрзо га је интервјуисао. Недуго пошто је стигла вест да је лидер ОВК Адем Демаћи нестао. Нашао га је на пијаци.

Током бомбардовања Немачка агенција ДПА објавила је да се на стадиону у центру Приштине налази камп са 100.000 Албанаца. За пар минута, Александар се уверио да нема ниједног.

"Та 1999. година била је корен онога што данас видимо. Оно што је очигледно и  доминанто о извештавању о рату у Украјини је једна потпуна доминација стратешке комуникације, односно рата наратива с једне стране запада и Украјине и с друге стране Руске Федерације. Практично смо имали и пре првог испаљеног метка врло јасно позиционирање и једне и друге стране", указује Александар Митић са Института за међународну политику и привреду.

Забрана руских медија у ЕУ и контрамере

Трећег дана рата у Украјини, руски државни медији Раша тудеј и Спутњик у Европској унији више нису могли да пренесу своју страну приче.

Није реч о медијима већ о инструменту пропаганде, јасни су званичници у Бриселу, те даље кажу да то није забрана већ мера против ширења дезинформација за рачун Кремља.

"Овде постоје одређене радне групе, сајтови који се баве разоткривањем дезинформација. На неки начин ово се схвата као наставак тог посла у овим ванредним околностима", наводи извештач РТС-а из Брисела Душан Гајић.

И пре рата, каже, немачки регулатори покушали су да избаце руске медије из етра.

"Ових дана чули су се и поједини гласови критике у утицијаној штампи, где се поставља питање да ли је заправо слобода и демократија у Немачкој толико слаба да је могу руски медији уздрмати и да ли је морално забрањивати руске медије", прича дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Пре месец дана Москва је забранила Дојче веле. Деветог дана сукоба блокирани су и Глас Америке, Би-Би-Си, Медуза, Радио Слободна Европа. Би-Би-Си је најпре обуставио, па потом наставио рад.

Ако питате западне медије, у Украјини се ратује. Руски су законом обавезани да извештавају о специјалној операцији.

Упућени кажу да руске телевизије већ осам година обликују јавно мњење према кризи у Украјини.

"Бројне ТВ емисије специјализоване поводом ситуације у Донбасу, велики број учесника који су износили своја мишљења о догађајима у Украјини, овим деловањем односно оваквим начином приказивања је активиран, један специфичан механизам ако посматрамо ово из угла психологије, реч је о механизму убеђивања", објашњава Синиша Атлагић, професор на Факултету политичких наука.

Атлагић додаје да се оно што се "нарочито запажа у раду западних медија је промоција медија или гледиште о схватању медија као промотера представе о моралности".

Како извештавају медији у Немачкој 

И извештајима немачких медија о односу НАТО-а и Русије изостаје питање амеречких хиперсоничних нуклеарних ракета.

Радичевић подсећа да је у време када су распоређене, почетком новембра, почело кретање руских трупа ка украјинској граници.

"Како су својевремено у новембру известили поједини амерички портали и британски таблоиди који су распоређени управо на немачком тлу, о томе се нешто мало извештавало у локалној штампи у Визбадену, где се претпоставља да су те ракете распоређене. У доминантним немачким медијима о томе, за сада, нема превише говора", додаје Радичевић.

Бомбародавње породилишта у Маријупољу за Украјинце и Запад преломна је тачка у рату и последњи доказ руског геноцида. У исто време руски шеф дипломатије са преговора у Анталији поручује - три дана пре тога руска делегација је СБ УН представила доказе да је некадашња болница база украјнског батаљона Азов.

Између потресних слика и демантија,  чини се истини је тешко приближити се. Медијски рат је једнако суров као и онај на фронту.