Бисенић: Охрабрује брз почетак преговора Русије и Украјине, војне операције значајно успорене

Драган Бисенић каже да је ток руске војне операције онакав какав је и могао да се очекује и да је јасно да читава војна операција у Украјини неће бити шетња, већ се одвија по неким правилима.

"Јасно је да су два највећа града – Кијев и Харков – у окружењу, да су се поједини градови предали снагама Луганске или Доњецке републике или руским снагама", истиче Бисенић.

Каже да нема тачних информација ни с једне ни с друге стране и да све што стиже мора да се прими са великом опрезношћу.

"Охрабрује релативно брз почетак преговора између једне и друге стране. Већ другог дана операције, украјински председник Зеленски је најавио спремност Украјине да разговара о неутралности, што је најважнија ствар", каже Бисенић.

Наглашава да охрабрује и то што су преговори почели без условљавања једне или друге стране.

"То значи да је приступ Русије, која је кренула да оствари своје циљеве, такав да не захтева владање целом територијом Украјине. То није упоредиво са 1945. годином и Берлином, него је упоредивије са совјетско-финским ратом из 1940. године, када је совјетска страна постигла значајне уступке преговарајући без икаквих услова", објашњава Бисенић.

Наводи да је Русија поставила три услова, по ономе што се у понедељак могло чути – први је војна неутралност Украјине односно демилитаризација, други денацификација, а трећи да Крим буде признат као део Русије.

"Видимо да је Русија одустала од независности Доњецка и Луганска и да је то на неки начин уступак украјинској страни, која је реаговала релативно позитивно, па је рекла да Украјина није чула оно што жели да чује, али да постоје елементи који су охрабрујући у преговорима", наводи Бисенић.

"Војне операције успорене и амортизоване"

Бисенић истиче да је најављено да ће преговори бити настављени за неколико дана и да ће делегације преговарати тако што ће тражити мандат од свог руководства.

"Вероватно ће бити учињени неки кораци напред. У исто време, могли смо да видимо да су војне операције значајно успорене и амортизоване, управо да би се дала могућност да преговарачке стране искажу своје захтеве", истиче Бисенић.

Каже да ипак не треба очекивати да војна операција неће бити коришћена као инструмент преговора, односно инструмент притиска једне и друге стране.

"Важно је шта ће се дешавати на терену и у односу Запада према Русији", наглашава Бисенић.

"Убрзано напуштање концепта неутралности неких држава"

Бисенић каже да присуствујемо значајној спољнополитичкој револуцији у оквиру Европе.

"Можемо да видимо убрзано напуштање концепта неутралности одређених држава. То су пре свега Финска и Шведска и може да се очекује да ће већ ове године бити примљене у НАТО", наводи Бисенић.

Истиче да је друга значајна ствар неочекивана милитаризација Немачке.

"Потпуно неочекивано се канцелар Шолц изјаснио за апсолутно фантастично увећање војног буџета, тако да ће Немачка постати заправо највећи потрошач за војне сврхе у Европи. То значи да се Немачка одрекла свог опрезног и веома пацификованог става и држања и да се директно укључује против Русије у једном оружаном сукобу", наглашава Бисенић.

Истиче да у оквиру тих промена има ствари које се тичу и Србије, као што је захтев такозваног Косова да буде примљено у НАТО.

Наглашава да је све извесније и да ће САД и Русија на тлу Европе водити велики трговински и геополитички рат и да тог сукоба неће бити поштеђен ниједан регион, па ни Западни Балкан.

"Можемо очекивати да ће доћи до даље еволуције ставова Запада према свима који одржавају блиске односе са Русијом на различите начине", упозорава Бисенић.

Сматра да Украјина неће бити примљена у Европску унију, али каже да је вероватно да ће читав процес проширења и преговарања добити другу димензију и да ће све што се догађа у Украјини негативно утицати на проширење Уније.