Када би, и где, Русија и Украјина могле да седну за преговарачки сто

Док широм Украјине трају оружани сукоби и води се одлучујућа борба за Kијев, са земље и из ваздуха, из кабинета украјинског председника стиже потврда – са Kремљом су у сталном контакту.

Зеленски је понуду Вашингтона за евакуацију одбио. Другог дана рата, руски председник прихватио је понуду украјинског колеге да разговарају. Већ следећег, Украјина разговоре, под руским условима, не прихвата. О којим условима је реч, не прецизирају.

"Украјина је свакако у једној врло дефанзивној позицији, дакле, она има међународно право на својој страни, и дефинитивно случај агресије, на својој територији. Али, с друге стране, војска, иако се за сада прилично добро држи, с обзиром на околности – мали су изгледи да могу да рачунају на неки војни успех", каже Игор Новаковић са Института за европске студије.

Према његовим речима, поставља се питање да ли Русија уопште жели да преговара са Зеленским и да ли је ово, у ствари, једна врста тактике којом би се ставило до знања пре свега Западу, али и Kини, која је недавно апеловала на почетак преговора, да Русија заправо нема намеру да окупира Украјину.

"Неће бити новог корака у организацији преговора док једна страна не покаже да је њена позиција надмоћнија – било да Русија попустљивије седне са Кијевом било да Кијев под врло тешким околностима, захтевом за предају и да слуша једну врсту политичке наредбе Москве да седне за сто", мишљење је Милана Игрутиновића са Института за европске студије.

Ко би могао да буде посредник 

Будимпешта је понудила да буде домаћин. Ниједна страна ту понуду није одбила, разматрају је, рекао је мађарски шеф дипломатије.

Мађарски премијер последњи је лидер ЕУ који је осудио руски напад. Реч рат није употребио. За Москву, Варшава није прихватљива. За Kијев, Јерусалим је боља опција од Минска.

Турски председник руског колегу звао је у Анкару. У међувремену, руске агенције преносе да је Лавров турском колеги потврдио спремност Русије да преговара.

"Помињао се и Пекинг као посредник, али питање да ли би остали партнери, пре свега Украјина да једна ванконтинентална сила буде главни посредник за конфликт који је европски", наводи Игрутиновић

Новаковић сматра да би ту могла да ускочи нека друга држава попут Швајцарске. "У неком веома изненађујућем сценарију, с обзиром на наше спољнополитичко позиционирање, можда би и Србија могла да буде та", каже Новаковић.

О чему би се преговарало 

Шта би могло да се нађе на столу преговарача? Док се три месеца упозоравало на могући рат, Русија је од Запада тражила гаранције да Украјина неће у НАТО.

Украјински председник сада нуди разговоре о неутралности. Упркос пет година старој тежњи земље ка Северноатлантској алијанси. Kремљ не крије свој политички циљ.

Промену власти у Kијеву. Путин је позвао украјинску војску да узме ствари у своје руке. Према самој најави преговора Москве и Kијева, Вашингтон и Париз су сумњичави. Наставак операција зато је, како се тумачи, извеснији.

"Званичници Вашингтона су рекли - каква је то дипломатија која се преговара под уценом практично, док је Макрон рекао да он очекује да ће рат и криза изазвана ратом дуго трајати и убацио једну скепсу у могућност преговора", каже Игрутиновић.

Украјину западни савезници нису охрабрили да под овим околностима преговара о примирју, миру и полтичкој судбини своје земље.

"Ако је веровати одређеним информацијама које долазе из Русије, Путин планира да ову операцију оконча у оквиру две недеље. Ако је то истина, онда он, у ствари, током те две ндеље хоће да заузме што боље позиције ка ономе што је његов циљ и да са тих основа започне преговоре у које би могли да буду укључени и Запад и Украјина", рекао је Новаковић.

Уједињене нације настале су после рата како би окончале ратове. Данас, тај циљ није остварен, каже генерални секретар Антионио Гутерес и позива: Дајмо још једну шансу миру.