Кијев тражи седницу Савета безбедности; САД: Руси смишљају изговоре за напад

Портпарол Стејт департмента Нед Прајс упозорио је да руски званичници подмећу приче у медије, које би могле да се искористе као изговор за инвазију на Украјину. Каже да кружи много лажних тврдњи.

САД су забринуте зато што је Владимир Путин рекао да се у Донбасу дешава геноцид. Прајс је рекао и да су у потпуности лажне приче да Вашингтон и Кијев стварају биолошко или хемијско оружје.

Прајс је навео и да је Сергеј Лавров у телефонском разговору са Ентонијем Блинкеном обећао да ће одговор Москве на америчку забринутост поводом европске безбедности уследити у наредних неколико дана.

Додао је да је државни секретар САД спреман да се састане са шефом руске дипломатије - у погодном тренутку.

Шеф естонске Стране обавештајне службе Мик Маран рекао је да Русија наставља да помера трупе ка граници са Украјином и да је вероватно да ће покренути "ограничену" војну акцију.

Напад би наводно укључио бомбардовање и окупацију "кључних терена" у Украјини.

"Наша тренутна процена је да ће они избећи градове са много становника, пошто је потребно много војника да би се котролисала таква подручја", рекао је шеф естонских обавештајаца.

Москва тражи од Лондона да докаже да нема намеру да нападне Русију, изјавила је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

Подсетила је да је Русија више пута говорила да нема намеру да напада било кога.

"Сада нека Велика Британија докаже да не намерава никога да напада. Јер, управо је британски разарач бродио Црним морем и ушао у руске територијалне воде", рекла је Захарова, пренео је Спутњик.

Захарова је подсетила на инцидент са британским разарачем "Дефендер" из јуна 2021. године који је упловио у територијалне воде Русије.

"Имамо снажан осећај да, можда, Британија, жели да нас нападне. Можда је то била проба. Нека објасне. Убедите нас да немате такве планове, госпођо Трас", обратила се Захарова министарки спољних послова Велике Британије Лиз Трас.

Она је затражила од британске министарке извињење због ширења лажи о Русији.

Шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба саопштио је да је Украјина званично затражила да се одржи седница Савета безбедности УН, како би се дискутовало о томе што је Русија направила корак ка признању тзв. република Луганска и Доњецка.

"Резолуција руског парламента поткопава напоре да се оконча рат на истоку Украјине", рекао је Кулеба, истичући да је тражио да се расправа одржи у четвртак.

Министри одбрана земаља чланица НАТО-а поручили су после састанка у Бриселу да су озбиљно забринути због "великог, ничим изазваног и неоправданог" гомилања руске војске, како су навели "у и око Украјине и у Белорусији".

"Позивамо Русију, најчвршће могуће, да изабере пут дипломатије и да одмах преокрене гомилавање војске и повуче своје снаге из Украјине у складу са својим међународним обавезама", наводи се у заједничком сасопштењу мининстра Алијансе.

Министри одбрана чаланица НАТО наводе да остају посвећени "двоструком приступу Русији" који се огледа у снажном одвраћању и одбрани, у комбинацији са отвореношћу за дијалог.

Додаје се да акције Русије представљају "озбиљну претњу евроатлантској безбедности", а да је "последица тога" додатно распоређивање снага у источном делу Алијансе.

Британија ће удвостручити своје снаге у Естонији које су под заставом НАТО-а, а послаће и опрему, укључујући тенкове и оклопна борбена возила.

"Уз наше НАТО савезнике, шаљемо војнике и опрему на земљу, море и у ваздух, како бисмо ојачали естонску одбрану, као одговор на нагомилавање руских снага на граници са Украјином", саопштио је британски министар одбране Бен Волас. 

Навео је и да су Алијанса и савезници били јасни када су навели да би инвазија на Украјину довела до озбиљних последица.

Украјински министар одбране Алексеј Резников рекао је да подаци до којих су дошли њихови обавештајци показују да нема доказа повлачења руских снага са украјинске границе.

"Украјина ће Русији веровати да је озбиљна у намери да се тренутна криза ублажи, само ако повуче своје трупе, војну опрему и наоружање, укључујући и снаге распоређене у Белорусији ради вежбе која би требало да се заврши 20. фебруара", навео је Резников.

Према подацима украјинске војске, око 140.000 особа се налази под оружјем у близини Украјине, што руских војника, што проруских снага.

Украјина у Донбасу има 35.000 војника, рекао је Резников.

Служба за информисање Министарства одбране Украјине саопштила је да је од почетка дана забележено пет случајева кршења примирја "оружаних формација Руске Федерације, од којих је у два случаја реч о примени оружја забрањеног Минским споразумима".

Истичу да су на периферији Луганске и Новозванивске области "руски плаћеници отворили ватру из минобацача калибра 82 милиметра".

Надомак Лобачева, окупатори су распоредили беспилотну летилицу коју су употребили за испаљивање експлозивног пројектила ВОГ-17, наводи служба за информисање, а у правцу Луганска отворена је ватра противтенковским гранатама и малокалибарским оружјем.

У близини Маријинка, "оружане снаге РФ гранатирале су положаје украјинских бранитеља".

Служба за информисање Министарства одбране навела је и да нема преминулих.

Јенс Столтенберг је рекао и да НАТО уз помоћ сателитских снимака може да докаже да Русија није повукла трупе с границе са Украјином.

"Обавештајни подаци које делимо су потврђени од отворених извора, сателитских снимака комерцијалних сателита", рекао је Столтенберг.

Истакао је да Алијанса није претња за Русију и да нема никакву намеру да у Украјину поставља офанзивно наоружање.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да су команданти Алијансе добили задатак да разраде детаље за распоређивање борбених јединица на југоисточном крилу, као одговор на нагомилавање руских снага на граници са Украјином.

"Министри су одлучили да развију опције за даље снажење способности НАТО-а да се брани и за одвраћање, укључујући и разматрање успостављања нових борбених јединица у централној, источној и југоисточној Европи", рекао је Столтенберг новинарима.

У Бриселу се одржава састанак министара одбране држава чланица НАТО-а.

"Наши војни команданти ће разрадити детаље и известити о томе у наредним недељама", додао је Столтенберг.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да Сједињене Државе подстичу тензије око Украјине како би блокирале Северни ток 2.

Захарова је рекла и да Вашингтон жели да преузме део европског тржишта гаса од Русије, пренео је Интерфакс.

Пољски заменик премијера задужен за безбедност Јарослав Качински каже да ситуација са Украјином делује боље, али да се не може искључити могућност напада.

"Ситуација данас делује боље него што је била јуче и боље него што је била прекјуче", рекао је Качински за Пољски радио 24.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да Русија помера своје трупе ближе украјинској граници и да САД засад нису приметиле никакво повлачење.

"Постоји оно што Русија каже. Постоји и оно што Русија ради. И ми нисмо видели никакво повлачење њених снага. И даље видимо како се њене кључне јединице померају ка граници, а не удаљавају од ње", рекао је Блинкен у интервјуу за Ем-Ес-Ен-Би-Си.

Кинески председник Си Ђинпинг позвао је у разговору с француским председником Емануелом Макроном на политичко решење украјинске кризе, пренели су кинески државни медији.

Си је у разговору с Макроном охрабрио све укључене стране да реше кризу кроз дијалог и у потпуности искористе мултилатералне платформе, укључујући Нормандијски формат, неформалну групу коју су успоставиле француске, немачке, руске и украјинске дипломате 2014. године.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да још не види повлачење руских трупа са положаја близу украјинске границе.

"Искрен да будем, реагујемо на реалност коју имамо, а још не видимо никакво повлачење", рекао је Зеленски за време посете западној Украјини.

Шеф дипломатије ЕУ Жоспе Борељ оценио је да Европа тренутно живи у најгорој кризи од завршетка Хладног рата и да се не може предвидети шта ће се следеће догодити.

Говорећи пред Европским парламентом о украјинској кризи, Жосеп Борељ је навео да истовремено постоје и "охрабрујући знаци", али и "веома забрињавајући догађаји", попут гласања у Руској думи којим се од председника Владимира Путина тражи да призна независност две "републике" у Донбасу.

"Не знамо шта ће Путин да уради. Али оно што је јасно јесте да морамо да наставимо да радимо на два колосека истовремено: на спремности да учествујемо у преговорима јер и Русија има безбедносне бриге које се морају узети у обзир, а с друге стране, да припремимо наше капацитете за одговор и одвраћање, укључујући и санкције", изјавио је Борељ.

ЕУ ради на могућим санкцијама и спремна је да реагује у случају даље агресије Русије на Украјину, али се, како каже Борељ, Брисел првенствено залаже за дипломатско решење.

"Ова криза не погађа само Украјинце, и не само Европљане, она утиче на правац којим иде човечанство", закључио је Борељ.

Под слоганом "Не плашимо се никога", Украјинци су подигли националне заставе и одсвирали националну химну како би показали јединство и да се не плаше руске инвазије за коју је Запад тврдио да је неизбежна и предвиђао да би могла да почне данас.

Жуто-плаве заставе завијориле су се испред школа, болница и продавница поводом обележавања "Дана јединства", који је председник Владимир Зеленски прогласио након што су се руске трупе груписале у близини украјинских граница.

Шеф НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да Русија јача своје снаге око Украјине, упркос томе што је Москва најавила повлачење снага са границе.

"Остаје да се види да ли заиста долази до повлачења. Оно што видимо је да су Руси повећали број трупа, а на путу је још. Ако заиста почну да повлаче снаге, то је нешто што ћемо поздравити. Они су увек померали снаге напред–назад, тако да само то што видимо кретање снага и борбених тенкова, не потврђује право повлачење", рекао је Столтенберг на почетку дводневног састанка министара одбране НАТО-а у седишту алијансе у Бриселу.

Шеф Европске уније Шарл Мишел позива Русију да ублажи тензије око Украјине, пошто Москва каже да повлачи још снага са границе.

"Русија је сигнализирала да је можда отворена за дипломатију и позивамо Русију да предузме конкретне и опипљиве кораке ка деескалацији", рекао је у Европском парламенту у Стразбуру Шарл Мишел.

Јединице руског Јужног војног округа враћају се у гарнизоне након маневара на Криму, саопштило је данас руско Министарство одбране.

"Ешалон са војном опремом јединица Јужног војног округа прешао је Кримски мост на путу ка контролним пунктовима након завршетка планираних вежби", наводи се у саопштењу министарства.

Оклопна возила, међу којима тенкови, борбена возила пешадије и самоходне артиљеријске јединице, утоварена су на специјалне железничке платформе.

"Постављају оружје и војну опрему у насеља на територији коју контролише Украјина", наводи се у саопштењу.

"У овом тренутку немамо ништа о пореклу напада", рекла је америчка секретарка за штампу Џен Псаки.

Француски министар спољних послова Жан-Ив ле Дријан саопштио је да би у случају да Москва званично призна самопроглашене Народне Републике Доњецк и Луганск на истоку Украјине, то био "напад без оружја" на Кијев.

"Ако би се то догодило, то би била немогућа ситуација и била би то нека врста напада без оружја. То би било кршење суверенитета Украјине", изјавио је Ле Дријан у француској скупштини.

Доњи дом руског парламента изгласао је у уторак одлуку да се од председника Владимира Путина затражи да призна самопроглашене територије Доњецк и Луганск, у области познатој као Донбас, где се сепаратистичке снаге боре против украјинске војске од 2014. године.