Колико људи Украјина има под оружјем

Све је почело у фебруару 2014. прозападним демонстрацијама на тргу Мајдан у главном граду Украјине. Заоштравање односа на релацији Москва-Кијев наставило се у марту након руске војне акције на Криму.

Затим је кренуо и рат у украјинским областима које насељавају Руси - Луганску и Доњецку.

Уследиле су промене у оружаним снагама обе земље.

Русија је формирала нове и прегруписала постојеће јединице које су окренуте ка Украјини - у копненој војсци, авијацији и у Црноморској флоти, истичу стручњаци. И у украјинској војсци је дошло до значајних измена.

"Процена је да она под оружјем има око 300.000 људи и да би веома брзо могла да нарасте на нешто преко 400.000 и да има преко милион људи које би могла да ангажује у другом ешалону. Међутим, када погледате тај однос снага, он је неупоредив у односу према Русији која располаже, суштински гледано из украјинског угла, безграничним војним ресурсима", наводи историчар Александар Животић.

Русија сада има трупе на Криму, у Белорусији и у пограничним деловима уз границу са Украјином. За Москву, црвена линија су Луганск и Доњецк, кажу стручњаци.

"Нема сумње, Русија је јасно ставила до знања да она те две републике неће препустити на милост и немилост влади у Кијеву и да ће се свакако умешати да одбрани тамошње становништво", истиче бивши дипломата Срећко Ђукић. 

Животић каже да је, војно гледано, реч о изузетно високим ризицима и да би Украјина ризиковала да суштински нестане са политичке карте Европе. Ризикује и Русија.

"Али би и Русија са друге стране много ризиковала, јер би се највероватније сусрела са одређеним реперкусијама које би оставиле трајне последице, не само на њен свеукупни развој већ би могле и да угрозе њен статус велике силе, практично једне од најзначајних земаља на планети", наводи Животић.

Да би се ситуација смирила, потребна је и политичка воља Запада, пре свега, Вашингтона.

"Мислим да је потребна апсолутно јасна политичка воља и једне и друге стране, посебно Москве и Вашингтона за мирним регулисањем врло сложеног украјинског питања, али и шире, што се тиче безбедности, али не само Русије, већ и Украјине, односно безбедности у читавој Европи", истиче Срећко Ђукић.

Да ли ће се поновити прича са Керчким мореузом 

"Украјина сада позива у помоћ НАТО и САД, нуди Американцима војну базу на својој територији, истовремено се наоружава и спрема за рат са Русијом. Председник Порошенко указује да Русија гомила снаге на украјинској граници и да је то велика претња за Кијев", тако је писао Мирослав Лазански 2018. године када је у жижи јавности била криза повезана са Керчким мореузом.

Тада су тензије између две земље значајно нарасле. Обе државе су подигле степен борбене готовости у тим регионима - до сукоба није дошло.

Актуелна криза досегла је до сада највећи потенцијал за нарушавање односа Русије и Запада, као и угрожавања опстанка Украјине. Због превеликих улога на обе стране, велике су шансе да се војске и овог пута врате на ниво готовости пре избијања актуелне кризе, сагласни су стручњаци.