Мртве избеглице пред вратима Европе

У октобру 2013. се пред обалом италијанског острва Лампедуза утопило 360 избеглица. У фебруару ове године је приликом покушаја да се из шпанске енклаве Сеута у Африци пливајући домогну Марока, живот изгубило 15 особа. По правилу се ради о спектакуларним несрећама као што је ова, које се побрину за то да избегличке трагедије на граници Европске уније привуку пажњу јавности.

Али, драме се дешавају и када нико не гледа. Колико људи погине на путу ка Европи у неком од претрпаних избегличких бродова на Средоземном мору или при покушају да савлада једну од граничних ограда које су постављене да би шпанске енклаве у Африци изоловале од избеглица? Информација о томе до сада скоро да није било, а наравно ни поузданих података.

Зато је једна група новинара из различитих европских земаља преузела тежак задатак да све случајеве документује.

"Подаци не чуде"

Информације потичу пре свега из такозваног УНИТЕДА, мреже од преко 560 невладиних организација из целог света. "Најпре смо мислили да би требало да проверимо постојеће податке", каже француски новинар Николас Кајсер-Брил.

Испоставило се међутим да се на пример у једној документацији многи случајеви помињу, у другој их уопште нема, али се зато помињу неки други. "На тај начин констатовали смо да је стварни број страдалих много већи него што се мисли. Почели смо да прикупљамо и анализирамо извештаје из новина и других јавних извора информација."

Биланс тог рада је поражавајући: од 2000. године смртно је страдало преко 23.000 људи - чак 5.000 више него што се до сада мислило. Те бројке нису нове, наводи Европска комисија. "Не видим да се то разликује од наших процена", каже Микеле Церцоне, портпарол комесарке ЕУ за унутрашња питања Цецилије Малмстрем.

Новинар Николас Кајсер-Брилу у то међутим сумња. "Разговарали смо са низом људи у званичним институцијама на нивоу Европске уније, али и на националним нивоима, и убеђени смо да нико нема појма о томе колико миграната умре на путу до Европе".

Стварни број страдалих је можда и већи јер сви случајеви нису забележени. "Знамо да наши подаци нису тачни, али то је најбоље истраживање које тренутно постоји", каже тај новинар за Дојче веле.

Политика према избеглицама

"Европска комесарка Малмстрем у бројкама истина не види велику новост, али сматра да су оне потврда њене досадашње политике у којој тражи да се више учини на пољу заштите избеглица", каже Микеле Церцоне. Европска комисија одавно је од земаља-чланица ЕУ затражила да промене неке ствари и да омогуће више легалног усељавања: "Дакле, ради се о дугорочном насељавању избеглица како би се избегло да људи којима је потребна помоћ, доспеју у руке трговаца људима који за њих организују та смртоносна путовања. С друге стране, ми блиско сарађујемо са земљама порекла како би сузбили мреже криминалаца и кријумчара који стоје иза тога", каже Церцоне и наглашава да одлука о дугорочном боравку за избеглице зависи од земље-чланице: „Комисија на то не може да их присили."

Сигурно је да је избегличка политика Европске уније већ годинама изузетно контрадикторна. С једне стране увек се наглашава да се жели да се заштити живот избеглица, а с друге, земље-чланице су пре свега заинтересоване да се што боље заштите од таласа избеглица. Тако се Европска унија на својим спољним границама све више опрема.

Нови систем за надгледање - Еуросур се са својом модерном техником као што су летилице за надгледање, побринуо за то имигрантима уопште не може да пође за руком да се домогну европског тла. Зато многи говоре о "Тврђави Европа".

Спасити избеглице или чекати?

Та контрадикторност огледа се и у томе што европска агенција за надзор граница Фронтекс, с једне стране обалу Европе жели да заштити од имиграната, али истовремено и да им помогне ако се нађу у невољи на мору.

За многе је то несхватљиво: "Фронтекс има задатак да организује одбрану од имиграната", критикује Ска Келер, посланица из странке Зелених у Европском парламенту и додаје: "Ако заиста желимо да спасимо људе, онда морамо да створимо легалне путеве уласка у Европу."

То сматра и Герт Атес из Организације УНИТЕД: "Избеглице ће увек да стижу, без обзира на то којим путем. Питање је само који пут је опасан и колико људи ће на њему да страда." Он међутим не мисли да ће Европска унија ускоро да промени своју политику према избеглицама: "Тамо је само важно да се границе затворе. Ако желимо нешто да променимо, онда то морамо да урадимо на нивоу држава, у земљама-чланицама."

Међутим, и представници земаља-чланица су на протеклом афричко-европском самиту били уздржани када су у питању избеглице. Шефови држава и влада из ЕУ и афричких земаља су истина били сложни у оцени да убудуће желе да спрече избегличке трагедије као што је она испред Лампедузе.

Конкретних обећања о томе колико земље Европске уније желе да прихвате избеглица, није међутим било.