Мерон: Трибунал није једини лек

У нашим разговорима осврнули смо се како на досадашње успехе Међународног суда, тако и на изазове с којима се он и даље сусреће, као и на наша надања за будућност региона. Посебно сам био дирнут када су жртве описивале своја искуства, што ме је подсетило на патње које смо ја и моја породица проживели под нацистима за време Другог светског рата.

Вратио сам се у Хаг одлучнији него икад да обезбедим да Међународни суд одигра што конструктивнију улогу у бившој Југославији - чак и сада када завршавамо последње првостепене и другостепене поступке и преносимо функције на нови Механизам за међународне кривичне судове (ММКС), који ће преузети надлежност над евентуалним жалбама у последњим предметима МКСЈ и наставити да се брине о дугорочним обавезама, попут заштите сведока. Питање с којим се суочава Међународни суд, као и заједнице у бившој Југославији, јесте шта би та улога требало да буде.

На почетку бих желео да напоменем да одређивање параметара у којима се дискутује о наслеђу Међународног суда или се оно користи представља право разних заједница погођених сукобима започетим почетком деведесетих година XX века.

Међутим, на основу свог дугогодишњег искуства као судије и председника Међународног суда, и имајући у виду мандат Међународног суда, желео бих да изнесем неке ставове о томе у чему све мислим да Међународни суд може помоћи заједницама и појединцима у региону, а у чему не може.

Пре свега, верујем да Међународни суд има одговорност да представи чињенице о свом раду, и да те информације учини свима доступне.

Наш Outreach програм, који је недавно добио важну донацију од Европске уније, на овај циљ је усредсређен у својим бројним активностима, међу којима је продукција документарних филмова, одржавање конференција, организовање посета Међународном суду заинтересованих група с подручја бивше Југославије, као и организација гостовања запослених на Међународном суду у бившој Југославији. Верујем да могућност да Међународни суд помогне успостављање информационих центара у разним градовима на подручју бивше Југославије представља важан корак ка томе да се обезбеди да рад Међународног суда буде у потпуности доступан широј јавности.

Даље, верујем да Међународни суд може имати важну улогу у подршци учвршћивању владавине права у бившој Југославији. С тим у вези, охрабрује ме што се наша судска пракса цитира у разним релевантним јурисдикцијама, и подржавам наше напоре да пружимо информације и обуку студентима права, правницима и судијама у разним државама у региону. Надам се да ће судска пракса Међународног суда створити основу за даљи развој судске праксе на националном нивоу о питањима међу којима су геноцид, злочини против човечности, ратни злочини и кривични поступак.

У потпуности сам свестан да се многи појединци надају да Међународни суд може самостално да реши све проблеме настале због сукоба започетих деведесетих година XX века и да обезбеди помирење, мир и безбедност.

Међутим, јасно је да правосудни механизми, без обзира на то да ли су национални или међународни, не могу сами постићи ове циљеве. Мандат Међународног суда је ограничен на утврђивање индивидуалне одговорности лица оптужених за одређене тешке злочине почињене на подручју бивше Југославије.

Ово је важан задатак и може послужити као почетни корак за дискусију и дебату о будућности, посебно о важности индивидуалне кривичне одговорности и владавине права. МКСЈ, међутим, не може послужити као једини, нити чак најважнији начин за зацељивање рана насталих сукобима који су се догодили деведесетих година XX века.

Уместо тога његов рад може послужити као контекст за шире дискусије и допунити напоре који су непосредно усмерени на помирење, попут комисија за утврђивање истине на регионалном, националном или међународном нивоу, програма за утврђивање заједничких становишта о историји, размена студената и слично.

Свест о границама утицаја Међународног суда нас подсећа на потребу за трезвеношћу и скромношћу. Међутим, када размишљамо о овим питањима, такође је важно не заборавити да суђења вођена пред МКСЈ имају важност која сеже далеко ван бивше Југославије. Наслеђе Међународног суда је знак одлучности међународне заједнице да злочини попут оних почињених у ратовима на подручју бивше Југославије не смеју бити поновљени, ни у региону, нити било где друго.

Много тога у раду МКСЈ директно зависи од помоћи влада, организација и појединаца у бившој Југославији. Изузетна сарадња коју су сви они пружали и настављају да пружају, од сведочења пред Међународним судом, преко достављања доказног материјала и помоћи у објашњавању рада Међународног суда, до пребацивања оптужених лица у Хаг, била је предуслов за успешан завршетак историјских суђења вођених пред МКСЈ. У том погледу, помоћ коју су појединци и заједнице с подручја бивше Југославије пружили МКСЈ није само сведочанство ваше решености да превазиђете наслеђе сукоба, већ и конкретан допринос окончању некажњивости у целом свету.