Случај Ћурувија, ДБ потурао лажног убицу

Некадашњи шефови тајне полиције покушали су да за убиство власника "Дневног телеграфа" оптуже оперативца ДБ из Гњилана, кога су планирали да ликвидирају.

"Када се почетком новембра 2000, док је Радомир Марковић био на челу ДБ-а, појавио досије 'Ћуран', којим је откривено како је Славко Ћурувија тајно праћен до самог тренутка убиства, тајна полиције је започела акцију прикривања трагова", каже извор Блица.

Појединим медијима анонимно је јављено да је убица Ћурувије извесни Д. Ч. Ц. Он је био оперативац ДБ-а који је у време убиства новинара, 11. априла 1999, био у Гњилану, одакле је родом.

Откривено је да је након објављивања досијеа "Ћуран" био стациониран у Врању и да је из Београда покренута акција његовог праћења "Симпо".

"Циљ 'Симпа' је било убиство Д. Ч. Ц. Планирано је да се представи као фрустрирани Србин с Косова који је самоиницијативно убио новинара, а мртва уста не говоре", каже саговорник Блица и додаје да је акција осујећена, а Марковић је смењен.

Касније, људи из ДБ-а су покушали да потуре да је Ћурувију убио Зоран Ристовић Прика, чије је тело откривено 4. јула 2001. у Кошутњаку. Ристовић је био "црвена беретка" и његове убице још нису откривене.

Јово Ћурувија, брат убијеног новинара, каже да су њему више пута достављали имена наводних убица.

"У ДБ-у је постојало Одељење за ширење дезинформација. Дата ми је 2. априла 2001. цедуља са именом убице С. Л. и његова адреса, што сам предао Душану Михајловићу. Случајно је тада био присутан и Борис Тадић. Затим ми је, у два наврата, потурана прича да су то урадили Срби преко Дрине. Наравно, нисам поверовао", објашњава Јово Ћурувија.

Стеван Баста, који је у време убиства Ћурувије био заменик шефа Трећег одељења Центра ДБ-а у Београду, сведочио је да су потурали лажне информације и о атентату на Вука Драшковића и да му је то наредио Милан Радоњић, који је осумњичен као организатор убиства Ћурувије.

Марковић се терети да је наредбодавац злочина, Ратко Ромић је био саизвршилац, а убица Мирослав Курак.