Струга, брисање Југославије

У израженом процесу албанизације делова Македоније са већинским, или претежно доминантним становништвом те нарастајуће, само формално националне мањине у овој земљи, локалне власти странака Албанаца, попут Тетова, Гостивара, Дебра, Кичева, Струге, спроводе "прочишћавање" историјских трагова "претходних политичких система", из периода Југославије, ЈНА, Јосипа Броза Тита...

Градоначленик Струге, на југозападу Македоније, Зијадин Села, из опозиционе Демократске партије Албанаца, лидера Мандуха Тачија, протеклих дана је тако најавио промену имена улица, тргова и образовних установа из тог "бившег периода".

Образложење за тај потез албански радикални челник локалне власти у Струги, видљиво је, како вели, у чињеници да у граду нема нема ни једне улице, или школе са именом неког истакнутог Албанца. Тврди да у том граду живи албанска већина становништва и зато "мора да се обезбеди именовање неких објеката по знаменитим албанским ствараоцима".

"Ако смо за демократију и за овај систем и ако желимо да заборавимо претходни систем, не треба да доволимо да имамо имена из тог времена. Грађани имају право да поднесу иницијативе за измену имена улица. Ево, на пример, школа 'Јосип Броз Тито' носи име председника Југославије, а има много грађана који су трпели и страдали од тог система. Није у реду да дете неког ко је био политички затвореник из тог времена сада учи у школи која носи име тог председника. Није моје да предлажем нова имена, то треба да учине заједнице које живе у Струги", каже градоначелник "града поезије" на обалама Охридског језера, где се сваке године одржава интернационални фестивал "Струшке вечери поезије", па би, додаје, и неко од лауреата те манифестације требало да добије неку улицу...

Села објашњава да у Струги "живи више од 51 одсто Албанаца, 35-36 процената Македонаца, а има и Влаха, Турака". Но, указује да "у граду нема ни једне улице која носи име неког Албанца који вреди".

"Има улица са именима Македонаца, Срба, постоји улица 'ЈНА', но, нема албанског имена, каже Села, указујући да одредбе Оквирног споразума о миру, потписаног 2001. стварају и одређене проблеме у практичној примени "на терену", посебно при изменама имена, јер је за то неопходна двојна већина", каже Села.