Српска контратужба: И Јасеновац пред судијама

Један од пет томова српске контратужбе против Хрватске за геноцид посвећен је периоду НДХ, а прати усташки покрет и у периоду после Другог светског рата, дајући на тај начин контекст догађајима с почетка деведесетих година.

Судије Међународног суда правде у Хагу пред собом већ имају материјале о Иви Ројници, Динку Шакићу, као и законске уредбе из периода НДХ које, сматрају у српском правном тиму, јасно указују у чему се огледао геноцид почињен у периоду 1941-1945. године.

Ројница је био званичник марионетске хрватске "државе" кога је Центар "Симон Визентал" теретио за прогон Срба, Рома и Јевреја на подручју Дубровника, а суду је предочено да му је током ратног периода - 1994. године, Фрањо Туђман доделио Орден кнеза Трпимира.

У Хагу је и материјал о команданту јасеновачког логора Динку Шакићу, укључујући његов интервју из 1995. године, објављен под насловом "Обављао сам своју дужност".

Загребачка штампа пренела је протеклих дана почетни део хрватске тужбе против Србије:

"Директно контролишући рад својих обавештајних агената, јединица и разних паравојних формација на територији Хрватске, на подручју Книна, Далмације, источне и западне Славоније, Савезна Република Југославија је одговорна за 'етничко чишћење' хрватских држављана из тих подручја."

Извор Новости упућен у процес који се води пред МСП каже да је део хрватског поднеска цитиран у медијима поједностављена слика хрватске тужбе, али и да није пракса да се тужбени захтеви објављују пре него што започне јавна расправа, јер је захтев Суда да они буду поверљиви.

У јавној расправи најављеној за март наредне године, кажу наши извори, Загреб ће најпре морати да докаже да су се злочини које набраја догодили, затим, да је иза њих стајала политичка намера, односно да је одговорност на држави Србији.

На ово, један од аргумената Београда биће позивање на ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Јовици Станишићу и Момчилу Перишићу.