Стеже се обруч око Радета Марковића

Вицепремијер Александар Вучић саопштио је да има напретка у истрази поводом убиства Ћурувије и да очекује да то буде решено. "Имамо прецизне и озбиљне помаке у истрази о убиству Славка Ћурувије. Изненадићете се каква смо све злодела чинили преписујући их неким другима", рекао је Вучић прексиноћ за Б92.

Шеф Комисије за истину о убијеним новинарима Веран Матић изјавио је недавно "Данасу" да је поводом Ћурувијиног случаја формирана и посебна радна група у полицији.

Име Радомира Марковића индиректно је поменуто пре седам месеци, око 14. годишњице Ћурувијиног убиства, када је председник НУНС Вукашин Обрадовић иступио из Матићеве Комисије. Иако није навео разлог иступања, позивајући се и на то да су чланови Комисије везани обавезом о државној тајни, Обрадовић је изјавио да није сагласан да се понуди статус сведока сарадника, односно покајника, у случају Ћурувија.

Претходно је лидер СПО Вук Драшковић обелоданио могућност да се Марковићу смањи део јединствене казне коју издржава због злочина на Ибарској магистрали и убиства Ивана Стамболића, уколико сведочи о Ћурувијином убиству.

У једном другом поступку постоји могућност да Марковић буде поново позван да сведочи - реч је о суђењу за покушај атентата на Вука Драшковића у Будви 2000. Овај поступак против тројице бивших високих функционера ДБ-а - Стевана Басте, Милана Радоњића и Ратка Ромића понавља се 27. новембра у Вишем суду, а први позвани сведок је Вук Драшковић.

Марковића највише терети досије "Ћуран", објављен убрзо по паду Слободана Милошевића 2000. године, из кога се види да су овлашћени радници РДБ-а држали под оперативним надзором Славка Ћурувију 11. априла 1999. на дан његовог убиства и да су повучени неколико минута пре злочина.

Реч је о "Извештају о тајном праћењу лица" и пропратној белешци у којој се наводи да су Марковић и тадашњи начелник београдског центра РДБ-а Милан Радоњић издали наређење за праћење Ћурувије и да су уклонили оперативце са задатка "да они не би видели атентаторе".