Срећо моја сто шеста

На листи 156 земаља, по срећи становника, Србија је заузела 106. место, мада је у односу на претходни извештај забележила незнатни пораст индекса среће за 0,063 поена.

Генерално гледано, припадамо региону тужних. Босна и Херцеговина је на 107. месту, Бугарска на 144. позицији, Мађарска на 110. месту, а Македонија на 118. Црна Гора је мало боље пласирана - на 80. је месту, а западније је још срећније: Хрватска је 58. на листи, а Словенија 44.

Данци су и даље најсрећнији народ на свету. Следе их Норвежани, Швајцарци, Холанђани и Швеђани, показао је нови извештај који су за Уједињене нације урадили истраживачи са канадских, америчких и британских универзитета. Најнезадовољнији су становници Тога, Руанде, Бурундија, Централноафричке Републике и Бенина, преноси "Волстрит џорнал".

У обзир су узети економски и социјални фактори, а коришћени су резултати "Галупових" анкета од 2010. до 2012. у којима су појединци субјективно оцењивали осећај среће, да ли имају подршку друштва кад им је потребна и да ли могу слободно да доносе изборе.

Као шест фактора који доприносе осећају благостања наведени су: бруто друштвени производ по становнику, очекивани животни век, подршка других, слобода личног избора, великодушност и одсуство корупције.

Аутори студије кажу да су економски услови мање важни за осећај добробити него фактори као што су лична слобода и социјална подршка. Пет најсрећнијих земаља налазе се на Старом континенту, а чак три у Скандинавији, која је позната по јакој социјалној заштити и прогресивним вредностима.

Џон Хеливел, почасни професор економије на канадском Универзитету Британске Колумбије и један од аутора студије, рекао је да су изненађени променама у односу на претходни извештај.

"Од 150 земаља, 60 је забележило значајан пораст индекса среће, али 40 одсто је имало велики пад", рекао је Хеливел.

Укупно гледано, свет је за последњих пет година постао „мало срећније и великодушније место" нагласили су аутори. Претходни извештај се ослањао на анкете из периода од 2005. до 2007. године.

Индекс среће је веома порастао у земљама Латинске Америке, Кариба и источне Азије, а пао на Блиском истоку и Северу Африке, што су истраживачи повезали са грађанским немирима последњих година. Субјективан осећај благостања опао је и у САД, Канади, Аустралији и на Новом Зеланду. Сједињене Државе су пале на 17. место, а Канада је испала из петорке најсрећнијих и сада је на шестом месту.

Низбрдо је кренуло и Грцима (70), Шпанији (38), Италији (45) и Португалу (85) због кризе која је донела незапосленост. Бољитак су у односу на период пре пет година осетили становници Анголе, Зимбабвеа, Албаније, Еквадора, Молдавије... Најсрећнија арапска земља су Уједињени Арапски Емирати, који се у укупном поретку налазе на 14. месту.

Последњих година економисти се залажу за нови начин мерења успеха једне земље и тврде да податак као што је бруто друштвени производ (БДП) не одражава на прави начин околности у некој земљи. Уместо тога, помиње се бруто национална срећа, нови индекс који мери квалитет живота и благостање у ширем контексту него што то изражава БДП.

Извештај подстиче креаторе политике да срећа постане кључни циљ развоја, јер, како се наводи, „срећни људи дуже живе, продуктивнији су, више зарађују и бољи су грађани".