Радуловић: Бреме кризе неће носити сиромашни

Српска привреда је у тешком стању, неће бити лако покренути је, али једино право мерило успеха реконструисане Владе биће да ли ћемо успети да повећамо запосленост. Све мере које будемо примењивали, морају да дају ефекат на том плану, јер то је најважније грађанима. И у остваривање тог циља уложићемо сву енергију и ресурсе. Ову поруку у интервјуу за "Новости" шаље министар привреде Саша Радуловић и објашњава да већ има детаљан план за гашење бројних пожара, који већ годинама пламте у српској економији и привреди.

Каже да је готово једина реакција коју је чуо после одлуке да уђе у Владу била: "Шта ти је ово требало?" А он на то узвраћа:

"Био сам гласан критичар економске политике државе од 2000. Када ми се указала прилика да нешто променим, нисам видео ниједно оправдање да мој одговор буде 'не'. Моја девиза је 'ако не ми - ко, ако не сада - када'".

Плашите ли се да ћете бити принуђени да само спроводите одлуке које се доносе на политичком нивоу?

Заиста не видим ниједан разлог због којег бих био забринут за тако нешто. Наравно, постоје питања о којима се мора постићи политички консензус и нормално је да различити министри имају различите приоритете, али то је здрава конкуренција.

Чују се коментари да неће министру финансија бити најтеже у реконструисаној влади, него вама...

Свима ће нама бити тешко. Влада ради као тим и тимски ће и решавати проблеме. Они постоје у многим областима, сви осећамо велику одговорност, али и енергију и жељу да направимо позитивне промене и побољшамо ситуацију у Србији.

Какав је конкретно ваш план за смањење незапослености?

Прво, треба смањити намете. Имамо порески систем који прави огромне намете на рад и директно спречава нова запошљавања. Неразумно је да неко ко заради 300 евра треба 120 да даје држави. Морамо да дођемо до прогресивног система опорезивања, у ком ће намети на најниже зараде бити минимални, или их уопште неће бити, а онда би они прогресивно расли у зависности од висине примања.

Пореска реформа се дуго најављује, али је одлагана због дефицита буџета. Шта се сада променило?

Као што је рекао и први потпредседник Александар Вучић, говоримо о великом смањењу пореза и доприноса на плате, које ће се осетити у привреди, а не о неколико процената. Најбоља "субвенција" привреди је смањење намета на рад и тзв. гиљотина прописа.

Хоћете ли већ на овој, првој теми, доћи "у клинч" са Лазаром Крстићем?

Наравно да ће министар привреде инсистирати да намети на рад буду што мањи, а да ће министар финансија давати отпор томе, желећи да сачува државну касу. Решење је негде између.

Синдикати су дочекали на нож вашу поруку да ћете мењати Закон о раду тако да олакшате запошљавање, али и отпуштање...

Закон је направљен да би заштитио радника, а у ствари је постигао контраефекат - спречава ново запошљавање. Ако ставите да се плаћа отпремнина за све године радног стажа, нико неће запослити људе који су старији од 50 година. Морамо дозволити фирмама да отпуштају кад не праве профит, у супротном неће моћи да се опораве.

Српска привреда је годинама неликвидна. Како то променити?

Имамо велики проблем ликвидности који потиче од лоше спроведених приватизација, где су нови власници неодговорно узимали велике кредите и уместо у развијање бизниса трошили их на некретнине, јахте... Ти кредити су направили толики терет на оперативни бизнис да он то више не може да носи, и готово сва предузећа ушла су у неко предстечајно или стечајно стање. Зато Закон о стечају мора коначно да проради. Стечај није смрт, већ треба да омогући да се предузеће које је запало у проблем реорганизује, врати здраве делове, а нездраве прода и ликвидира.

Колика је висина тих, како кажете, "проблематичних кредита"?

Званично 22 одсто, незванично више од 50. Такође, Пореска управа има потраживања која не може да наплати од неликвидне привреде. С које год стране погледате, систем је потпуно блокиран.

Премијер је у свом експозеу рекао да све што Влада буде радила неће осетити најугроженији грађани. Ко ће онда стезати каиш?

Буџет није у сјајном стању, то нам је ограничавајући фактор, али постоји још много простора за стезање каиша. Најугроженији грађани неће поднети терет кризе кроз коју пролазимо и о томе постоји потпуно јединство у Влади.

Најавили сте коначно сређивање стања у јавним предузећима. Очекујете ли ту велики отпор, јер су она годинама "партијски плен"?

Отпора ће сигурно бити, али то нас неће обесхрабрити. Једно је кад пружате отпор једном министру, а друго кад преко пута вас стоји већина у Влади. Политичка воља за агресиван план сређивања стања у јавним предузећима постоји. До краја године имаћемо јасну слику о имовини, билансима, успоставићемо правила понашања, планирања и јасне критеријуме успешности. Циљ није департизација, јер ме не занима ко је из које странке ако је у стању да води предузеће, већ професионализација.

Која предузећа ће ићи у реструктурирање, а шта ће држава продати?

Држава је преузела обавезу да реши проблем 179 предузећа у реструктурирању, и то ћемо испунити до краја јуна 2014. Са министарком енергетике имам изузетно добру сарадњу, потпуно смо се ускладили у томе шта треба да се ради у неким од кључних јавних предузећа.

Каква је стратегија у случајевима лоших приватизација, којих је било доста?

Није идеја да држава преузима предузећа, али ће сигурно бити случајева где ће то бити потребно. Битно је да се те ствари не раде ад хок, већ да имамо системско решење које ћемо применити када је то потребно.