Љајић: Јованка крила да болује

О здравственом стању најпознатије пацијенткиње Ургентног центра на жели да даје информације, јер, како каже, на то нема права. "Не могу да дајем такве информације, јер се жена бори за живот. Нисмо комуницирали, била је прикључена на кисеоник. Лекари су желели да је пробуде, али ја нисам дао. Била је у полусвесном стању, будила се на додир, али ја нисам хтео да је буде".

Значи, није устајала из кревета?

Не могу ништа да говорим.

Да ли имате информације како је све то почело са њеном болешћу?

Био сам изненађен када сам то чуо. Када сам био последњи пут у посети, и када сам разговарао са њом телефоном, никакав утисак није одавала да је болесна, нити се жалила на било какву болест.

Једино што је било симптоматично, када сам је последњи пут звао телефоном пре нешто више од месец дана и хтео да се најавим да дођем, рекла је да сређује кућу и да ће ме позвати чим то заврши.

То се никада раније није дешавало. Сада ми је јасно да је она крила да болује и није хтела да има контакт са било ким. Није ме позвала ни после тога. Очито је крила болест.

Колико често сте са њом били у контакту, одлазили или звали телефоном?

Тешко је прецизно рећи, али одлазио сам с времена на време, или звао телефоном. Увек питам да ли нешто треба.

Сећамо се ваших посета Јованки Броз пре неколико година, када јој је прокишњавала кућа. Како је то све уопште почело?

Била је зима, глумац и сценариста Жарко Јокановић ме је позвао и рекао да она живи у јако тешким условима, да никоме више не верује и да би једино са мном хтела да разговара. Питао је да ли бих ја могао да одем, а био сам тада министар за људска и мањинска права Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Отишао сам и затекао сам фрапантну ситуацију у тој огромној кући која прокишњава. Сећам се да је напољу било минус 11, а у кући није било грејања.

Обукла је на себе буквално све топло што је имала. У том огромном простору, без икаквог грејања, било је неподношљиво. Мени је нос поцрвенео за тих сат времена које сам код ње провео.

А она је све време тако живела?

Буквално. Одмах сам позвао Службу за заједничке послове и обавестио Савет министара.

Служба се ангажовала да то грејање урадимо и то је брзо учињено, а затим је започела реконструкција крова. Тако је кућа колико-толико доведена у неко пристојно стање.

Али, ових дана видели смо нове фотографије које сведоче да је кућа опет у лошем стању...

Кућа јесте у лошем стању. Доводио сам архитекте, давали су процене. Помагао је и град Београд, у реновирању је учествовао и Драган Ђилас.

Сви стручњаци су рекли да је ту неопходна радикална реконструкција. За то је било потребно да она изађе на неко време из те куће. То би све потрајало, а захтевало би и више средстава.

Али, Јованка није хтела да изађе из куће док траје реконструкција?

Мислим да би се тешко одлучила на то. Плашила се да изађе из куће, поучена искуством када су је прошли пут протерали из Ужичке и сместили у ту вилу.

Плашила се да опет постоји неки сценарио и да више неће моћи да се врати у ту кућу.

Као потпредседник владе, да ли ћете се заузети да се Јованки Броз трајно помогне?

Да вам кажем, ја се ту не залажем као потпредседник, већ као човек. Доста сам тога и урадио и нисам желео да од тога правим представу.

Она је жена којој је потребна помоћ. Чак и да сам портир, а не потпредседник владе, исто бих тако помагао.

Гледам у њу као да је моја мајка, или било која друга старија особа. И ту нема везе ни на којој сам ја позицији, ни то шта је она била.

Генерално мислим да је држава требало њу другачије да третира, као симбол једног времена. Она није ни за шта оптужена, нити је учествовала у било чему што би могло да утиче на њен кредибилитет.

Било је и медија који су ме нападали, у стилу: шта ће сад он ту, када је Тито начинио велика зла Србији и српском народу. Сматрам да као човек имам право да помажем.