Партизан дугује 25, а Звезда 55 милиона евра

Дуг фудбалског клуба Партизан износио је на крају 2012. године скоро 25 милиона евра, показују подаци из финансијског извештаја овог клуба који је предат Агенцији за привредне регистре, а до којег је Политика дошла. Прецизан дуг у динарима износи две милијарде и 821 милион динара. На крају исте године, дуг Црвене звезде износи скоро 55 милиона евра, тачније шест милијарди и 167 милиона динара.

Док је дуг Звезде мање-више позната ствар, о дугу Партизана се досад само спекулисало. Никада ниједан руководилацовог клуба није изашао са прецизним подацима о дуговањима, а све досадашње спекулације одлучно су демантовали. Извештај до којег смо дошли показујетачну финансијску слику пословања Партизана.

Задуженост Партизана је у 2012. години повећана за 23 одсто, а последица тога су веће краткорочне обавезе. Дугорочне обавезе, а ту углавном спадају кредити од банака, Партизан готово да није имао на крају 2012. (и на крају 2011. нису биле велике, 151,9 милиона динара), док су краткорочне обавезе повећане са 2,1 на 2,8 милијарде динара. Доминирају обавезе према држави (порез и друга јавна давања) којесу повећане 2,5 пута, на 1,2 милијарде динара. Црвена звезда, иако задуженија, држави дугује дупло мање пара, па њихов дуг износи 520 милиона динара.

Ако се зна да је Партизан у последњих осам сезона на продаји играча зарадио 80 милиона евра, а Звезда 44 (прецизне податке објављујемо у табели), ида су дугови оволики колики су, где се онда денуо толики новац и да ли би нешто требало мењати у садашњем моделу власништва и функционисања.

Да подсетимо, Радна група Управе криминалистичке полиције већ спроводи истрагу о пословању Партизана и Звезде. Поједини извори тврде да је истрага ушла у завршну фазу предистражних радњи, што би требало да резултира кривичним пријавама и привођењем надлежних за нестанак више од 50 милиона евра приликом трансфера фудбалера.

У последњих неколико месеци саслушано је десетак фудбалера Звезде и Партизана, између осталих бивши Звездин секретар Андрија Клеут, Горан Василијевић и играчи Павле Нинков и Ненад Ковачевић.

Други извори тврде да се посебно испитује улога посредника у трансферима. Наводно, истрага УКП показала је да су најмање новца од трансфера добијали играчи и клубови, а да је највећи део одлазио у офшор компаније широм света.

На проблем са офшор компанијама, као једним од највећих проблема српског фудбала, указивао је недавно и Зоран Лаковић, генерални секретар Фудбалског савеза Србије. Он је на округлом столу изнео пример клуба из унутрашњости који је од продаје фудбалера за милиона евра видео свега 20-30 одсто, док је остатак од седамсто до осамсто милиона евра отишао једној офшор компанији.

Лаковић је тада најавио да ће ФСС покренути иницијативу да се укине власништво трећих лица (менаџера, агенција и офшор компанија) над играчима. То је уједно и препорука Уефа, а тако се већ ради и у Енглеској и Француској.