Добри односи и заједнички интерес

Амбасадорка САД у Србији, Мери Ворлик, говорила за Радио-телевизију Србије о дипломатским односима две земље, неслагањима око појединих питања, америчкој подршци европском путу Србије и изазовима будућности.

Ове године обележавамо 130-годишњицу дипломатских односа Сједињених Америчких Држава и Србије. Како ви оцењујете те односе кроз историју?

Мери Ворлик: Мислим да су односи Србије и Сједињених Америчких Држава данас врло позитивни. Очигледно, Србија је земља са дугом и занимљивом и богатом историјом тако да ми је јако драго што сам овде и што имам прилику да радим на грађењу односа на нови начин. Мислим да су посете потпредседника Бајдена и државне секретарке Хилари Клинтон Србији, последњих година, јасно показале који су наши интереси у развоју и грађењу добрих односа и ја баш то видим као своју мисију у овом мандату.

Ако се вратите у не тако скору, већ далеку прошлост, како видите односе? Шта сте открили док сте се припремали за овај посао?

Мери Ворлик: Као што сам и рекла, ово је регион испуњен историјом и изазовима посебно у скорије време. Али мислим да је протекла деценија показала да је српски народ заиста посвећен новој будућности, а та будућност је потпуно интегрисана у Европску унију. Мислим да је ова влада посебно заинтересована да се креће у том правцу, па мислим да имам прилику да будем овде у једном од најпозитивнијих момената када је реч о српској будућности, али и када је реч о нашим односима.

Када причамо о америчко-српским односима, ако изузмемо Косово, има ли још неких мање или више озбиљних неслагања две земље?

Мери Ворлик: Па, мислим да има много заједничких циљева и интереса. Сједињене Америчке Државе су веома заинтересоване да подрже стратешке циљеве Србије, потпуну интеграцију у Европу, Европску унију и западне институције. На много начина, видим да делимо посвећеност заједничким вредностима, попут реформи, учешћу у изазовима широм света које сви видимо. Уопште узев, наши односи су веома позитивни.

Ништа негативно?

Мери Ворлик: Увек има изазова, увек ће бити разлике у мишљењу. У пословној сфери имамо много озбиљних инвеститора у Србији који су посвећени свом послу и који имају жељу да га прошире. Има и оних који су наишли на проблеме и свакако има области које морамо да унапредимо и мислим да је побошљање климе за посао и инвестиције једна од њих. Ту бисмо могли више да урадимо као партнери, да охрабримо више инвеститора да дођу и граде наше трговинско-инвестиционе односе и у том смислу. Да, има питања на којима треба више заједно да радимо.

Јесте ли задовољни нивоом тих пословних односа Србије и Сједињених Америчких Држава? Америчке компаније су биле међу највећим инвеститорима у Србији.

Мери Ворлик: Мислим да постоји огроман потенцијал који није потпуно остварен. Укупне америчке инвестиције у Србији су 1,5 милијарди долара, а мислим да је потенцијал много већи и охрабрује ме занимање које су показале неке нове компаније протеклих месеци, које почињу да анализирају овдашње тржиште. Мислим да много тога можемо да урадимо и када је реч о трговини наше две земље. Председник Обама прошле године је објавио националну иницијативу за извоз како би се удвостручио амерички извоз широм света у наредних пет година. Мислимо да Србија и регион имају огроман потенцијал за америчке извознике. И обрнуто, има потенцијала да Србија истражује тржишта и далеко ван својих граница, даље од уговора о слободној трговини које већ има са земљама региона. То је област у којој бих волела да више постигнемо.

Када кажете да подржавате амбицију Србије да постане чланица Европске уније, шта то заправо значи? И шта мислите о односима Србија-НАТО? Видите ли Србију као део НАТО-а или не?

Мери Ворлик: Напорно радимо да подржимо Србију, њену владу и институције како би до краја спровеле реформе за наставак пута ка Европи. Обезбедили смо више од 760 милиона долара помоћи Србији у последњих 10 година и још дајемо око 50 милиона долара годишње. Већина новца иде на рефоме, као што сам рекла, у економији, на питања владавине права и изградњу институција које ће бити важне за Србију на путу ка Европској унији. Тако да покушавамо да изведемо врло практичне ствари, које ће унапредити српске изгледе за чланство.

Значи подржавате жељу Србије да уђе у Европску унију, да будемо јасни?

Мери Ворлик: Веома. Мислим да смо то јасно ставили до знања када је овде био потпредседник Бајден 2009. и приликом посете Хилари Клинтон прошлог октобра. Чврсто подржавамо потпуну интеграцију Србије у Европу и у западне институције.

Шта то значи кад кажете, западне институције? Посебно када је реч о једној која буди интересовање код грађана Србије, а то је НАТО?

Мери Ворлик: Да. Па постоји много мултилатералних институција где Србија већ учествује, једна од њих су Уједињене нације. Желели бисмо да Србија заврши са приступањем Светској трговинској организацији, у томе и ја желим да помогнем. Када је реч о пуном чланству у НАТО-у, ово је питање о коме треба да одлучи Србија. У време које сама одреди и по свом избору. Разумемо да сада не постоји консензус о томе када би и какви били следећи кораци, али ниједан члан Алијансе никад није приморан да се придружи тој институцији. НАТО је важна безбедносна институција која, верујемо, пружа много користи чланицама, али као што сам рекла, на Србији је да одлучи. У међувремену, Србија активно учествује у програму Партнерство за мир, Србија је послала војнике у велики број мировних мисија, и показује да је земља која жели да доприносе глобалном миру и безбедности. У међувремену, наставићемо да одржавамо јаке билатералне односе и у области безбедности, између осталих.

Али шта то говори о ставу Сједињених Америчких Држава? Да ли бисте волели да Србија уђе у НАТО или једноставно остављате Србији да одлучи, а да не кажете јасно шта је америчка позиција?

Мери Ворлик: Као што сам рекла, одлука је на Србији. Мислимо да НАТО нуди много користи својим члановима, НАТО води отворену политику. И када се Србија одлучи на тај корак, Сједињене Америчке Државе ће бити поуздан партнер у подршци интеграцији, не само Србије, већ и других земаља на Западном Балкану у евроатлантске интеграције.

Раширено је веровање у Србији да Сједињене Америчке Државе с резервом гледају на блиске везе Србије и Русије. Колико је то тачно? Како видите прошлонедељну посету премијера Путина Србији?

Мери Ворлик: Не, није тачно. Мислимо да је важно да Србија, или било која друга земља, има добре, конструктивне, позитивне односе са свим својим суседима и важним партнерима и пријатељима. У том смислу, потпуно је јасно да ће Србија имати добре односе са Русијом, Турском, Европском унијом, са Сједињеним Државама, Кином и многим другим земљама у свету. Ништа није искључиво, не треба једна земља да бира своје пријатеље на уштрб других. И Сједињене Државе имају јака партнерства са пријатељима и савезницима широм света. Када је реч о посети премијера Путина, мислим да је то знак добрих веза две земље и разумљивих интереса у изградњи и развоју економске димензије односа, и у том смислу чини се да је посета донела добре резултате.

И уопште вам не смета? Неки би овде рекли да се Америци не допада топао дочек који је Путин добио у Београду.

Мери Ворлик: Никако. Нема ту никакве искључивости. Били смо веома задовољни дочеком који је приређен Хилари Клинтон прошле године. То само указује на српско гостопримство и пријатељство и жељу Србије да изгради јаке везе са свим својим пријатељима и партнерима.

Да разговарамо мало о обавезама Србије. Једна од вероватно највећих је она према Хагу. Како видите напоре Србије да ухапси последња два бегунца?

Мери Ворлик: Очигледно је да Америка сматра да је изузетно важно да Србија испуни своју обавезу према Трибуналу у Хагу. Као што вероватно знате, када је државна секретарка Хилари Клинтон била овде, признала је и подржала снажне напоре српске владе када је реч о налажењу и хапшењу преосталих бегунаца. Ценимо труд и употребу ресурса, као и политичку посвећеност ваше владе да испуни преостале обавезе и очекујемо да видимо завршетак тог посла.

И шта то значи, јер ми, с времена на време, чујемо критике на рачун Србије? Да ли се ради довољно?

Мери Ворлик: Мислим да је Влада Србије чврсто посвећена испуњењу обавеза, хапшењу преосталих бегунаца. Може ли се урадити више? Мислим да се сада много ради и да сви деле заједнички циљ, пре свега српска влада, да се тај посао заврши. Ми ћемо наставити да, колико је у нашој моћи, понављамо важност ове обавезе, али и да помогнемо где можемо.

То значи да јесте задовољни?

Мери Ворлик: Да, задовољни смо посвећеношћу српске владе да испуни ове обавезе.

Шта је са правима мањина и уопште људским правима у Србији? Да ли сте тиме задовољни?

Мери Ворлик: Мислимо да Влада Србије придаје много пажње свима таквим питањима, и знам из сопствених путовања по земљи колико се води рачуна. На пример, недавно успостављање савета националних мањина. Чујем од српских званичника да схватају важност рада на међуетничким питањима и инклузији. Знамо да су ове ствари веома важне и Европској унији. Задовољни смо одржавањем Параде поноса прошле године. То указује да Влада Србије жели да покаже поштовање према мањинама и охрабри веће исказивање толеранције у српском друштву.

А генерално? Добијате ли жалбе од мањина или других заједница на људска права у Србији и како на њих одговарате?

Мери Ворлик: Мислим да се у земљама широм света стање може још поправљати, укључујући и моју земљу, када говоримо о мањинама и људским правима. Мислим да је важно да се схвати колико је то важно. Јесу ли ствари идеалне, овде или било где у свету? Сви дајемо процене, знате да Стејт департмент прави годишњи извештај о људским правима који излази ускоро. Али, општи утисак из разговора са људима је да има напретка.

Кад смо код напретка, у којој области је по вашем мишљењу Србија највише напредовала од октобра 2000. и да ли бисте рекли да сте разочарани напретком у неким другим областима?

Мери Ворлик: Па мислим да се највише напредовало, поменула сам већ, у томе што су се ова земља и њени грађани посветили пуној интеграцији у Европу. И то је са собом донело посвећеност реформама, од којих смо о многима сада разговарали, попут показивања заједничких вредности, поштовања мањина и толеранције, добросуседских односa, решавања важних питања. На много начина мислим да је ово као што сам рекла позитивно време за вашу земљу, где видим људе и владу који су сконцентрисани на визију будућности. Главно достигнуће је та посвећеност визији Србије која жели да буде део Европе.

Има ли разочарања?

Мери Ворлик: Рекла сам, увек ће бити изазова и разочарања када је реч о томе колико далеко и колико брзо нека земља може да се реформише, да напредује, да одговори на важна питања из владавине права, да се бори против корупције. У многим областима тек мора да се напредује. То не значи да ова земља и њена влада немају вољу да то и ураде. Али то је још дуг пут и има пуно посла.

У многим од тих области Сједињене Државе финансијски подржавају реформе. Већ сте поменули програме које су Сједињене Државе покренуле у Србији у вези са друштвеним реформама. Реците нам нешто о њима и на шта ћете се концентрисати у будућности?

Мери Ворлик: Као што сам рекла, првенствено ћемо се фокусирати на то како наш програм помоћи може да подржи процес реформи неопходних за европске интеграције. То значи подршка питањима попут владавине права. Радимо са министарствима правде и унутрашњих послова на великом броју питања како бисмо ојачали рад судства и полиције. У амбасади имамо колеге које раде искључиво са колегама у тим областима. Неке делове помоћи смо фокусирали на економски развој. Посебно водимо рачуна о томе како да више таквих програма помоћи спроведемо на југу Србије где је потреба највећа. Доста смо инвестирали у развојне капацитете општина широм Србије, како би радиле и канцеларије за локални развој, да привуку инвестиције и развију бизнис. То су, уопштено речено, економска реформа и развој, грађење институција, радимо и са разним групама у цивилном друштву и са медијима, на пример, како би ојачали капацитете и посвећеност независном новинарству.

У Србији сте годину дана. Шта мислите о Србији, Србима и Београду из личног искуства?

Мери Ворлик: Уживам у свом послу и могућности да будем овде у Србији. Мислим да је за вашу земљу ово време које обећава. Толико се тога десило, чак и током ових годину дана колико сам овде, и то ми даје разлог за оптимизам у будућности. Постигнут је велики напредак када је реч о односима Србије са суседима и охрабрена сам недавним почетком дијалога Београда и Приштине. Мислим да ће то вашим земљама дати прилику да реше важна питања која заиста могу да помогну да се побољша квалитет живота за људе у обе земље. И лично и професионално, то је једно вредно искуство.

А приватно, имате ли омиљено јело, или нешто слично?

Мери Ворлик: Уживала сам у путовањима по земљи, видела сам дивне пределе и уживала у гостопримству. Посетила сам много дивних манастире и историјских места, чак сам и пробала вино у сјајним винаријама. Било је то једно испуњавајуће искуство.

Значи, нема омиљене хране?

Мери Ворлик: Имам много омиљених јела. Да.

Kакво је ваше лично мишљење о људима које срећете у Србији, и онима које срећу ваше колеге? Какве су личне везе Срба и Американаца?

Мери Ворлик: Врло позитивне. И лично и професионално мислим да су људи у Србији које сам срела заиста топло дочекали не само мене, већ и колеге из Амбасаде. Осећам велику захвалност за оно што радимо, за помоћ коју пружамо. За мене један од најважнијих програма је културно-образовна размена. То пружа прилику младима у Србији да уче у Америци, да наши уметници и музичари наступају у Србији, да успостављамо везе. Да и други људи који живе и раде у Србији иду у посете или на семинаре, да их шаљемо у друге престонице, попут Брисела, да виде шта се тамо догађа. Надам се да ћемо наставити са тим програмима јер су то најважнији које имамо кад је реч о дуготрајним везема међу земљама.

И о коме више знате? О Владе Дивцу или Новаку Ђоковићу?

Мери Ворлик: Имала сам то задовољство да упознам Влада Дивца, али још не Новака Ђоковића. Надам се да ћу га упознати.

И једно питање на које вероватно сваки амерички дипломата мора данас да одговори. Да ли је "Викиликс" на било који начин утицао на ваш рад у Србији? Посебно она документа који су у вези са Србијом?

Мери Ворлик: Морам да кажем да ово јесте био веома тежак период за америчку дипломатију и дипломате, али су изазови које је Викиликс поставио решени са доста разумевања када је реч о српској влади, што веома ценимо. Мислим да постоји разумевање да све владе морају имати могућност да воде приватну комуникацију како би биле искрене у својим оценама. Ми можемо да пружимо најбољи суд и процену нашим законодавцима. Мислим да постоји и разумевање да разговори које смо водили са многима, и појединцима и владама, треба да буду заштићени. Уверена сам, заправо мислим, да већ решавамо те ситуације. Као што сам рекла, мислим да сви треба да се концентришемо на будућност и пут пред нама. И наставићемо да радимо свој посао.

То значи да вас "Викиликс" јесте узнемирио или није?

Мери Ворлик: Мислим да је то био тежак период за америчку дипломатију, али су владе широм света показале велико разумевање. За мене, то није имало великог утицаја кад је реч о начину на који радимо у Србији и захвални смо на партнерству које имамо са вашом владом по многим питањима.