уторак, 17.11.2026, 20:00 -> 20:02
Извор: РТС
Око: Нови посланици, стари политички сукоби – може ли парламент да буде коректив подела у друштву
Конститутивна седница Народне скупштине показала је да ће однос две посланичке групације обележити дубока политичка подела и оштра расправа. Посланици Студентске листе први пут улазе у парламент, али ће се суочити са искусним политичким противницима и изазовом да ускладе рад у институцијама са одлукама студентских пленума. Професори ФПН-а Милан Јовановић и Бојан Вранић у емисији "Око" указали су на то да нови сазив има прилику да промени атмосферу у парламенту, али и да ће за то бити неопходни стрпљење, поверење и другачија политичка култура.
Милан Јовановић је оценио да је конститутивна седница Скупштине Србије, уместо да протекне у свечаној и претежно техничкој атмосфери, показала како би могли да изгледају односи две главне политичке групације у новом сазиву.
Према његовим речима, подела у парламенту одражава дубоку поларизацију друштва, а остаје да се види да ли ће се тензије из друштва пренети и на скупштинску расправу.
Јовановић је указао да је говор Александра Вучића, који је трајао сат и 40 минута, у највећој мери био посвећен наводима о нападима и притисцима на Српску напредну странку, док је о кандидату за председника парламента говорио знатно краће. Оценио је и да је било приметно одмеравање снага око примене Пословника, као и да се представник СНС-а "држао са висине" према посланицима будуће већине.
Професор ФПН-а Бојан Вранић оценио је да је Вучићев наступ био својеврсни антиклимакс у односу на очекивања која су претходних дана пратила конституисање новог парламента. Истакао је да је реч о говору који је трајао дуго, али је садржински подсећао на политичке поруке које је јавност слушала претходних 14 година.
Вранић сматра да ће нова већина имати озбиљног противника у СНС-у, и по броју посланика и по политичком искуству. Указао је, међутим, да би аргументована и стручна расправа нове већине могла да утиче на промену односа снага и политичке подршке.
Може ли Александар Чупић да промени тон парламента
Говорећи о Александру Чупићу, кандидату Студентске листе за председника Народне скупштине, Вранић је подсетио на његове недавне јавне наступе у којима је указивао на значај поштовања процедура и стрпљења.
Према његовој оцени, стрпљење и поверење две су основне врлине демократске политичке културе, а у Србији недостају обе. Истакао је да је важно да се парламентарне процедуре исцрпе пре гласања, чак и када то значи дуже трајање седнице.
Јовановић је оценио да се од новог сазива очекује да донесе другачију атмосферу и пристојнију дебату. Ипак, нагласио је да парламент није академска установа нити научна конференција, па у расправи има места и за досетке, шале и цитате, све док се не прелази граница вређања и злоупотребе процедура.
Према његовим речима, парламент би требало да буде коректив друштвених подела, а не њихова пука слика. Посланици имају задатак да представљају грађане и артикулишу политике које могу да допринесу смањењу тензија у друштву.
Вранић је, анализирајући Вучићев наступ, указао на промену тона у односу на раније говоре, али и на то да су у њему остале присутне поруке о наводном прогону СНС-а. Посебно је издвојио поруке о могућој реформи странке, промени начина рада локалних одбора и Вучићевој најави да ће се поново кандидовати за председника странке.
Инцидент испред Скупштине и одговорност за политичку атмосферу
Део разговора био је посвећен инциденту испред Дома Народне скупштине, где је посланица СНС-а Лидија Вукићевић поливена јогуртом.
Вранић је осудио такво понашање, као и увреде упућене другим представницима СНС-а и директору Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арноу Гујону. Оценио је да је неприхватљиво да се политички противници називају погрдним именима и да таква пракса мора да престане.
Осврћући се на реакције Студентске листе и саопштења студената у блокади Медицинског факултета, Вранић је указао да су осудили насиље и јасно се оградили од поступка. Према његовој оцени, представници листе не треба да одражавају сваки поступак појединаца који их подржавају, већ да јасно артикулишу вредности против којих су.
Јовановић је упозорио да инцидент не би требало да буде издвојен из ширег контекста друштвене поларизације. Подсетио је да тензије и насиље у друштву расту од 2016. године и оценио да је председник Републике у претходна два мандата требало да допринесе смиривању политичких подела.
Истакао је да осуда насиља не значи и оправдавање поступка, али да је важно разумети околности у којима се догодио. Указао је и на случај бивше секретарке Медицинског факултета, која је остала без посла након што је бранила процедуру у вези са сменом деканке Тање Симић, коју је суд касније поништио.
Слободан мандат и однос посланика са студентским пленумима
Једно од кључних питања новог сазива биће однос посланика Студентске листе са студентима у блокади, односно са пленумима који представљају њихову политичку базу.
Јовановић је подсетио да посланици имају слободан мандат и да не могу бити замењени одлуком пленума. Ипак, оценио је да Студентска листа мора да уђе у нову организациону фазу и успостави чвршће облике деловања.
Према његовим речима, парламентарна демократија заснива се на представничким институцијама и политичким странкама које координишу рад посланика, док Студентска листа покушава да успостави другачији модел, у којем ће посланици одржавати непосредну везу са студентском базом.
Указао је да ће бити изазов ускладити непосредну и директну демократију са захтевима ефикасног парламентарног рада. Посланици ће морати да доносе одлуке и у ситуацијама када нема довољно времена за консултације са пленумима.
Јовановић сматра да ће у том процесу бити важна и персонализација политике, односно улога људи који ће предводити парламент, посланичку групу и будућу владу.
Дисциплина посланика или право на другачије мишљење
Бојан Вранић указао је да најављени модел рада посланика Студентске листе, према којем неће гласати по аутоматизму, већ ће пленуми имати контролну улогу, отвара питање односа страначке дисциплине и слободе посланика.
Оценио је да страначка дисциплина има предности, али да у српском парламентаризму често доводи до ситуације у којој посланици не могу самостално да изразе став.
Према његовим речима, посланик или посланица који имају другачије мишљење од већине или пленума морају да имају могућност да га изнесу без етикетирања и последица. Упозорио је да строга дисциплина не сме да прерасте у индоктринацију.
Вранић је истакао да је важно створити политичку културу у којој се различита мишљења саслушавају, а не дочекују увредама и дисквалификацијама.
Целу емисију "Око" о конститутивној седници парламента можете погледати у видео-запису на почетку текста