Владан Петров: Најважнија тековина Устава из 2006. године је његова преамбула о Косову и Метохији

Владан Петров је подсетио да је за предлог Устава 2006. године гласало 242 од 250 народних посланика. Како је навео, Устав није прошао кроз јавну дебату, а каже се да је био писан свега неколико недеља. "Био је једна врста комбинације два нацрта, две тада доминантне, односно владајуће политичке странке. У том смислу, он је био, речима Слободана Јовановића из неког давног времена, 'устав крпеж'", рекао је Петров.

Објаснио је и да се, када се спајају два различита концепта, обично поставља питање да ли такав уставни текст има одговарајућу конзистентност и унутрашњу логику. Према његовим речима, оно око чега је тада деловало да постоји сагласност, а што је и данас најважнија вредност и тековина тог Устава, јесте преамбула.

"То је преамбула коју, нажалост, и данас неки студенти, кад дођу на испит, не знају шта се у њој тачно налази, не знају да је ту превасходно реч о нашој државној традицији и историји, и не знају да је ту превасходно реч о ономе што јесте срце нашег и модерног Уставног и националног идентитета, а то је Косово и Метохија. Не само као територија, него као уставна вредност", рекао је Петров.

Када је реч о суштинској аутономији, Петров је подсетио да тај појам није операционализован. Како је навео, први пут га спомињу неке резолуције Савета безбедности, чини се и пре резолуције 1244, али је дефинитивно утврђен у тој резолуцији и касније у Уставу. Остало је, како је рекао, да се уставни закон о суштинској аутономији донесе, али он до данас није донет.

Говорећи о Бриселском споразуму, оценио је да је тај акт издржао пробу времена. "Први Бриселски споразум је, по много чему, стриктно посматрано, био споран са становишта нашег Устава и уставности. Чак сам и ја био међу онима који су га иницијално критиковали.

Међутим, он је управо са становишта ширег уставног и државног интереса, по мени, одржао, односно одржао, издржао терет и пробу времена. Не говорим о примени. Говорим о важности таквог једног акта у моменту када је он закључен", рекао је Петров.

На констатацију водитеља да Приштина не признаје Бриселски споразум и да неће да га испуни, Петров је рекао да би, да је тај споразум лош за Србију, Приштина "похрлила да га испуни до последње тачке", али да то не чини.

Подсетио је и да се у том процесу "није суштински питала Приштина", јер је посредник, односно модератор по споразуму, била Европска унија.

Како је навео, споразум су потписали тадашња висока представница Европске уније Кетрин Ештон и тадашњи председник владе Ивица Дачић: "Ми смо потписали тај споразум са Европском унијом, а не са Приштином. То треба подсетити, поготово млађе, да не мисле да је тај Бриселски споразум некакав споразум две равноправне стране", рекао је Петров.

Из тога је, како је рекао, важна поука за убудуће: када се потписује нешто важно, треба водити рачуна и с ким се потписује, јер то што је неко привидно гарант или делује беневолентно не значи да ће потписано бити и примењено од друге стране.

Петров је подсетио и да је 2015. године Уставни суд "такозваног Косова" прогласио неуставним поједине одредбе Бриселског споразума, оцењујући да су ти државни органи "и тада били врло конзистентни у намери да ништа не спроводе", што је, како је рекао, до данас остало тако.

Ипак, додао је да би, са дистанце, и данас био спреман да каже да је било потребно тада закључити такав споразум, "макар да стоји и да се можда, под неким повољнијим геополитичким приликама, он ипак и реализује", и објаснио: "То је до данас тако остало, али опет понављам, ја бих и са једном накнадном, са једном дистанцом у односу на то време, и даље био спреман. Тада нисам био до краја спреман да разумем дубински значај Бриселског споразума, а сада бих, као човек који има и одређено искуство, био спреман да кажем да је било потребно тада закључити такав споразум, макар да стоји и да се можда, под неким повољнијим геополитичким приликама, он ипак и реализује", рекао је Петров.

"Бриселски споразум се може подвести под Устав Србије"

Петров је изнео и своје тумачење, које је, како је рекао, детаљније разрадио 2017. године - да је један од могућих сценарија био и тај да се све што је написано у Бриселском споразуму може подвести под Устав Србије из 2006. године: "То је више него очигледно, то је суштинска аутономија", рекао је Петров, додајући да је Устав из 2006. био "довољно широк и флексибилан" да под себе подведе и Бриселски споразум.

Подсетио је, међутим, да се Уставни суд о том питању није изјашњавао, односно да је стао на становиште да је Бриселски споразум "пре свега један акт политичког карактера" и да Уставни суд није надлежан да цени његову уставност.

На констатацију водитеља да о могућем изјашњавању Уставног суда треба да размишљају и људи у Приштини, Петров је рекао да се слаже, јер начин на који је Уставни суд тада одлучио "није затворио врата могућности да се и ми другачије одлучимо", што је, како је оценио, "такође одлика добре политике."

"Сви грађани Србије јесу носиоци суверенитета, имају право да буду заинтересовани за свој Устав, имају право чак и да га тумаче, али једини ауторитативни тумач, а самим тим и чувар устава, јесте Уставни суд", рекао је Петров и нагласио: "Једно је шта је стварност, друго је оно што Устав каже. А овај Уставни суд, и то морам да кажем, без жеље да уздижем себе или моје колеге, рекао бих да је спремнији од ранијих да заиста буде чувар устава." нагласио је Владан Петров у емисији "У среду са Бојаном Билбијом“ Првог програма Радио Београда.