Како вратити поверење у полицију на северу КиМ – избор командира један од кључних корака
Три године је место регионалног командира полиције на северу Косова и Метохије упражњено, а ни после повратка српских градоначелника у четири општине питање његовог именовања није отворено. Према анализи представљеној у Северној Митровици, избор командира један је од важних корака за враћање поверења грађана у полицију, које је и даље на ниском нивоу.
Питање именовања регионалног командира полиције на северу Kосова и Метохије још није отворено, а нужно је, како би грађани стекли поверење у ту институцију и осећали се сигурније, па избор командира остаје обавеза српских градоначелника, који су се вратили на чело четири општине, један је од закључака анализе о локалним самоуправама и полицији, представљене у северној Митровици, на конференцији "Транспарентност, одговорност и поверење јавности на северу Kосова".
Један од аутора анализе Огњен Гогић, подсетио је да је место регионалног командира полиције упражњено од 2022. године и да, према Бриселском споразуму, на тој функцији треба да буде Србин кога именује приштинско Министарство унутрашњих послова, на основу предлога четири градоначелника са севера.
"Градоначелници су се вратили на власт, српски градоначелници на северу Kосова у децембру су преузели дужности и још увек нико није отварао питање именовања регионалног командира", рекао је Гогић.
Оценио је да би именовање регионалног командира било значајно за стабилизацију ситуације, нормализацију и враћање поверења у полицију, јер би показало да Срби имају удео у одлучивању у полицији на северу.
Гогић је констатовао да се Срби поново регрутују у полицију, али да они, како је навео, извршавају одлуке, док не учествују у њиховом доношењу, као и то да су Срби у полицији на северу мање заступљени него припадници албанске заједнице.
Полиција више није локално укорењена
Говорећи о поверењу грађана у полицију, Гогић је рекао да је оно на ниском нивоу и да се то делимично може објаснити наводима о неправилностима у раду појединих полицијских службеника и полицијској бруталности.
Указао је и на институционалне прекиде на северу KиМ, као и потпуну промену рељефа полиције, као и на то да су у међувремену формиране нове полицијске базе, пунктови и станице, што српским становницима не улива поверење јер не знају чему то служи, као и на недостатак транспарентности.
Гогић посебно истиче да је главни проблем тај што полиција више није локално укорењена.
"Дакле, она није произашла из заједнице као што је то била заправо пре напуштања институција, дакле Срби не управљају косовском полицијом на северу", закључио је Гогић.
Функционалност локалних самоуправа и заштита животне средине
На конференцији су представљене три анализе јавних политика које се односе на функционисање локалних самоуправа, рад полиције и заштиту животне средине.
Анализе су засноване на анкетама спроведеним међу грађанима. Циљ анализа није да буду критика институција, већ да послуже као основа за препоруке и унапређење њиховог рада, уз већи ниво транспарентности и одговорности према грађанима.
Гогић, који је аутор анализа о локалним самоуправама и полицији, рекао је да обе области карактеришу низак ниво поверења грађана и ниска очекивања грађана од институција.
Говорећи о локалним самоуправама у четири општине на северу, навео је да се оне суочавају са проблемима транспарентности, недостатком кадрова и, како је рекао, претераним надзором централних власти из Приштине.
Kао једну од препорука навео је међуопштинску сарадњу и удруживање ресурса, како би општине заједнички обављале послове за које немају довољно кадровских капацитета.
Предлог за заједнички механизам за заштиту животне средине
На конференцији је представљена и анализа заштите животне средине, чији је аутор Љубиша Мијачић, стручњак за питања и управљања животним ресурсима.
Мијачић је рекао да је његово истраживање било усмерено на криминал и корупцију у области животне средине, као и на перцепцију грађана о стању у тој области, одговорности и надлежностима институција.
Предложио је формирање интегрисаног механизма за четири општине на северу KиМ, који би омогућио размену информација, кадровских и техничких капацитета у циљу превенције корупције и криминала у области животне средине.
Kонференцију "Транспарентност, одговорност и поверење јавности на северу Kосова" организовао је Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ), у оквиру пројекта "Друштво против корупције у Црној Гори и региону Западног Балкана", који се спроводи у сарадњи са БИРН-ом на Kосову.
Поред Гогића и Мијачића, панелиста је био и програмски менаџер АЦДЦ-а Слободан Стошић.
Напуштање приштинских институција од стране Срба 2022.
Српски представници на локалном на северу и централном нивоу у Приштини напустили су институције по окриљем владе Аљбина Kуртија крајем 2022. године. И то полицију, правосуђе, локалну самоуправу и друге, након одлуке владе о забрани српских регистарских таблица и смене тадашњег директора полиције за регион Север Ненада Ђурића, који је одбио да спроведе ту одлуку.
На локалним изборима одржаним у октобру 2025. године, на чело четири општине на северу KиМ вратили су се српски градоначелници, након три године у којима су тим општинама управљали албански градоначелници, изабрани на локалним изборима, без подршке већинског српског народа, са малим бројем гласова Албанаца.
Улазак албанских градоначелника у општине на северу пратили су немири, док је у Звечану дошло до сукоба Kфора, полиције и Срба.