Миливојевић за РТС: Вучићеве поруке у УН неће остати без одјека - на делу сила и двоструки стандарди

Председник Србије Александар Вучић је у оквиру опште дебате 81. заседања Генералне скупштине УН говорио о слабљењу међународног поретка, сукобима великих сила и све тежем положају мањих држава, а осврнуо се и на говор хрватског премијера Пленковића и одговорио на његове оштре критике на рачун Србије.

Сарадник фондације "Херитиџ" из Вашингтона Мајкл Фројнд оценио је за РТС да је говор био храбар и одважан.

"Већина шефова држава изађе за говорницу и говори уопштено, користећи фразе и клишее, причајући о међународној сарадњи, миру и лепим принципима, док у пракси често не поштују те вредности и идеале", рекао је Фројнд.

Додао је да је председник Србије указао на лицемерје у међународној заједници и подсетио да се многи, иако се често позивају на идеале, не понашају у складу са њима.

Фројнд је истакао да је било "заиста освежавајуће чути такав говор" и да је Вучић уместо празних фраза говорио о чињеницама и јасно изнео аргументе о томе како Србија након НАТО бомбардовања није третирана правично, и то, по његовом мишљењу, "веома убедљиво и снажно".

Фројнд је нагласио да је председник показао да је "истински лидер и државник", те да се овим говором уздигао "не само политички, већ и интелектуално".

Када је реч о изјави америчког државног секретара Марка Рубија да су Сједињене Државе заинтересоване за јачање стратешког партнерства са Србијом, Фројнд је оценио да су то "веома охрабрујуће вести", а још важнијом је назвао Рубијеву најаву да се нада скорој посети Србији.

Према његовим речима, то је резултат стратешког дијалога две земље, покренутог пре само неколико месеци, и значајан спољнополитички успех Владе Србије.

Три кључне поруке са говорнице у УН

Зоран Миливојевић издвојио је три кључне поруке Вучићевог говора. Прва је, како је објаснио, глобалног карактера – пресек стања у међународним односима и позив да се свет врати изворним принципима, укључујући реафирмацију улоге Уједињених нација, Савета безбедности и принципа међународног права.

Друга је потврда да Србија остаје на принципијелној позицији, да ће штитити своје државне и националне интересе, не доводећи у питање ни европски пут ни односе са традиционалним пријатељима. Трећа, која је, како је додао, "можда чак и прва", јесте став према кључном државном и националном интересу – Косову и Метохији.

Миливојевић је навео да је председник на потпуно директан начин подсетио на то одакле је све почело, на НАТО агресију, кршење међународног права и последице које оно и данас изазива.

"Ја бар не памтим да се чула, рецимо, порука другим земљама о чему треба да воде рачуна кад имају у виду и сопствени интерес", рекао је Миливојевић.

Сужен простор за деловање

Он је оценио да је простор за деловање малих држава потпуно сужен, као и да је то једна од констатација која осликава тренутно стање међународних односа.

"Просто доминација силе и једностраних интереса, рекао бих непоштовања норми и стандарда. То је насушна потреба. Треба рећи, али да је то, ако хоћете и правац у коме треба гледати у будућност, да без тога нема мира и стабилности у свету", навео је Миливојевић.

Он је упозорио да улазимо у еру вештачке интелигенције и могућих злоупотрeба, које на драстичнији начин угрожавају не само права и слободе, већ и суверенитет и интересе малих земаља.

Пример Србије, према Миливојевићевим речима, није непријатан, што је "блажи израз", већ очигледан, и представља опомену и поруку другима.

"Начин како се према Србији понашало кад је реч о гажењу међународног права, што је и сада на сцени. Помињање Резолуције 1244, помињање Бриселског споразума из 2013. То су директне јасне поруке", рекао је Миливојевић.

Он је навео да се, по његовом мишљењу, нису баш пријатно осећале неке земље, посебно Сједињене Државе и европске државе које су се умешале, а међу њима је и оних деветнаест о којима је председник говорио.

Враћање на принципе међународног права

Миливојевић је нагласио да позив на враћање на Повељу и принципе међународног права има посебну тежину јер тај став дели две трећине човечанства.

"Та порука према колективном југу и према тој великој већини која је тамо седела и која иначе седи, мислим да је једна од најважнијих јуче изречених", рекао је Миливојевић.

Он је истакао да су такве поруке на највећем светском форуму важне јер стварају шири простор за разумевање не само српских ставова, већ и укупног стања.

"Расту аргументи и њихова снага кад ми браним наше државне и националне интересе, кад ми говоримо о Косову и Метохији на начин који нас води ка томе како је до тога дошло, шта је кршено", рекао је Миливојевић.

Као потврду мултиполарности света, Миливојевић је навео данашњи сусрет двојице најмоћнијих људи изван Уједињених нација и одсуство кинеског председника Сија Ђинпинга са конференције. Оценио је да је то јасна потврда да је свет мултиполаран, као и да је дефинитиван крај униполарног света.

"Сад ви у најмању руку имате неку подршку на другој страни, а она се шири са мултиполарношћу", рекао је Миливојевић.

Србија и три центра моћи

Прошао је и корак даље, па је указао на предност Србије која има комуникацију са свим најважнијим факторима у свету.

"Имате један троугао који диктира темпо и садржај глобалних односа. Имате два рата чији ће епилог бити платформа за нови поредак. И у том троуглу Москва, Пекинг, Вашингтон се одваја оно што је најважније у међународним односима. То што Србија има комуникацију са сва та три центра је предност Србије у овом тренутку", рекао је Миливојевић.

Он је додао да односи са Америком иду узлазном линијом и да је порука Рубија из њујоршког говора врло јасна – Америка нема намеру да одустаје од стратешког дијалога и у њему препознаје свој стратешки интерес.

Када је реч о европским интеграцијама, Миливојевић је навео да је Вучић послао поруку да је сада на реду Европска унија да каже какав је њен стварни интерес када је реч о Србији.

"Да ли стварно ту постоји интерес или то остаје овако, како да кажем, мртво слово на папиру", рекао је Миливојевић.

Оценио је да Европска унија, као и Европа без Русије, више није фактор од глобалног значаја. Подсетио је да је ЕУ настала на миру и економији, а да се сада залаже за геополитику и ратну опцију, што ју је, како је рекао, спустило на нижу лествицу.

Хрватска реторика и српски одговор

Осврћући се на хрватску реакцију, Миливојевић је навео да је то још један елемент лицемерја, као и да се сахрана Младића и даље политички експлоатише на начин који треба да дисквалификује Србију као партнера или фактора стабилности у региону. Према његовим речима, ту препознаје две поруке – да је хрватска политика и даље оптерећена српским питањем и Србијом и да ће Хрватска и даље условљавати европске интеграције Србије и односе са њом.

Хрватска, по његовом мишљењу, не само да има намеру да блокира европске интеграције Србије, већ то и спроводи.

"Од првог поглавља, дакле од 2014. кад смо ми почели преговоре, до данас, до овог чувеног кластера три, сваки пут је имала резерве", навео је Миливојевић.

Никада, како је додао, није прескакала могућност да утиче на темпо и садржај европских интеграција Србије.