Дрецун: Војна сарадња Загреба, Тиране и Приштине прераста у претњу Београду

Милован Дрецун каже да је посебно значајно то што Хрватска и Албанија, као чланице НАТО-а, развијају додатни облик војне сарадње са Приштином.

"Када две чланице НАТО-а, које имају један најснажнији оквир за међусобну војну сарадњу, а то је сам НАТО, праве неки додатни подсавез и то са делом територије међународно признате државе Србије, ви једино можете да извучете закључак да тај подсавез има агресиван карактер и да је уперен против некога. У овом случају против наше земље", рекао је Дрецун.

Сматра да се природа те сарадње мора посматрати и кроз дугорочне политичке циљеве Загреба, Тиране и Приштине.

"Ви из ових политичких циљева Загреба, Тиране и Приштине видите да они имају један дугорочан карактер. То није политика ад хок, то је дугорочна политика и из тога можете да изведете закључак каква је то опасност по нас", навео је Дрецун.

Према његовој оцени, војна сарадња три стране већ је превазишла ниво ризика.

"Када градирате опасности на војном плану, ви говорите о изазовима, ризицима и претњама. Ово је превазишло изазов, ово превазилази ризик, овај тројни савез постаје претња“, нагласио је Дрецун.

Као посебно важну издвојио је најављену заједничку војну вежбу.

"Хрватска и Албанија и такозвано Косово уигравају своје капацитете, дакле формирају јединице које могу заједно да делују. То је та интероперабилност, то ће бити увежбано на овој вежби, а ту је кључно увежбавати командовање јединицама", рекао је Дрецун.

У патролама Кфора уз административну линију и припадници косовске полиције

Дрецун је током гостовања изнео и тврдњу да Кфор постепено део активности уз административну линију обавља заједно са припадницима косовске полиције.

"Зашто Кфор не обавести нашу јавност да је постепено почео да предаје надлежности које су везане за административну линију такозваним косовским безбедносним институцијама", упитао је Дрецун.

Тврди да се у патролама Кфора уз административну линију налазе и припадници косовске полиције.

"То значи да постепено преносе и тај део својих надлежности на такозване косовске безбедносне институције", рекао је Дрецун.

Дрецун о Црној Гори: Деманти јесте могућ, али није пресудан

Појавиле су се и информације о могућности да се овој сарадњи у некој форми приближи и Црна Гора. На питање да ли је умирујуће то што је Министарство одбране те земље демантовало да Подгорица има намеру да приступи овом облику војне сарадње, Дрецун је одговорио да то, по његовом мишљењу, није пресудно.

"Могуће, али није битно. Најважније је то што Црна Гора мора да испуњава услове које Хрватска поставља ако жели да постане чланица Европске уније, а ти услови су често уперени против државе Србије и против успостављања и јачања билатералног партнерства између Србије и Црне Горе“, навео је Дрецун.

Оценио је и да Загреб настоји да "обуздава Србију у свим аспектима – политичком, економском и војном" и да је, како тврди, "што је могуће више у геополитичком смислу окружи".

"Повратак Тачија могао би да ослаби Куртија"

Говорећи о предстојећој првостепеној пресуди Хашиму Тачију и још тројици бивших челника ОВК, Дрецун је изнео очекивање да Тачи неће бити ослобођен по свим тачкама оптужнице.

"По неким тачкама оптужнице, према најавама, вероватно ће бити ослобађајућа, али ће бити Тачи осуђен. Дужина казне је питање, вероватно онолико колико је провео у притвору", рекао је Дрецун.

Уколико би се Тачи након пресуде вратио на политичку сцену у Приштини, Дрецун сматра да би то могло да промени однос снага међу албанским странкама.

"За политичке прилике би могао да значи један правац јачања опозиције и парирања Куртију, умањивања моћи Куртија", навео је Дрецун.

Према његовој оцени, Тачи би могао да покуша да "преокрене политичку ситуацију" и умањи политички утицај Аљбина Куртија.

Када је реч о положају Срба на Косову и Метохији, Дрецун не очекује да би повратак Тачија донео позитивну промену.

"Што се тиче српског народа, ништа добро не би то донело, без обзира што се говори о томе да је он био конструктиван пре одласка у затвор. Али сада ако буде изашао из затвора, зашто би имао било какав разлог да показује било какво разумевање за интересе српског народа", упитао је Дрецун.

На питање да ли би Београду ипак било лакше да разговара са Тачијем него са Куртијем, Дрецун је одговорио: "Могуће је".

"Ако бисмо погледали оно што је радио пре одласка у затвор, онда је одговор да. Али сада је питање како ће се понашати, да ли му је и шта обећано. Нема никакве дилеме да је направљен политички договор моћних западних земаља, бар неких од њих, са њим и речено му је: 'Бићеш осуђен, рецимо, толико колико си провео, излазиш, постајеш политички чинилац, твоји задаци су ти, ти и ти'. Који су задаци, треба да видимо", додао је Дрецун.

Дрецун је оценио и да почетак стратешког дијалога Србије и Сједињених Америчких Држава може да утиче на будући приступ Вашингтона питању Косова и Метохије.

"Охрабрује заокрет Трампове администрације према Србији, почетак стратешког дијалога. То би значило да ће Трамп у наредном периоду одустајати од политике бруталног притиска на Београд који би био фокусиран само на признање лажне државе Косово и да ће више ићи на сарадњу са Београдом", закључио је Дрецун.