Влада Србије и Уједињене нације о Одрживом развоју до 2030. године

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је на отварању да данашњи састанак означава почетак нове фазе партнерства Србије и система УН, како је нагласио, партнерства заснованог на поверењу, заједничкој одговорности и јасно дефинисаним резултатима.

"Живимо у времену дубоких и брзих промена: геополитичке тензије, технолошка трансформација и бројни економски изазови преобликују свет брже него икада. Истовремено, све чешће се доводи у питање способност мултилатералног система да понуди ефикасне одговоре на заједничке изазове. Управо зато Србија остаје чврсто привржена систему УН-а и принципима на којима је овај систем заснован. Верујемо да су дијалог и сарадња, и поштовање међународног права, и даље најбољи пут ка изградњи стабилнијег, безбеднијег и праведнијег света", поручио је Ђурић.

Према његовим речима, за Србију, која доследно верује у снагу мултилатерализма и поштовање међународног права, сарадња са УН није питање формалности, већ стратешко опредељење и важан ослонац у остваривању националних и развојних приоритета.

"Оквир сарадње за одрживи развој представља најконкретнији израз нашег партнерства. Желим посебно да истакнем да ценимо чињеницу, што оквир сарадње препознаје значај деловања УНМИК у складу са Резолуцијом 1244, што је за Србију питање доследног поштовања међународног права и наставка подршке миру, безбедности и права свих заједница на Косову и Метохији", рекао је Ђурић.

Поручио је да Србија данас у овај процес улази као земља која се значајно променила и да, захваљујући економском напретку, јачању институција и све већим развојним капацитетима, сарадња са УН природно прелази са модела претежно заснованог на развојној помоћи, ка партнерству заснованом на знању, иновацијама, креирању јавних политика и размени искустава.

"Овај документ је у потпуности усклађен са националним развојним приоритетима Србије; циљеве које смо заједнички дефинисали не посматрамо као спољне обавезе, већ као саставни део наше визије развоја наше земље. У том смислу су за Србију Агенда 2030 и процес приступања ЕУ међусобно комплементарни. Реформе које спроводимо у области владавине права, образовања, здравства, дигитализације и социјалне политике истовремено нас приближавају и циљевима одрживог развоја и стандардима ЕУ", рекао је Ђурић.

Навео је да је, према публикацији Републичког завода за статистику, деценија циљева одрживог развоја 2015-2025 Србије остварила стопу испуњености циљева од преко 50 одсто, што земљу ставља изнад глобалног просека.

Посебно су значајни резултати у областима здравља, смањења сиромаштва и родне равноправности, као и оснаживања жена. То нису само статистички показатељи, већ конкретна потврда да заједнички рад државних институција, система УН и свих наших партнера доноси опипљиве користи грађанима", рекао је Ђурић.

Додао је да Србија остаје свесна изазова који су пред њом и да зато овај оквир није само план за наредних пет година, већ основ за изградњу отпорнијег и конкурентнијег друштва.

"Од данас почиње фаза у којој ће се успех новог Оквира сарадње мерити не бројем усвојених докумената, већ конкретним резултатима које ће осетити грађани. Управо зато је ово тело од посебног значаја. Наш задатак није само да пратимо спровођење активности, већ да обезбедимо њихову међусобну повезаност, стратешко усмерење и мобилизацију ресурса, све оно што је неопходно за успешну реализацију ових циљева. Уверен сам да ће рад овог одбора у наредних пет година показати да, када постоје јасна визија, заједничка одговорност и истинско партнерство, амбициозни циљеви могу постати опипљиви резултати", закључио је Ђурић.

Србија и реформе

Министар за европске интеграције Немања Старовић истакао је да су реформе које Србија спроводи ради приступања ЕУ истовремено и оне које убрзавају остваривање циљева одрживог развоја.

"Због тога ми не посматрамо Агенду 2030. и процес европских интеграција као два одвојена процеса, већ као међусобно комплементарне оквире који воде ка истом циљу, а то је изградња просперитетнијег, инклузивнијег и отпорнијег друштва. Управо из тог разлога, Србија је први пут спровела процес национализације циљева и подциљева одрживог развоја, како би праћење напретка било усклађено са нашим националним приоритетима, али и са европским стандардима. Истовремено, формирањем оперативног тима за процес приступања ЕУ, обезбедили смо снажнију политичку координацију и брже спровођење реформских обавеза", рекао је Старовић.

Навео је да се у наредном периоду приоритети Србије могу непосредно повезати са три стратешка приоритета оквира сарадње УН-а - први приоритет је нискоугљенични, инклузивни и отпорни раст, други је људски капитал и благостање, а трећи приоритет обухвата владавину права, људска права и безбедност и одговорност институција.

"У свим овим областима препознајемо значајну додатну вредност УН система кроз експертску подршку институционалним реформама, изградњу капацитета, унапређење људских права, јачање независних институција и владавине права, као и слободе медија, уз активно учешће цивилног друштва", закључио је Старовић.

Стална координаторка УН у Србији Матилде Морт оценила је да је данас стратешко усмерење важније него икада, наводећи да живимо у времену дубоких поремећаја и великих притисака на мултилатерални систем – од опасног нарушавања међународног права и продубљивања геополитичких подела, до све већег броја сукоба и убрзане трке у наоружању.

"Једно је сигурно, Уједињене нације у Србији остају посвећене томе да наставе да остварују резултате квалитетно и ефикасно. Пред Србијом је у 2026. години интензиван програм рада: снажан фокус на економски развој и инвестиције, унапређење социјалних политика, континуирани рад на приступању Европској унији и спровођењу реформске агенде, као и предстојећи изборни период", рекла је Морт.

Јасан заједнички циљ

Оценила је да је Србија остварила значајан напредак у спровођењу Агенде 2030, што потврђују развојни показатељи током протекле деценије.

"Позивам Србију да размотри могућност да ове успехе представи на глобалној сцени подношењем Добровољног националног извештаја на Политичком форуму на високом нивоу наредне године. Србија има важну причу да исприча – може да покаже како зелени раст, социјална укљученост и локалне иновације могу заједно допринети остваривању одрживе будућности", рекла је Морт.

Поручила је да је заједнички циљ јасан – да се подржи одрживи развој Србије и убрзају реформски процеси.

У оквиру састанка су представљени и резултати, кључни изазови и научене лекције из Оквира сарадње 2021-2025, као и Преглед Оквира сарадње 2026-2030.

Састанку су присуствовали и представници УНДП, УНХЦР, УНИЦЕФ, СЗО, ФАО, УНОПС, као и представници Владе Србије и више српских министарстава.