Предстојећи избори и услови – дијалог власти и опозиције о финансирању кампање и бирачком списку

Потпредседник Народног покрета Србије Урош Ђокић истакао је да његова странка, као организација са одборницима у 103 општине и града у Србији, приступа припремама за изборе са великом одговорношћу и са циљем да се ниједан опозициони глас не проспе.

Он је навео да је странка током 2023. и 2024. године самостално наступила 17 пута са просечним резултатом од 12,9 одсто гласова, док су у Књажевцу и Смедеревској Паланци остварили око 9 до 9,5 одсто.

"Избори, поред сукоба идеја и поред идеологије и поред програма које ми нудимо, су апсолутно и нешто за шта мора да постоји инфраструктура, мора да постоји припрема озбиљна, и ми се у том духу и спремамо", рекао је Ђокић, додајући да тренутно најинтензивније разговоре о синергији и заједничком наступу воде са Новим лицем Србије Милоша Парандиловића, покретом доктора Милића и Александром Јовановићем Ћутом, али да су отворени и за разговоре са другим странкама.

Са друге стране, посланик и члан председништва СНС-а Небојша Бакарец нагласио је да је владајућа странка увек спремна за изборе, оценивши да ће предстојећи процес бити "можда најважнији избори у историји вишестраначја за 36 година".

"Ми се спремамо тамо где је место, по селима, у месним заједницама, у улицама, у кућама домаћина, значи у градовима, селима... Дакле, свуда где је народ, слушамо глас народа, слушамо оно што је потребно народу, јер најважније је бринути о грађанима", изјавио је Бакарец.

Он је потврдио да ће назив њихове листе бити "Уједињена Србија", да излазе под именом и презименом лидера Александра Вучића, као и да ће се на листи наћи најбољи студенти који су при крају студија. Поводом кандидатура, Бакарец је навео да СНС има више могућих кандидата достојних председничке функције, али да је могуће да то буду и политичке личности изван странака које су се доказале у одбрани државе.

Препоруке ОДИХР-а и функционерска кампања

Питање испуњавања препорука Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) и измена четири изборна закона донело је супротстављене ставове о томе колико је систем заправо реформисан.

Урош Ђокић сматра да препоруке нису у потпуности испуњене јер кључне области нису адекватно регулисане.

"Ни једна од њих не регулише питање бирачког списка, не регулише питање равномерне заступљености у медијима, не регулише апсолутно доминантно и важно питање функционерске кампање, односно трошења јавних ресурса“, указао је Ђокић.

Он је критиковао и Закон о финансирању политичких активности, наводећи да поставља превисоке износе за финансирање кампање и не спречава злоупотребу јавних ресурса, наводећи примере министарских посета мањим местима током локалних избора као очигледан пример функционерске кампање.

Небојша Бакарец је одбацио критике, тврдећи да Србија има најбоље изборне услове у Европи и да се препоруке ОДИХР-а, које нигде у свету не бивају усвојене у стопостотном проценту, сукцесивно примењују.

"До сада смо испунили 12 препорука ОДИХР-а. Када завршимо и овај сет закона, овај који је сада, и када усвојимо на следећој тури заседања измене закона о борби против корупције, тада ћемо имати усвојених чак 15 препорука ОДИХР-а“, објаснио је Бакарец, наглашавајући да су последњим реформама укинута јемства, јасно дефинисани лимити и уведена обавезна обука за рад у бирачким одборима.

Статус и ревизија бирачког списка

Дебата се заоштрила и око питања транспарентности и тачности бирачког списка. Потпредседник НПС-а Ђокић изнео је сумње у логичност података, наводећи пример општине Бајина Башта из 2016. године, где је, према његовим речима, од укупног броја бирача око 1.800 људи било рођено на територији Тузле.

"Одговорно тврдим да је сигурно био неко са територије Тузле... Али да 8 или 9 одсто бирачког списка долази с територије Тузле, молим вас, то је апсолутно преседан“, рекао је Ђокић. Он је истакао да Комисија за ревизију бирачког списка мора имати већа овлашћења и увид у податке како би се спречиле манипулације и упоредила кретања бирача.

Члан председништва СНС-а Бакарец одговорио је да су примедбе о такозваним "фантомским бирачима" само политичка мантра и да такве нерегуларности не постоје. Објашњавајући присуство грађана рођених у Тузли, Бакарец је подсетио на законско право на двојно држављанство.

"Људи из Републике Српске, Срби имају, наша браћа имају право да имају, колико знам, двојно држављанство. Имају право да буду држављани Републике Српске, то јест Босне и Херцеговине и Републике Србије", рекао је Бакарец.

Он је додао да логичке неусклађености у списку, попут навода о екстремно старим лицима, произилазе из чињенице да се у списку налази између милион и милион и по људи који су се одселили у иностранство током последњих 36 година, а за које држава законски не поседује доказ о смрти како би их избрисала.

"Бирачки списак је озбиљна ствар. По Уставу, никог не можете да избаците из бирачког списка без неког доказа", закључио је Бакарец, изразивши задовољство што опозиција учествује у раду Комисије за бирачки списак и доприноси функционисању система.

Предлог мера за бирачки списак и питање системске примене закона

У наставку дебате о бирачком списку, потпредседник Народног покрета Србије Урош Ђокић реаговао је на тврдње да је немогуће избрисати или адекватно проверити лица која годинама не живе у земљи, понудивши конкретна решења која је опозиција предлагала унутар Комисије за ревизију бирачког списка.

"Прва ствар, постоји пасивизација адресе. Ако неко има двојно држављанство, он мора да има и да би имао право гласа у Србији, пребивалиште у Србији, негде где му је центар животних и економских интереса у Србији", указао је Ђокић и додао да су то тражили чланови Комисије за ревизију бирачког списка.

Он је објаснио да би се проблем решио укрштањем података из ПИО фонда, здравственог фонда или Пореске управе. Уколико се утврди да неко лице не плаћа порез, не остварује приходе и не прима позиве у Србији, полиција би могла да изађе на лице места, изврши проверу и пасивизира адресу.

Ђокић је нагласио да проблем није у самом тексту изборних закона, већ у њиховој примени на терену.

"Наши изборни закони не дозвољавају све што се ради данас. Не дозвољавају. Наши изборни закони то санкционишу. Али немојте заборавити, ми имамо на крају крајева Уставни суд који није решио по изборним споровима из '23. који су хитни по закону. Тако да није проблем у слову на папиру и у том духу ја говорим и о препорукама одира које ми усвајамо. Оне на папиру лепо изгледају, козметички изгледају јако лепо, улепшавају систем", додао је он.

Небојша Бакарец је поновио став да злоупотреба бирачког списка није могућа и да се ОЕБС и ОДИХР никада нису противили задржавању поменутих грађана у списку, јер су свесни законских процедура.

"Никада од тада нам ОЕБС и ОДИХР нису наредили да те људе избацимо јер знају да не може. Дакле, они би се противили да било ко хоће да избаци тих милион људи из списка. Морате прво тачно да их детектујете. Морате то урадити на законит начин", истакао је посланик СНС-а.

Конкурс за Савет РЕМ-а и стање у медијима

Завршетак избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) отворио је питање политичких притисака, али и улоге овог тела у санкционисању говора мржње.

Ђокић је подсетио да је конкурс за чланове Савета РЕМ-а проистекао из студентских захтева и петнаестодневне блокаде РТС-а, у чему је НПС институционално учествовао. Према његовим речима, стање у медијима је изузетно лоше, а говор мржње је свакодневан. Он је оптужио владајућу странку за опструкцију избора јер није имала планирану већину, али је поставио питање сврсисходности тренутног односа снага у том телу.

"Да ли је боље немати никакав РЕМ или је боље имати РЕМ који је тренутно 4:4, колоквијално 4:4 опозиција? Опозиционе странке нису предложиле ни једног кандидата, али претпостављено да постоје кандидати који су самостални, који могу да се одупру притиску Српске напредне странке", упитао је Ђокић, оценивши да би функционалан РЕМ могао дневно да кажњава спорне садржаје и финансијски их исцрпљује.

Небојша Бакарец је одбацио наводе о опструкцији, тврдећи да тренутна власт не жели "на силу" да формира ово тело, за разлику од претходних администрација.

"Значи, власт садашња може да формира РЕМ 9:0 са неутралним људима, стручним људима по вољи власти... Али ми нећемо тако. Ми хоћемо да се договоримо и зато је изабран осам чланова РЕМ-а, од којих су четворо опозиционо блокадерски настројени, изузетно агресивни људи, пуни говора мржње", изјавио је Бакарец, додајући да су тих четворо чланова након избора изненада поднели оставке.

Бакарец је најавио да ће Скупштина донети аутентично тумачење како би се омогућило овим члановима да повуку оставке, те да ће се сачекати и септембарски избори за савете националних мањина како би се изабрао преостали члан. Он је истакао да опозиција погрешно доживљава РЕМ као "чаробни штапи"“ за гашење медија, те закључио да су медији у Србији "најслободнији и најлибералнији" у Европи, док истовремено оптужује поједине опозиционе медије за дехуманизацију и сатанизацију председника Александра Вучића и његове породице.

Да ли је могућ друштвени дијалог и консензус?

На питање о могућности успостављања дијалога у дубоко подељеном друштву, саговорници су изнели потпуно различите погледе на то ко сноси одговорност за тренутно стање.

Урош Ђокић је оценио да је ситуација у медијима директна препрека за озбиљан разговор, цитирајући народну изреку: "Проклета је земља где су пси пуштени, а камење везано".

"Без дијалога и договора ништа од свега сад. За дијалог је неопходно двоје. А амбијент у коме се дијалог одвија увек и непогрешиво диктира и креира она страна која има капацитет да га креира, а то су странке власти... Према томе, дијалога нема јер некоме одговара да га нема. Зашто га нема? Зато што је дијалог основна претпоставка и постулат демократије", поручио је Ђокић, додајући да су Народном покрету Србије и Мирославу Алексићу држава и грађани на првом месту, док су другима приоритет личне привилегије.

Небојша Бакарец је одговорио подсећањем да председник Вучић редовно позива опозицију на разговор и консултације, али да они то одбијају. Као позитиван пример из прошлости навео је састанак Драгана Ђиласа и Александра Вучића из 2022. године, назвавши то "извесним детантом".

"Странка господина Ђокића седи у скупштини. Неке друге странке бојкотују. Ја мислим да је то погрешно... Треба да седе у скупштини и ту водимо и те како дијалог. Свако изнесе своје програме, своје становиште", рекао је Бакарец, наводећи и прошлогодишњи дијалог премијера са професорима и студентима око почетка школске године као успешан пример.

Члан председништва СНС-а је закључио да опозиција одбија разговор под изговором увреда на рачун председника, те понудио предлог за базични консензус у друштву.

"Ми би у овој земљи могли да имамо што се тиче дијалога, да дијалогом успоставимо рецимо шта је то минимум неког консензуса око чега се слажемо. Ево да видимо. Минимум би био: признајемо сви да је Косово и Метохија део Србије, да Војводина наравно је део Србије, да је Рашка област део Србије, да је не знам метро добар, да је тунел овај од Панчевачког моста добар, да је добро градити мостове и путеве... Ми њима нудимо пружену руку да се договоримо", прецизирао је Бакарец у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".