Исход институционалне кризе у Приштини у рукама Аљбина Куртија – за Србе то значи нову несигурност

Политичка криза у Приштини улази у нову фазу пошто је уставни суд поништио одлуку Вјосе Османи о распуштању скупштине и расписивању избора, чиме је читав процес враћен у парламент. У наредних месец дана одлучиваће се да ли постоји већина за излазак из институционалног застоја или ће уследити нови избори.

Политиколог Огњен Гогић каже да је у овом тренутку кључна одлука у рукама Аљбина Куртија, који ће, како оцењује, у додатном року процењивати шта му политички више одговара.

"Одлука је у Куртијевим рукама. Дакле, он има у својим рукама оно што се каже и нож и погачу", сматра Гогић.

Подсећа да 4. априла истиче мандат актуелној председници Вјоси Османи и да би после тога функцију вршиоца дужности председника преузела председница парламента Аљбуљена Хаџију, што би, према његовим речима, Самоопредељењу отворило додатни простор за контролу институција у прелазном периоду.

Курти купује време, опозиција чека своју шансу

Гогић сматра да Курти за сада не показује стварну спремност за договор са опозицијом, иако је без њене подршке или бар кворума тешко доћи до избора председника.

"Оно што он за сада не показује то је спремност да преговара са опозицијом и да прави неке компромисе", навео је Гогић.

Објашњава да Куртијева коалиција има 66 посланика, што би било довољно за избор председника у трећем кругу, али да је до тог круга потребно обезбедити присуство довољног броја посланика у сали.

Према његовој оцени, опозиција има јасан политички интерес да не помогне избор председника и да тако отвори пут новим изборима.

"Они апсолутно немају интерес да Куртију бацају појас за спасавање", каже Гогић.

Додаје да би нови избори могли да промене однос снага, јер, како оцењује, не би био поновљен сценарио из претходног изборног циклуса, када је велики одзив дијаспоре ишао наруку Самоопредељењу. Посебно указује на могућност да се Вјоса Османи поново активније укључи у страначку политику и тако постане озбиљан изазивач Куртију.

Гогић сматра и да постоји могућност да Курти намерно уђе у нови изборни циклус како би у институционалном вакууму дуже задржао контролу.

"Могуће је да ће заправо да он врло свесно Косово уведе у један нови изборни циклус, да би онда у том вакууму једноставно имао власт и доносио неке спорне одлуке", упозорио је Гогић.

Правна несигурност и додатни притисци на Србе

Говорећи о последицама кризе, Гогић оцењује да она за српску заједницу има двоструко значење. С једне стране, каже, понекад Србима одговара када се албанске странке баве међусобним односима, али с друге стране продужена криза додатно урушава правни поредак и правну сигурност.

"То све доводи до тог урушавања правног поретка, владавине права, правне сигурности", нагласио је Гогић.

Каже да се то већ види у примени закона о странцима и возилима, као и у спровођењу најављених олакшица за Србе када је реч о документима и боравишним дозволама. По његовим речима, у пракси се показало да институције нису у потпуности спремне да обраде све захтеве и да се договорено примењује неуједначено.

"Испоставило се заправо да се то селективно примењује и да нису до краја те олакшице доследно установљене", указао је Гогић.

Посебно истиче да је питање овлашћења за управљање возилима и даље нерешено, као и да поједини грађани већ због тога одустају од коришћења својих аутомобила, док полиција на терену прописе примењује различито.

Ризик од "преусмеравања" кризе 

Гогић упозорава да политичка криза у Приштини увек носи ризик да се пажња са унутрашњих проблема преусмери на Србе или на Србију.

"Тај ризик апсолутно постоји", рекао је Гогић, уз оцену да би у случају нове предизборне кампање Курти могао да заузме још тврђи став како би показао политичку доследност.

Говорећи о међународним актерима, Гогић оцењује да су се они у великој мери повукли из непосредног управљања политичким процесима у Приштини и да све више препуштају албанским странкама да саме решавају кризу, што, како каже, за сада не даје резултат.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Гогић сматра да његов наставак зависи од тога да ли ће у Приштини постојати институције у пуном мандату.

Ако би уследили нови избори и технички мандат, услови за наставак дијалога на високом нивоу не би постојали, али би обавезе из већ постигнутих договора, посебно оних које се тичу докумената и боравишних дозвола, морале да се спроводе.

Према његовој оцени, управо ће истек рока од три месеца за прибављање косовских докумената показати колико су договорене олакшице заиста спроводиве и да ли ће део људи после 15. јуна остати са нерешеним статусом.