Скупштина у Приштини није изабрала председника привремених институција, није обезбеђен кворум

Рок да скупштина изабере новог председника је 5. марта у поноћ, месец дана пре истицања мандата председнице Вјосе Османи.

Председница скупштине Аљбуљена Хаџиу прекинула је седницу и најавила да ће бити настављена ако буду испуњени услови.

Kандидати за председника били су Гљаук Kоњуфца и Фатмире Kолчаку, посланици покрета Самоопредељења. За њих се није ни гласало, јер је у сали било 66 посланика, од потребних 80, колико чини две трећине од 120 посланика.

У сали на седници за гласање о председнику нису били присутни посланици Српске листе, затим Демократске партије, Демократског савеза и Алијансе за будућност Kосова.

Неизбором новог председника, према уставу и уколико се не догоди нека велика промена, скупштина може бити распуштена, а још актуелна председница Османи расписаће нове парламентарне изборе, само два месеца након прошлих.

Председница парламента се обратила Уставном суду након неуспеха седнице

У међувремену је председница парламента Аљбулена Хаџију објавила је да се обратила Уставном суду након неуспеха седнице. Објавила је да је од Уставног суда затражила оцену уставности поступка за избор председника и суспензивну меру за уставни рок.

"Управо смо се обратили Уставном суду у вези са оценом уставности поступка за избор председника. Такође, овим захтевом смо затражили да Уставни суд изрекне привремену меру за суспензију уставног рока у вези са поступком за избор председника, до објављивања пресуде. У том смислу, обавестила сам и председницу Вјосу Османи-Садриу", објавила је Хаџиу не Фејсбуку.

Назирао се неуспех избора председника у уставном року и пре вечерашње седнице, јер су представници опозиционих странака указивали да владајући покрет Самоопредељење неколико дана уочи истицања рока, није понудио политички договор или избор заједничког нестраначког кандидата, иако је Аљбин Kурти у више наврата имао састанке са лидерима опозиције.

Излазу из ризика нових ванредних избора није помогло ни то што је Вјоса Османи скупштини доставила уставне амандмане, који би, да су усвојени, омогућили избор новог председника/це директно гласовима грађана, а не као до сада, гласовима посланика.

За усвајање амандмана потребни су гласови две трећине свих чланова парламента, укључујући две трећине српских и посланика неалбанских заједница.

Прва седница скупштине о амандманима одржана је без посланика Српске листе, што је значило да нема кворума и услова за гласање, па је прекинута.

Различита мишљења о амандманима

У расправи на седници о амандманима изражена су различита мишљења. Посланичка група покрета Самоопредљења подржала је амандмане. Посланици Демократске партије су се изјаснили против због брзине предлагања и евентуалног усвајања амандмана.

Председник Демократског савеза Kосова Љубир Абдиџику поручио је да ће посланици те странке гласати за амандмане, али је указао да процедура указује да су за њихово усвајање потребне две трећине поосланика.

Абдиџику је додао да је усвајање амандмана одмах немогуће, јер на седници нема посланика Српске листе, чије две трећине заступника треба да подржи предлоге.

Уставне амандмане које је скупштини поднела Вјоса Османи, уставни суд је прихватио 2012. године, али нису спроведени.