Ђурић у Истанбулу: Регионална сарадња на Западном Балкану постала питање националне безбедности

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је питање регионалне сарадње на Западном Балкану постало питање националне безбедности у условима глобалне турбуленције и промена карактера светског поретка.

Ђурић је, након другог састанка Балканске мировне платформе у Истанбулу, казао да Србија поздравља ту платформу, између осталог, и зато што је питање регионалне сарадње постало ургентно.

"Наши непосредни суседи су земље и територије од којих зависи и брзина и динамика нашег економског раста, слободан пролаз људи наших националности, и српске и свих других који живе у Србији и у региону. Морамо да будемо паметни и мудри и да створимо један амбијент, једну атмосферу поверења, како бисмо избегли да у овој олуји глобалној и геополитичкој, будемо увучени у нови циклус лоших односа, да не кажем и нешто теже и горе", рекао је Ђурић новинарима.

Како је додао, зато је овај формат разговора који је и данас одржан у главном граду Турске, један од оних који имају додатну вредност.

"С обзиром на то да ову платформу није организовала нека чланица у ЕУ, али ни неки спољни, ванбалкански актер, има и вредност аутентичног балканског пројекта. Наравно, Турска је земља која је по броју становника већа од свих осталих учесника и по економским карактеристикама, што овом формату даје један специфичан карактер", рекао је шеф српске дипломатије.

Ђурић је у Истанбулу разговарао на тет-а-тет састанку са министром спољних послова Турске Хаканом Фиданом а, како је навео, разговарали су о томе на који начин Србија и Турска могу да допринесу стабилизацији прилика и очувању стабилности прилика у нашем региону.

"Разговарали смо и о различитим осетљивим темама које су, што би се рекло, за иза затворених врата, али наш циљ генерално гледано је дефинитивно јачање поверења, унапређење сарадње, посебно у економској сфери", додао је. Истакао је да је добро да 2026. година почиње регионалним дијалогом. Како је додао, данас је разговарано и о томе шта ће за наш регион значити и мировна иницијатива, односно Одбор за мир председника Доналда Трампа, каква су очекивања од сукоба у Украјини и могућих импликација завршетка тог сукоба, ситуације на Блиском истоку.

"Овде су биле представљене земље и територије са различитим ставовима о овим темама, али увек је добро када разговарамо. Постоје и одређени конкретни планови који се разматрају, који су везани за унапређење транспортне повезаности, унапређење сарадње у области образовања и науке, унапређење сарадње на различите теме везане за европске интеграције. Ствари које нису контроверзне и које могу да буду корисне за све учеснике, а све са циљем да се створи једна другачија атмосфера већег поверења", рекао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије је истакао да Србија наступа са врло јасних позиција које су утврђене и утемељане на међународном праву, на њеним националним интересима и на жељи да јача сарадњу у региону као једну од, како је навео, кључних претпоставки за националне приоритете, а то су очување мира и стабилности и даље економски раст и развој земље.