Недељковић: Стубови мултивекторске политике се урушавају и прете да нам падну на главу

Професор Факултета политичких наука у Београду Стеван Недељковић каже да није потпуна истина како амерички Конгрес Законом о ауторизацији националне одбране покушава да врати Западни Балкан у фокус зато што сматра да је иницијатива потекла пре више година, а да је тренутни контекст само интересантан.

"Неколико конгресмена дошло је до идеје да би закон требало да се пласира, пусти у етар – као и идеје које произлазе из њега – а који изгледа битно другачије од иницијалног предлога. Има снагу двопартијске већине, на неки начин. Конгрес жели да преузме иницијативу у региону пошто администрација Доналда Трампа делује као да није заинтересована", истиче Недељковић.

Напомиње да законски пакет укључује широк спектар мера, али да је важно што је Србија извучена у односу на све друге државе и ентитете у контексту поштовања владавине права и односа према демонстрантима.

"Такође, важан је и контекст избора у Сједињеним Америчким Државама 2024. године за које Доналд Трамп тврди да је Илон Маск на њима спречио крађу, а да је у крађи требало да учествује компанија 'Доминион' која послује у Србији. То је још један забрињавајући контекст", наводи саговорник Јутарњег програма.

Указује да се спомиње и зависност од руских енергената, односно диверзификација, као и да је забрињавајуће што се у односима Београда и Приштине говори о "узајамном признању".

"Трампова администрација не одступа од такозване америчке политике главног тока. Усудићу се да кажем како је администрација претходног председника Џозефа Бајдена имала блажи приступ према решавању питања Косова и Метохије. Трамп је потпуно избацио из употребе идеолошку компоненту демократије као део спољне политике Сједињених Држава, што је нешто што би према мом суду требало да забрине читав свет", објашњава професор Факултета политичких наука.

Фактор Гренланда

Недељковић тврди да иницијативе које долазе из Конгреса у америчком политичком систему јесу важне, али да би он поменути закон описао као регулативу са одложеним дејством.

"За низ питања је потребна израда стратегије, која може да потраје и до годину дана. Питање је када можемо да видимо ефективну примену закона", сматра Недељковић.

Верује да утицај конгресмена који је предложио широка овлашћења америчком председнику у вези са могућом анексијом Гренланда није велики ни у једном телу америчке политике.

"Усудићу се да тврдим како неки облик насилног заузимања Гренланда у овом тренутку није на столу. Преговори представника Гренланда, Данске и САД трају, постоје још увек фундаменталне разлике. Не видим потребу да Америка анектира Гренланд када тамо већ има право на формирање војних база. Такође, Данска и Гренланд показују вољу за заједничке подухвате у истраживању сировина и критичних материјала. Напослетку, ако то тако изведете, онда дајете легитимитет и легалитет Руској Федерацији да ради шта хоће у Украјини, а Кини да војно заузме Тајван", оцењује саговорник.

Уверен је да међународно право још увек постоји, као и његове норме, али да велике силе показују континуитет у гажењу такве доктрине када сматрају да су угрожени њихови витални национални интереси.

Мале државе и велики савезници

Недељковић примећује да заробљавање и одвођење председника Венецуеле Николаса Мадура формално правно јесте кршење међународног права, али уз велику ограду и узимање у обзир контекста у којем је донедавни лидер Венецуеле владао.

"Мадуро јесте човек под чијом владом је бруто друштвени производ земље сведен на једну четвртину онога што је он био 2012. године. Нафта није кључан разлог деловања САД у овој држави. То је намера Русије и Кине да буде утицајнија у Каракасу, што је забринуло Америку у њиховом дворишту", процењује професор ФПН-а.

Сматра да је судбина условно речено малих земаља да се у турбулентним временима за међународни поредак окрену великим савезницима.

"Мале државе своју лађу треба да вежу за један велики брод, а тај брод мора да буде кредибилни савезник. По мом суду, у овом тренутку, Сједињене Америчке Државе то јесу, имајући у виду како су прошли савезници других држава. Стубови мултивекторске спољне политике нам се урушавају и полако падају на главу", закључује професор Факултета политичких наука у Београду Стеван Недељковић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.